Све вести
Фото из чланка: РТЦГЕвакуација становника украјинског града који су јели коров да би преживели
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 5 медија.
Али, листа око СНС-а „Уједињена Србија", чији је главни мотор био доскорашњи председник Србије Александар Вучић, имала је мање гласова од Студентске листе у готово свим градовима у Србији. ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Цео упоредни текст32 реченице у више медија, 157 само у једном
Текст из 5 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 6 се разликују.
Још 5 реченица које преноси само по један медиј
Како је гласала Србија: СНС победио у само три града - и у затворима
„Готов је, готов је“, орило се београдским улицама у ноћи парламентарних избора у Србији на којима је тријумфовала Студентска листа над Српском напредном странком (СНС).
После више од четврт века овај слоган код многих је оживео сећања на јесен 2000. када је, после изборне победе уједињене, програмски шаренолике опозиције (Демократске опозиције Србије) и демонстрација, са власти свргнут Слободан Милошевић, ауторитарни председник Савезне Републике Југославије, којем је касније суђено за ратне злочине пред трибуналом у Хагу.
Иза слогана који поново одзвања стајао је Отпор, нестраначки покрет који је чинио једну од окосница борбе против Милошевића.
Ново време донело је и нове актере, али чини се да сличности и јаке паралеле постоје – студентски покрет, настао из двогодишњих антикорупцијских протеста, постао је главни ривал Александру Вучићу, бившем председнику и његовој СНС.
- Функција, ББЦ Неwс на српском
Српска напредна странка (СНС), која је владала Србијом од 2012. године, на парламентарним изборима 25. октобра, победила је у само три града, показују резултати.
Студентска листа, настала из студентског покрета и бунта против власти због новосадске трагедије новембра 2024, освојила је 2,3 милиона гласова, а СНС око 1,7 милиона, што је разлика од око 600.000 у корист победника.
За овакав резултат кључне су, чини се, били рекордна излазност (близу 70 одсто) и референдумска атмосфера.
Ипак, анализа података Републичке изборне комисије (РИК) указује да Српска напредна странка није изгубила велики део бирача у односу на раније изборне циклусе.
Још 8 реченица, само Данас
Студентска листа је освојила око 2,3 милиона гласова, око 600.000 више од СНС-а, а поред ове две организације у скупштини ће се наћи још само странке националних мањина.
„Србија је сада добила другу шансу“, тврди Маровић, данас председник Међународног центра за ненасилне конфликте из Вашингтона.
Напредњаци одлазе у опозицију после 14 година скоро па апсолутне власти, у којој је Вучић доносио све кључне одлуке.
Дошли су људима на кућни праг
Покрет Отпор је крајем 20. и почетком 21. века био препознатљив по симболу песнице и кампањи у којој су обилазили Србију уздуж и попреко.
„Разлика између Отпора и Студентске листе је што ми тада нисмо излазили на изборе, већ смо радили на повећању излазности, а садашњи студенти јесу и једно и друго“, каже Маровић.
Колико је ова кампања била успешна говори податак о излазности од 69 одсто, док је 2000. на гласање изашло 71,5 одсто гласача.
„Видео сам у овој кампањи да су људи превртали очима што се игра коло и критике да немају баш много политичких елемената, али то јесте била борба за подизање излазности“, примећује Маровић.
Али, листа око СНС-а „Уједињена Србија", чији је главни мотор био доскорашњи председник Србије Александар Вучић, имала је мање гласова од Студентске листе у готово свим градовима у Србији.
Изузетак су Лесковац, Прокупље и Врање, три града на југу Србије.
Напредњаке су већински подржали бирачи са Косова, који су гласали између осталог и у Рачи - добили су око 25.660 гласова, док је Студентску листу подржало око 7.300 људи, према подацима РИК-а.
Према непотпуним подацима РИК-а о гласању држављана Србије у иностранству, Студентска листа је освојила више од 38.000 гласова, а СНС око 17.000.
