Европска комисија: Србија назадовала у слободи медија, пораст напада на новинаре

Хронологија

1. 15:40
   Mašina (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   ЕК: Србија назадовала у области слободе медија

   Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Из Европске комисије наводе… Цео текст

   Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања.

   Из Европске комисије наводе како се медијски прописи и даље недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику.

   Комисија је отварила и питање притиска на уређивачку независност медија путем стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП) које отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва. Како се наводи у Извештају, међународна посматрачка мисија оценила је да РЕМ није обезбедио делотворан надзор ни правовремено поступање по повредама изборних правила, што је допринело предности владајуће странке.

   Ниједан од праћених емитера није бирачима пружио уравнотежене и садржајне информације потребне за доношење информисане одлуке.

   Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да: Примењује медијске прописе у складу са њиховим словом и духом, укључујући одредбе о независности медијског регулатора, и да их кроз транспарентан и инклузиван процес усклади са Европским актом о слободи медија (ЕМФА) и повезаним европским стандардима, ојача заштиту и безбедност новинара.

   „Високи функционери треба да престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва којима се они застрашују, стигматизују и дискредитују. На претње, физичко и вербално насиље и нападе шпијунским софтвером треба брзо реаговати и, према околностима, такве случајеве јавно осудити, истражити или процесуирати.“

   Додају да треба обезбедити транспарентно и правично суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и пуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања.

   „Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале”, наводи Комисија.

   Иситчу како су међу најпогођенијима локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору.

   Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре. Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније.

   Међу забележеним случајевима које наводи ЕК, било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.

   Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.

   Забележени су насилни инциденти против демонстраната и новинара који су извештавали са протеста, а пријављена је и прекомерна употреба полицијске силе током протеста. Нови случајеви надзора и раст броја СЛАПП тужби Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара.

   Без напретка у случајевима убистава новинара

   Европска комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.

   „У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних.“

   Комисија бележи и да је Фондацији Славко Ћурувија првостепеном пресудом по тужби за клевету наложено да исплати накнаду тројици ослобођених за његово убиство.

   РЕМ није одлучио о пријавама током кампање, РТС фаворизовао владајућу листу

   Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024.

   Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.

   Међународна посматрачка мисија, на чије се прелиминарне налазе Комисија позива, оценила је да поделе унутар РЕМ-а нису омогућиле делотворан надзор и правовремено поступање. Велика већина пријава остала је нерешена пре дана избора, наводи се у извештају Комисије.

   Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама.

   Посматрачка мисија оценила је да је РТС током кампање фаворизовао листу „Уједињена Србија”, док је о „Студентској листи” извештавао негативно. Комисија наводи и да измене закона из јуна 2025. нису обезбедиле пуну финансијску независност јавних медијских сервиса.

   Јавни новац и даље добијају медији који крше Кодекс Медији који крше Кодекс новинара и новинарки Србије наставили су да добијају новац на конкурсима за суфинансирање, иако је поштовање етичких стандарда један од законских критеријума. Медијска удружења указивала су на неправилности због којих највећи износи одлазе медијима блиским властима.

   Према подацима наведеним у извештају, готово четвртина новинара ради хонорарно или по уговору, често без боловања, плаћеног одмора или социјалног осигурања. Комисија бележи и наводе о отказима и дисциплинским мерама због личних друштвених или политичких ставова новинара.

2. 16:32
   KRIK (отвара се у новом прозору)

   Извештај ЕК: Слаба борба против корупције, све већи притисци на новинаре

   У протеклих годину дана борба против корупције додатно је ослабила, а политички притисак на судије и тужиоце значајно порастао, оценила је Европска комисија у годишњем извештају о напретку Србије који је јуче… Цео текст

   У протеклих годину дана борба против корупције додатно је ослабила, а политички притисак на судије и тужиоце значајно порастао, оценила је Европска комисија у годишњем извештају о напретку Србије који је јуче објављен. Назадовање је забележено и у области слободе изражавања и медија, пише у извештају.

