Све вести
Фото из чланка: ПинкЕвропска комисија у новом извештају бележи назадовање Србије у слободи медија и тражи спровођење препорука
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст12 само у једном
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 12 реченица које преноси само по један медиј
У извештају који је део данас објављеног Пакета проширења 2026, Комисија оцењује да је у Србији, у области слободе изражавања и слободе медија, забележено даље назадовање.
Окружење за новинаре, медијске професионалце и медије наставило је да се погоршава, медијско законодавство се и даље недоследно примењује, а концентрација на медијском тржишту је повећана.
Такође, појачана је забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику медија.
Кадровске промене у једној медијској групи, пошто је најављена промена власништва, а у време изборне кампање, отварају питања о притисцима на уређивачку независност њених медија, указује ЕК у извештају.
У извештају се наводи и да су случајеви стратешких тужби против јавног деловања (СЛАПП) и даље присутни и све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
Оцена Европске комисије из претходних година да је Србија испунила мерила за отварање Кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и да је тај кластер технички спреман за отварање остаје на снази, наводи се у нацрту Пакета о проширењу за 2026. годину у који је Тањуг имао увид.
Документ који ће данас представити европска комесарка за проширење Марта Кос у Бриселу обухвата извештаје Европске комисије о 10 земаља кандидата за приступање Европској унији и у њему се наводи и да укупан темпо преговора Србије и даље зависи од напретка у области владавине права и нормализације односа Београда и Приштине.У извештају који обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године подсећа се да су од почетка преговора о приступању Србије у јануару 2014. године, отворена 22 од 35 преговарачких поглавља, укључујући сва поглавља у оквиру Кластера 1 (основе) и Кластера 4 (зелена агенда и одржива повезаност), као и да су два поглавља привремено затворена.У документу се наводи и да чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Владе Србије, као и даа је Влада у периоду обухваћеним извештајем, формирала нови оперативни тим, предвођен главним преговарачем, како би убрзала напредак у испуњавању техничких критеријума за чланство.Додаје се да је антиевропски наратив, и даље присутан у српским медијима и код носиоца политичких функција и тврди да је сахрана Ратка Младића у септембру 2026. године уз присуство високих државних и војних званичника, допринела величању Младића на начин који је у супротности са вредностима на којима почива пут Србије ка Европској унији.Додаје се да су ванредни парламентарни избори одржани 25. октобра и да је на њима, према прелиминарним резултатима "Студентска листа", настала из масовног покрета студената и грађана, освојила апсолутну већину мандата.У документу се помиње и дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, уз констатацију да су унутрашњополитичке преокупације обе стране онемогућиле предузимање одлучних корака ка спровођењу Споразума о путу ка нормализацији из 2023. године и анекса о његовој примени, а тиме и напредак у нормализацији њихових односа.Погледајте и:
Додаје се да нови Савет РЕМ, иако је конституисан, није успео да обезбеди делотворан надзор и благовремене мере за отклањање неправилности на изборима.
Уз оцену да се "Србија налази између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености у области слободе изражавања", Комисија је у извештају указала да прошлогодишње препоруке Комисије нису спроведене и да остају на снази.
У наредној години Србија би, "посебно, требало да примењује медијско законодавство на начин који поштује и његову правну формулацију и његов смисао, укључујући одредбе које се односе на независност регулаторног тела за медије, као и да га измени кроз транспарентан и инклузиван процес како би се ускладило са Европским актом о слободи медија (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт) и релевантним европским стандардима".
Као друго, треба да "ојача заштиту и безбедност новинара, нарочито тако што ће обезбедити да високи државни функционери престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва који укључују застрашивање, стигматизацију и оспоравање њиховог легитимитета и без одлагања реаговати на све претње, случајеве физичког и вербалног насиља или нападе шпијунским софтвером, као и да јавно осуди, истражи или кривично гони такве случајеве, у складу са околностима".
Такође "Србија треба да обезбеди транспарентно и равноправно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и потпуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања", закључује ЕК.