Још 42 реченице које преноси само по један медиј
Кампања на друштвеним мрежама имала је веома важну улогу јер је ово дигитално доба, али кључ доброг резултата Студенске листе је што су били физички присутни широм земље, сматра Маровић.
„Стигли су од врата до врата, марширали по Србији, нису се са висине обраћали људима.
„Не би имали овакву излазност да се нису људима буквално појавили на кућном прагу“, додаје.
Протести младих у Србији део су ширег таласа бунта Генерације З – у Европи, Јужној Америци и Азији.
Али није било много случајева да су директно довели до промене власти.
„Најскорији најсличнији случај је у Непалу.
И тамо су млади победили и власт и опозицију, највише говорећи о корупцији“, подсећа Маровић.
Студентски протести у Србији почели су као реакција на трагедију у Новом Саду 1. новембра 2024, када је у паду надстрешнице на железничкој станици погинуло 16 људи.
До сада нико није осуђен, а покренуто је неколико кривичних поступака пред различитим тужилаштвима.
Моћ оловке и гласачког листића
Поред слогана, и сцене славља на улицама 25. октобра увече подсетиле су на 5. октобар 2000.
Као што су тада демонстранти износили фотеље из тадашње Савезне скуштине, тако су и 26 година касније противници власти носили столице као сувенире из шаторског насеља које су присталице СНС подигле близу Председништва Србије у центру Београда.
„Ми смо имали недемократски режим који смо оборили 5. октобра, а вратио се у другом облику 2012″, каже Маровић.
Управо је СНС, предвођена Томиславом Николићем и Александром Вучићем, некадашњим функционерима Српске радикалне странке (СРС), дошла на власт сменивши Демократску странку (ДС).
„Важно је да је 25. октобра власт промењена оловком и гласачким листићем“, говори он.
И овај и претходни изборни процеси у Србији обележиле су оптужбе опозиције и посматрачких мисија о бројним неправилностима пре и за време гласања.
„Решење за лоше изборне услове је повећана излазност којом се топи свака предност коју власт може да има и студентски покрет је то решио на овом гласању“, додаје.
Зашто је важан 4. октобар
- Живот по мјери човјека
Прво обраћање Американке која је преживела погубљење
Студентска листа је однела победу на изборима, али би у складу са законом до формалног и суштинског преузимања власти и избора нове владе могло да протекне неколико месеци.
Када је свргнут Милошевић 5. октобра 2000, тадашњи ДОС је тек у децембру преузео власт на свим нивоима, а према мишљењу многих присталица ове коалиције, та два месеца су бачена у воду и пропуштена је прилика да одмах почне борба против корупције и демонтажа старог система.
Често се касније могло чути да Србија „никада није дочекала 6. октобар“.
„Наш је проблем што није било 4. октобра.
„То је дан кад седнемо и кажемо – ово је план шта ћемо да урадимо у следећих годину или две, размонтирамо безбедносне службе, криминални и финансијске миље и држимо се заједно док то не испунимо“, сматра Маровић.
Точак историје веома брзо је прегазио почетно јединство ДОС-а.
Први раскол Зорана Ђиндића, лидера ДС и премијера, и Војислава Коштунице, председника ДСС-а и СРЈ, настао је већ крајем 2000. и временом се јаз око брзине и начина промена само продубљивао.
Погледајте видео о 5. октобру 2000.
Студентски покрет и Студентска листа и даље заједнички иступају, држећи се претходно зацртаних циљева, али углавном кроз неформалне захтеве од надлежних у медијима, полицији, правосуђу и јавним установама да поднесу оставке.
Иако је део њиховог програма спровођење не само кривичних поступака, већ и лустрације, Маровић каже да „не верује да ће тога бити, јер као друштво Србија није спремна за то“.
Изостанак обећане лустрације, иако је пуну деценију постојао закон који се није примењивао, дуго је био озбиљна замерка новим властима после пада Милошевића.
Погледајте видео: Шта је лустрација
Да ли би, онда, историја могла да се понови?