   Пише: Божидар Миловац

   У годишњем извештају Европске комисије који покрива период до 1. септембра ове године наводи се да Србија није напредовала.

   Комисија истиче да су резултати у борби против корупције гори него раније – да је донето мање правоснажних пресуда за корупцију на високом нивоу, те да је Тужилаштво за организовани криминал подигло мање оптужница.

   Наводи се и да истраге о корупцији покренуте после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду нису завршене. Један од разлога је, како пише, и несарадња тужилаштва и полиције, о чему је и КРИК раније писао.

   Осим тога, у извештају се истиче и да полицијска акција од фебруара до априла 2025, у којој је ухапшено више од 153 особе, нису довеле ни до једне значајне судске одлуке, те и да су многи ухапшени пуштени на слободу.

   Истраге корупције, али и организованог криминала успорило је и мењање кадрова у полицији јер су замењени искусни полицајци, константује се у извештају. Критикује се и улога БИА и ВБА у кривичним истрагама и захтева од Србије да рад безбедносних агенција ограничи на претње националној безбедности.

   У извештају се критикује и рад полиције и поступање полицајаца на протестима. Наводи се, између осталог, да није осуђен ниједан полицајац за прекомерну употребу силе над демонтстрантима, као и, према извештајима које цитирају, да су полицајци штитили мушкарце који су подржавали власт, а који имају криминалну прошлост.

   Комисија указује на то да су функционери из претходне власти јавно коментарисали истраге и суђења у току, критиковали пресуде и претили сменом судијама и тужиоцима. Они су износили и податке из истраге, на шта нису реаговали Високи савет судства и Високи савет тужилаштва, као ни Скупштина ни Влада, пише у извештају.

   Као проблематично у извештају је наведено и усвајање измена правосудних закона на предлог посланика Угљеше Мрдића, а што је учињено у јануару 2026. године по хитном поступку и без јавне расправе. Венецијанска комисија оценила је да су овим изменама укинута нека од правила која су уведена 2023. године како би се судије и тужиоци заштитили од политичких и других притисака.

   Двоструко више напада на новинаре

   И у области медија и слободе изражавања Комисија је забележила назадовање.

   Тако, у извештају се цитирају подаци НУНС-а о томе да је број напада, претњи и притисака на новинаре порастао са 168 у 2024. на 427 у претходној години. Прошле године су донете само четири правоснажне пресуде од чак 140 случајева које је евидентирало тужилаштво.

   Комисија се у извештају осврће и на случај убиства новинара Славка Ћурувије у коме је Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд ослобађајућу пресуду оптуженима за убиство донео кршећи закон.

   Број СЛАПП тужби, поднетих с циљем вршења притиска и ућуткивања новинара, такође је порастао – са седам на 15.

   Комисија бележи и да се појачао политички притисак на медије који критикују власт и подсећа на наше откриће у коме смо објавили снимак разговора између генералног директора Унитед Гроуп и директора Телекома. У овом разговору директор Телекома каже да је тадашњи председник Србије Александар Вучић тражио да се смени директорка компаније Унитед Медиа.

   Комисија је у извештају поновила да ће темпо преговора о чланству Србије у Европској унији и даље зависити од напретка у области владавине права и од нормализације односа са Косовом.

   За наредну годину од Србије и њене нове власти тражи да смањи политички утицај на судове и тужилаштва, да побољша резултате у процесуирању корупције на високом нивоу, да измени Закон о унутрашњим пословима како би полиција у истрагама одговарала тужилаштву, да искључи БИА из кривичних истрага и да заштити новинаре.

3. 16:37
   Цензоловка (отвара се у новом прозору)

   Европска комисија: Србија назадовала у области слободе медија

   Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Медијски прописи и даље се… Цео текст

   Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Медијски прописи и даље се недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику. Комисија отвара и питање притиска на уређивачку независност медија. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље се подносе и све више отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.

