Према Извештају Европске комисије о Србији за 2026. годину, у четири области забележено је назадовање, а у правосуђу није било напретка. Комисија је упозорила да је у претходном периоду било политичких притисака на… Цео текст
Према Извештају Европске комисије о Србији за 2026. годину, у четири области забележено је назадовање, а у правосуђу није било напретка. Комисија је упозорила да је у претходном периоду било политичких притисака на правосуђе и да су погоршане медијске слободе.
Назадовање је регистровано у реформи јавне управе, слободи изражавања, образовању и култури, као и у спољној политици. У области правосуђа и основних права није било напретка, док је у борби против корупције остварен само ограничен напредак.
Комисија оцењује да су током извештајног периода, од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026, продубљени друштвена поларизација и политички сукоби. Масовни студентски и грађански протести настављени су због оптужби за корупцију и изостанак одговорности институција, нарочито након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Истраге о корупцији покренуте након несреће још нису завршене.
Притисци на правосуђе и недовршене истраге
У области правосуђа Комисија упозорава на значајно повећање политичких притисака на судство и тужилаштво, као и на неадекватну реакцију надлежних институција на недозвољене утицаје.
У борби против корупције остварен је ограничен напредак. Према извештају ГРЕЦО-а из августа 2026, Србија је задовољавајуће испунила само три од 24 препоруке из петог круга евалуације. Већина активности из претходног антикорупцијског плана није реализована.
Погоршање услова за рад медија
У области слободе изражавања забележено је даље назадовање. Комисија указује на све теже услове за рад новинара, повећање притисака и претњи, политички и економски утицај на уређивачку политику, као и недоследну примену медијских закона.
Иако је избор новог Савета РЕМ-а одблокиран у јулу 2026, регулатор није успео да обезбеди ефикасан надзор над медијским извештавањем током изборне кампање.
Проблеми са изборним условима и политичком контролом
Измене шест изборних закона представљале су корак напред, али нису испуњене све кључне препоруке ОДИХР-а. Комисија упозорава на потребу спречавања злоупотребе јавних ресурса, притисака на бираче и угрожавања безбедности новинара.
Такође оцењује да су парламентарна контрола и надзорна функција Народне скупштине ограничене, док се политичка дебата и доношење одлука у Србији фактички одвијају под утицајем председника Републике на начин који није предвиђен Уставом.
Србија се недовољно усклађује са спољном политиком ЕУ
У области спољне политике забележено је назадовање. Стопа усклађености Србије са одлукама ЕУ износила је 63 одсто на дан 1. септембра 2026, у поређењу са 67 одсто претходне године.
Србија се није ускладила са рестриктивним мерама ЕУ против Русије и Белорусије уведеним због руске агресије на Украјину, а Комисија указује и на изјаве појединих српских званичника које су супротне позицијама ЕУ.
Кластер 3 и даље чека отварање
Упркос негативним оценама у политичким и институционалним областима, Србија је, према процени Комисије, испунила услове за отварање Кластера 3, који обухвата конкурентност и инклузивни раст. Међутим, његово отварање зависи од политичке одлуке држава чланица.
Србија је до сада отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, а привремено затворила два.
Европска комисија поручује да ће даљи напредак зависити од стварног спровођења реформи, посебно у области владавине права, независности правосуђа и основних права, као и од нормализације односа са Косовом.