Неколико ствари је данас другачије – најпре, постоји то искуство из 2000, а друго је много скорији случај из Мађарске, објашњава Маровић.
У априлу 2026, на изборима у Мађарској премијер Виктор Орбан изгубио је власт после 16 година.
„Без хватања у коштац са корупцијом, што је у Мађарској и у Србији било централна тема у кампањи, нема промене система“, истиче некадашњи вођа Отпора.
Период од 5. октобра 2000. до децембарских избора исте године обележен је побунама у затворима, рестрикцијама струје, отмицама познатих пословних људи.
„Милошевићев режим направљен на темељима комунистичког система, био је много моћнији.
„Ипак, такав апарат данас више не постоји“, оцењује Маровић.
Али СНС ће у будућем парламенту бити снажна опозиција са више од 100 посланика, а Вучић је дан после избора говорио о самоорганизовању присталица да би се од напада бранили медији блиски странци.
У парламенту први пут од повратка вишестраначја, неће бити СПС-а.
Вучић разуме како функционише циклус вести, зато је први изашао да призна пораз, да би контролисао тај наратив, каже Маровић.
Како се гласало у регионима?
У готово свим регионима, Студентска листа је победила СНС.
У Војводини, освојили су 593.163 гласа, а коалиција око СНС-а 449.540 гласова, подаци су РИК-а.
Савез војвођанских Мађара (СВМ) освојио је нешто више од 34.000 гласова.
У Шумадији, централном делу земље, и западној Србији, Студентска листа добила је 586.665 гласова, а листа око СНС-а 461.639 гласова, према РИК-у.
У јужној и источној Србији, листа око СНС-а је остварила бољи резултат.
Како се гласало у општинама у Србији?
Добили су 408.289 гласова, а листа ‘Студенти побеђују’ 396.037 гласова, подаци су РИК-а.
У општинама је било нешто другачије.
СНС је имао више гласова у 96, а Студентска листа у 71 општини широм Србије.
Ипак, разлика у већим градовима била је толика да напредњацима то није било довољно.
Већина општина где је СНС добио више гласова је на југу Србије, што је тренд који је био присутан и раније.
Само у Београду, разлика је била већа од 300.000 гласова у корист Студентске листе, према подацима РИК-а.
Међутим, СНС, заједно са коалиционим партнерима, и даље има власт и градоначелнике у највећим градовима: Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
После парламентарних избора, поједине опозиционе одборничке групе затражиле су оставке градоначелника Ниша и Крагујевца.
У скоро свим општинама у Србији, којих има 145, СНС држи власт, самостално или у коалицији са другим партнерима, углавном са Социјалистичком партијом Србије (СПС).
СНС није на власти само у нишкој општини Медијани, као и у Прешеву, општини са већинским албанским становништвом коју води Партија за демократско деловање (ПДД) Шаипа Камберија.
У Бујановцу, другој општини са већинским албанским становништвом, на власти је коалиција албанског Фронта за промене у сарадњи са СНС и још неким мањим странкама.
Гласало се и у затворима, где је листа окупљена око Српске напредне странке имала око 65 одсто гласова.
На свим парламентарним изборима од 2014. године, СНС је добијао највише гласова међу затвореницима, показала је ранија ББЦ анализа.
У будућем сазиву Скупштине Србије, Студентска листа имаће апсолутну већину са 140 посланика од укупно 250, према прелиминарним резултатима РИК-а.
СНС прелази у опозицију и имаће 104 мандата, што је 25 мање него после избора 2023. године.
Мандате ће имати и четири мањинске партије.
На изборима у децембру 2023, СНС је освојила 46,75 одсто, односно 1.783.701 глас и са коалиционим партнерима имала је апсолутну већину у скупштину са 129 мандата.
Према непотпуним резултатима РИК-а, СНС је на изборима 25. октобра 2026. освојила 1.712.677 гласова.