   Како се наводи у Извештају, међународна посматрачка мисија оценила је да РЕМ није обезбедио делотворан надзор ни правовремено поступање по повредама изборних правила, што је допринело предности владајуће странке. Ниједан од праћених емитера није бирачима пружио уравнотежене и садржајне информације потребне за доношење информисане одлуке.

   Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да:

   Примењује медијске прописе у складу са њиховим словом и духом, укључујући одредбе о независности медијског регулатора, и да их кроз транспарентан и инклузиван процес усклади са Европским актом о слободи медија (ЕМФА) и повезаним европским стандардима.

   Ојача заштиту и безбедност новинара. Високи функционери треба да престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва којима се они застрашују, стигматизују и дискредитују. На претње, физичко и вербално насиље и нападе шпијунским софтвером треба брзо реаговати и, према околностима, такве случајеве јавно осудити, истражити или процесуирати.

   Обезбеди транспарентно и правично суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и пуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања.

   Више напада на новинаре, четири правноснажне пресуде у 140 предмета

   „Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале“, наводи Комисија. Међу најпогођенијима су локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору. Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.

   Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније. Међу забележеним случајевима било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.

   Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.

   Забележени су насилни инциденти против демонстраната и новинара који су извештавали са протеста, а пријављена је и прекомерна употреба полицијске силе током протеста.

   Нови случајеви надзора и раст броја СЛАПП тужби

   Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара. Реакција правосуђа до сада је била ограничена. Један предмет покренут 2025. и даље је у предистражној фази, док су Повереник и Заштитник грађана закључили своје предмете.

   „Такав надзор има одвраћајући ефекат и може довести до аутоцензуре“, упозорава Комисија.

   Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) све више отежавају рад истраживачких медија. У бази Националне радне групе за борбу против СЛАПП-а евидентирано је 15 тужби против новинара, активиста и других особа у 2025, наспрам седам у 2024. Комисија наводи да Србија треба да се усклади са правним оквиром ЕУ за борбу против СЛАПП-а.

   Без напретка у процесуирању одговорних за убиства новинара

   Комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.

   У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних. Комисија бележи и да је Фондацији Славко Ћурувија првостепеном пресудом по тужби за клевету наложено да исплати накнаду тројици ослобођених за његово убиство.

   РЕМ није одлучио о пријавама током кампање, РТС фаворизовао владајућу листу

   Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024. Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.

   Међународна посматрачка мисија, на чије се прелиминарне налазе Комисија позива, оценила је да поделе унутар РЕМ-а нису омогућиле делотворан надзор и правовремено поступање. Велика већина пријава остала је нерешена пре дана избора, наводи се у извештају Комисије.

   Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама. Посматрачка мисија оценила је да је РТС током кампање фаворизовао листу „Уједињена Србија“, док је о „Студентској листи“ извештавао негативно. Комисија наводи и да измене закона из јуна 2025. нису обезбедиле пуну финансијску независност јавних медијских сервиса.

   Јавни новац и даље добијају медији који крше Кодекс

   Медији који крше Кодекс новинара и новинарки Србије наставили су да добијају новац на конкурсима за суфинансирање, иако је поштовање етичких стандарда један од законских критеријума. Медијска удружења указивала су на неправилности због којих највећи износи одлазе медијима блиским властима. Предузећа у делимичном или потпуном државном власништву и даље се претежно оглашавају у медијима који често крше Кодекс.

   Регистар медија, према налазима Комисије, не открива стварног власника сваког медија, јер су као власници често уписана зависна привредна друштва. Извештај бележи и препреке у приступу информацијама од јавног значаја. У 2025. години 43 одсто жалби које су новинари поднели Поверенику за информације од јавног значаја односило се на ћутање органа јавне власти.

