Европска комисија: Србија без напретка ка ЕУ, четири земље предњаче Брисел оцењује да су приступни процес Србије обележили друштвена поларизација и негативни трендови у кључним областима, док су Црна Гора, Албанија,… Цео текст
Европска комисија: Србија без напретка ка ЕУ, четири земље предњаче
Брисел оцењује да су приступни процес Србије обележили друштвена поларизација и негативни трендови у кључним областима, док су Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина оствариле највећи напредак
Илустрација (Пекселс)
Среда, 04.11.2026. у 15:53 Политика онлајн
Европска комисија представила је данас Пакет проширења за 2026. годину, којим је оценила напредак земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у Европској унији, утврдила приоритете за наставак реформи и предложила нове кораке за убрзање процеса приступања, уз поруку да проширење представља улагање у мир, стабилност, просперитет и колективну безбедност Европе.
У овогодишњем пакету Комисија истиче да континуирани реформски напори доносе конкретне резултате и да темпо приступања зависи пре свега од напретка у областима демократије, владавине права и основних права, као и од политичког опредељења за сарадњу у области безбедности и одбране и остваривања економске конвергенције.
Проширење је, како се наводи у саопштењу Комисије, једна од најзначајнијих политика ЕУ, а кредибилан процес заснован на заслугама све више представља улагање у колективну безбедност Европе.
У оквиру пакета, Комисија је представила индикативне мапе пута за Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину, четири земље које су, према оцени, оствариле највећи напредак у приступним преговорима.
Комисија је представила и заједнички оквир за постепену интеграцију земаља кандидата у стратешке секторе ЕУ, укључујући енергетику, саобраћај, дигиталну област и одбрану, а циљ је да земље кандидати и пре формалног чланства добију веће могућности за учешће у политикама, програмима и агенцијама ЕУ, док би постепена интеграција требало да допринесе економском расту, конкурентности и безбедности, уз испуњавање одговарајућих услова.
Када је реч о појединачним земљама Комисија је за Србију навела да није остварен суштински напредак у приступним преговорима, уз оцену да су извештајни период обележили растућа друштвена поларизација и негативни трендови у областима које представљају темеље приступног процеса.
Према оценама Комисије, иако је Србија напредовала у усклађивању са правним тековинама ЕУ и техничким стандардима, негативни трендови су у супротности са вредностима на којима почива европски пут Србије, а од Србије се очекује усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и спровођење свих обавеза из дијалога са Приштином уз посредовање ЕУ.
У извештају се наводи да ће напредак Србије ка чланству зависити од напора нове владе да преокрене негативне трендове и као приоритете постави основне области приступног процеса, укључујући демократске критеријуме, правосуђе и основна права.
Комисија је оценила да је Црна Гора остварила „изузетан напредак” и да је до сада привремено затворила 21 преговарачко поглавље, а да би уз сагласност држава чланица, Подгорица могла да привремено затвори и преостала поглавља до краја ове године.
Албанија је током извештајног периода отворила последњи преостали кластер и испунила прелазна мерила у поглављима која се односе на владавину права, чиме је створила услове за привремено затварање четири поглавља, наводи се у документу и додаје да је Молдавија током протекле године отворила четири кластера и испунила услове за отварање свих преосталих.
Украјина је, упркос изазовима рата, такође отворила четири кластера током протекле године и, према оцени Комисије, испунила услове за отварање свих преосталих.
Северна Македонија, наводи се, наставила је рад на испуњавању мерила за отварање кластера основних начела, али још није усвојила неопходне уставне измене на које се обавезала, и оценила да су додатни напори за јачање владавине права и усвајање уставних промена кључни за наставак приступног процеса.
Босна и Херцеговина је, према извештају, наставила јавно да истиче интеграцију у ЕУ, али су политичке поделе, реторика подела и поруке против ЕУ појачане уочи општих избора, а од власти се очекује да без одлагања формирају извршне и законодавне органе и наставе спровођење реформи.
Турска остаје кандидат за чланство и кључни партнер ЕУ, али Комисија упозорава на продубљивање јаза између њеног декларисаног циља приступања Унији и назадовања у испуњавању основних политичких критеријума, посебно у области демократије.
Процес приступања Грузије ЕУ остаје фактички заустављен, а Комисија понавља оцену да је та земља кандидат „само по имену”.
Као разлог наводи континуирано подривање демократских принципа, владавине права, основних права и грађанског простора од стране владајуће странке.
У документу се наглашава да ће Комисија у наредних шест месеци покренути дијалоге са партнерима у процесу проширења како би размотрила постојеће мере, њихово финансирање и могућности за додатну интеграцију прилагођене свакој земљи.
О препорукама Европске комисије сада треба да се изјасни Савет ЕУ, који ће одлучити о наредним корацима у процесу проширења.
Коментар успешно додат!
Ваш коментар ће бити видљив чим га администратор одобри.