Изборна листа опозиционе коалиције „Србија против насиља" освојила је тада 23,66 одсто гласова (902.450) и имали су 65 мандата.
На изборима пре три године, Социјалистичка партија Србије, верни партнер СНС-а, освојила је 249.916 гласова, односно 6,55 одсто или 18 мандата.
Али, социјалисти су сада освојили мање од 100.000 гласова и неће ући у скупштину, први пут од оснивања 1990-их.
Још 78 реченица које преноси само по један медиј
„А за СПС је ово блага казна за све што су урадили од земље још од 8. седнице Савеза комуниста када је победила струја која је касније формирала ту странку“, закључује бивши лидер покрета Отпор.
Погледајте: ‘Поносан сам што ћу деци рећи – тата је 25. октобра био ту’
Криста Пајк, америчка затвореница осуђена на смрт први пут је јавно говорила откако је преживела погубљење смртоносним ињекцијама у септембру.
„Није било тренутка од те ноц́и када нисам осец́ала бол“, написала је 50-годишњакиња у саопштењу које је њен правни тим објавио на друштвеним мрежама 30. октобра.
„Тело ме боли, све ме боли - руке, рамена, грло ме боли.
И даље ми је тешко да говорим.
„Бол није само физички, већ га осећам и у уму и у души.“
Пајк је отпуштена из болнице крајем прошлог месеца пошто је преживела две смртоносне дозе лека пентобарбитал, али је и даље у критичном стању.
Од тада је врац́ена у затвор у којем је последњих 30 година због убиства Колин Слемер 1995. године.
Сматра се да је Пајк једина особа која је преживела покушај погубљења смртоносном ињекцијом.
Пајк је имала 18 година када су она и њен тадашњи дечко, Тадарил Шип, претукли, мучили и убили 19-годишњу Слемер, коју су упознали у кампу за обуку младих људи са ниским приходима.
Шип је поштеђен смртне казне јер није био пунолетан када је злочин почињен.
Он је и даље у затвору.
Њени адвокати су раније рекли да је имала и упале плуц́у после покушаја погубљења, да је имала значајан оток на рукама и да није могла да гута.
„Опорављам се и знам да постајем све јача“, рекла је у писаној изјави.
„Али опоравак није исто што и бити добро.“
- Трофеј Радија Црне Горе
Евакуација становника украјинског града који су јели коров да би преживели
Евакуација преосталих становника разореног града Олешког.
Неки су ипак одлучили да остану.
Прочитајте ББЦ репортажу о овом граду на југу Украјине и сведочења становника.
Дошао је крај мукама преосталим становницима Олешког, града на југу Украјине, који је од почетка руско-украјинског рата у сендвичу две стране.
После договора о привременој обустави ватре, коју је, како су тврдили из Беле куће, издејствовала Меланија Трамп, супруга америчког председника Доналда Трампа, у Олешком је започета евакуација становника - оних који желе да напусте опустошени и готово разрушени град.
Сазнаје се да је неколико стотина људи, од неколико хиљада колико их је остало у Олешком, одлучило да не одлази, упркос широко распрострањеном разарању и недостатку гаса, струје и текуц́е воде.
„Свима који желе да напусте Олешки биц́е дата прилика да то учине безбедно“, рекао је новинарима украјински омбудсман за људска права Дмитро Лубинец.
„Истовремено, они који одлуче да остану моц́и ц́е да остану и добиц́е сву потребну хуманитарну помоц́.“
Украјинска територија је пет километара од Олешког, али евакуисани морају да путују преко територије под контролом Русије, а затим да се пребаце у јужни руски град Анапа.
Укрцац́е се у авион руске владе за Гомел у Белорусији, а затим ц́е се возити преко границе у украјинску Черниговску област.
Неки ће, верује се, одлучити да остану у областима под контролом Русије.
Прекид ватре требало би да важи до истека недељног дана, 1. новембра.
То су први дани дана мира у Херсонској области од почетка инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године.