   Готово четвртина новинара ради хонорарно или по уговору

   Комисија запажа и да новинари и медијски радници и даље раде у тешким условима, често без одговарајућих уговора и уз нестабилно финансирање. Према подацима наведеним у извештају, готово четвртина новинара ради хонорарно или по уговору, често без боловања, плаћеног одмора или социјалног осигурања. Комисија бележи и наводе о отказима и дисциплинским мерама због личних друштвених или политичких ставова новинара.

4. 19:24
   Аутономија (отвара се у новом прозору)

   Европска комисија: Србија назадовала у области слободе медија

   Европска комисија оценила је у Извештају о Србији за 2026. годину да је земља додатно назадовала у области слободе изражавања. Услови за рад новинара и медија наставили су да се погоршавају, број напада и претњи је… Цео текст

   Европска комисија оценила је у Извештају о Србији за 2026. годину да је земља додатно назадовала у области слободе изражавања. Услови за рад новинара и медија наставили су да се погоршавају, број напада и претњи је порастао, а медијско тржиште постало је концентрисаније. Комисија наводи да прошлогодишње препоруке нису спроведене и да остају на снази.

   Србија је, према оцени Комисије, у области слободе изражавања између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености, а током извештајног периода дошло је до даљег назадовања. Медијски прописи и даље се недоследно примењују, концентрација на медијском тржишту је повећана, док расте забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику. Комисија отвара и питање притиска на уређивачку независност медија. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље се подносе и све више отежавају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.

   Како се наводи у Извештају, међународна посматрачка мисија оценила је да РЕМ није обезбедио делотворан надзор ни правовремено поступање по повредама изборних правила, што је допринело предности владајуће странке. Ниједан од праћених емитера није бирачима пружио уравнотежене и садржајне информације потребне за доношење информисане одлуке.

   Прошлогодишње препоруке нису спроведене и остају на снази, тако да би Србија у наредној години требало да:

   1. Примењује медијске прописе у складу са њиховим словом и духом, укључујући одредбе о независности медијског регулатора, и да их кроз транспарентан и инклузиван процес усклади са Европским актом о слободи медија (ЕМФА) и повезаним европским стандардима.

   2. Ојача заштиту и безбедност новинара. Високи функционери треба да престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва којима се они застрашују, стигматизују и дискредитују. На претње, физичко и вербално насиље и нападе шпијунским софтвером треба брзо реаговати и, према околностима, такве случајеве јавно осудити, истражити или процесуирати.

   3. Обезбеди транспарентно и правично суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и пуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања.

   Више напада на новинаре, четири правноснажне пресуде у 140 предмета

   „Број физичких напада, претњи, случајева застрашивања и говора мржње према новинарима наставио је да расте, док их власти нису доследно осуђивале“, наводи Комисија. Међу најпогођенијима су локални новинари и новинарке, посебно у онлајн простору. Према подацима цивилног друштва на које се Комисија позива, у последњих пет месеци 2025. забележена су 674 вербална напада функционера на новинаре.

   Једно од новинарских удружења евидентирало је 427 напада, претњи и притисака у 2025, у поређењу са 168 годину раније. Међу забележеним случајевима било је 117 физичких напада и 174 претње. Комисија одвојено наводи податке тужилаштва, које је 2025. забележило највише напада на новинаре од почетка вођења евиденције. Од 140 пријављених случајева, четири су завршена правноснажном осуђујућом пресудом.

   Током локалних избора у марту 2026. пријављено је више озбиљних напада на новинаре. Комисија наводи да су, упркос видео-снимцима са лица места, изостали одговарајућа реакција полиције и даље поступање. У извештају се бележе и случајеви прекомерне употребе полицијске силе током протеста, укључујући према новинарима.

   Забележени су насилни инциденти против демонстраната и новинара који су извештавали са протеста, а пријављена је и прекомерна употреба полицијске силе током протеста.

   Нови случајеви надзора и раст броја СЛАПП тужби

   Комисија бележи нове пријаве незаконите употребе шпијунског софтвера и алата за форензичку анализу мобилних телефона против новинара, бранилаца људских права, студентских активиста и опозиционих политичара. Реакција правосуђа до сада је била ограничена. Један предмет покренут 2025. и даље је у предистражној фази, док су Повереник и Заштитник грађана закључили своје предмете.

   „Такав надзор има одвраћајући ефекат и може довести до аутоцензуре“, упозорава Комисија.

   Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) све више отежавају рад истраживачких медија. У бази Националне радне групе за борбу против СЛАПП-а евидентирано је 15 тужби против новинара, активиста и других особа у 2025, наспрам седам у 2024. Комисија наводи да Србија треба да се усклади са правним оквиром ЕУ за борбу против СЛАПП-а.

   Без напретка у процесуирању одговорних за убиства новинара

   Комисија наводи да није било напретка у процесуирању особа умешаних у убиства троје новинара 1994, 1999. и 2001. године и да је један од случајева застарео.

   У предмету убиства Славка Ћурувије, Врховни суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду одлуку из 2024. донео уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Правноснажна ослобађајућа пресуда остала је на снази, а Апелациони суд није предузео даље кораке ради утврђивања евентуалне одговорности умешаних. Комисија бележи и да је Фондацији Славко Ћурувија првостепеном пресудом по тужби за клевету наложено да исплати накнаду тројици ослобођених за његово убиство.

   РЕМ није одлучио о пријавама током кампање, РТС фаворизовао владајућу листу

   Нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) конституисан је у јулу 2026, након што је мандат претходног истекао у новембру 2024. Извештај бележи да Савет није успео да одлучи о проширењу листе медија обухваћених детаљнијим мониторингом изборне кампање, ни да одлучи о пријавама због кршења медијских прописа током кампање.

   Међународна посматрачка мисија, на чије се прелиминарне налазе Комисија позива, оценила је да поделе унутар РЕМ-а нису омогућиле делотворан надзор и правовремено поступање. Велика већина пријава остала је нерешена пре дана избора, наводи се у извештају Комисије.

   Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања јавних сервиса у корист власти. Према подацима једне организације цивилног друштва које преноси извештај, од марта до септембра 2026. у централним информативним емисијама РТС-а 96 одсто времена било је посвећено владајућој већини, а четири одсто опозиционим странкама. Посматрачка мисија оценила је да је РТС током кампање фаворизовао листу „Уједињена Србија“, док је о „Студентској листи“ извештавао негативно. Комисија наводи и да измене закона из јуна 2025. нису обезбедиле пуну финансијску независност јавних медијских сервиса.

   Јавни новац и даље добијају медији који крше Кодекс

   Медији који крше Кодекс новинара и новинарки Србије наставили су да добијају новац на конкурсима за суфинансирање, иако је поштовање етичких стандарда један од законских критеријума. Медијска удружења указивала су на неправилности због којих највећи износи одлазе медијима блиским властима. Предузећа у делимичном или потпуном државном власништву и даље се претежно оглашавају у медијима који често крше Кодекс.

   Регистар медија, према налазима Комисије, не открива стварног власника сваког медија, јер су као власници често уписана зависна привредна друштва. Извештај бележи и препреке у приступу информацијама од јавног значаја. У 2025. години 43 одсто жалби које су новинари поднели Поверенику за информације од јавног значаја односило се на ћутање органа јавне власти.

   Готово четвртина новинара ради хонорарно или по уговору

   Комисија запажа и да новинари и медијски радници и даље раде у тешким условима, често без одговарајућих уговора и уз нестабилно финансирање. Према подацима наведеним у извештају, готово четвртина новинара ради хонорарно или по уговору, често без боловања, плаћеног одмора или социјалног осигурања. Комисија бележи и наводе о отказима и дисциплинским мерама због личних друштвених или политичких ставова новинара.