У првим данима од почетка инвазије на Украјину фебруара 2022. године, руска војска је заузела Олешки, а преостали становници остали су заробљени између украјинских положаја и руских снага са обе стране реке Дњепар.
У Олешком је пре рата живело 24.000 људи, а током првих дана инвазије, која је почела у фебруару 2022. године, заузеле су га руске снаге.
Пре ове хуманитарне акције, украјинске власти су процениле да је у граду и околини остало око 6.000 људи, међу којима 200 деце.
Ниједна продавница није отворена, а у граду вец́ три године нема струје, гаса и воде.
ББЦ је недавно објавио репортажу о преосталим становницима овог града који су рекли да су почели да једу коров како би преживели.
Претходних дана, преосталим изгладнелим и измученим становницима Олешког достављена је хуманитарна помоћ.
Лубинец и његова руска колегиница Јана Лантратова заједно су 30. октобра били у Олешком.
Лантратова је објавила видео на друштвеним мрежама из града, рекавши да је људима дата прилика да направе две групе у зависности од тога да ли желе да буду одведени на територију под контролом Русије или у Украјину.
На снимцима које је објавио на налозима на друштвеним мрежама, види се како Лубинац разговара са уплаканим мештанима.
„Проблем је што много људи остаје“, чује се како каже.
„Речено ми је да је то њихов избор, учиниц́емо све што је могуц́е да им доставимо хуманитарну помоц́.“
Дан раније, Русија је саопштила да је припремила „десетине тона“ помоц́и за становнике који не желе да оду, између осталог храну, лекове, хигијенске производе и гориво за генераторе.
Једна становница Олешког рекла је за ББЦ да је одлучила да не оде јер јој „нису дозволили да поведе и њене животиње“.
Олена, која сада живи у Кијеву, рекла је да су њена бака и шира породица одлучили да остану у Олешком.
„Старији људи не желе да оду“, рекла је за ББЦ.
„Једва сам успела да убедим оца - и то само зато што сам управо добила бебу, коју он иначе никада не би видео.“
Сестра њене бабе је погинула у Олешком прошле зиме.
„Изгубила је обе ноге након што је назаила мину која је била прекривена снегом...
Људи су је одвезли у болницу у баштенским колицима“, рекла је Олена.
„Тако мештани превозе све рањене и мртве људе у Олешком до болнице и болничке мртвачнице: у баштенским колицима.“
Погледајте неколико фотографија Олешког и околине
Украјина је покушала да испоручи залихе преосталим становницима Олешког, али није имала успеха последњих месеци.
Сматра се превише опасним ризиковати излазак из града пешке минираним путевима.
Кремљ је у септембру признао да се Олешки суочава са „критичном ситуацијом“ и „проблемима са снабдевањем храном и лековима“, али је додао да „руска војска ради на њиховом решавању“.
За стање су окривили Кијев.
Олешки је једно од бројних насеља у којима су хиљаде људи изгубиле домове због масовних поплава изазваних урушавањем бране Нова Хаковка 2023. године.
Украјина и Русија су се међусобно оптуживале за дизање бране у ваздух.
Херсон је једна од четири украјинске области које је руски председник Владимир Путин септембра 2022. прогласио руским територијама, иако у неким од њих руске и проруске снаге имају тек делимичну контролу.
- Напад на велику брану у Украјини: Коме је ово ишло у прилог
- Пробијање украјинске бране Нова Каховка угрожава животну средину и снабдевање храном
- „Катастрофа, вода је све однела": Живот у украјинском граду опустошеном после пробијања бране
Неки од преосталих становника Олешког, поделили су раније за ББЦ потресне приче како преживљавају у граду који је стално гранатиран и одсечен од хране и воде.
Рекли су да деца која су остала у ширем Олешком неухрањена, да нема здравствених услига и да немају где да уче.
Многи су рекли за ББЦ да је само једна болница делимично оперативна и да је отворена само неколико дана у недељи за обављање хитних интервенција.
Локално становништво живи под „потпуном блокадом“ руских снага, рекао је раније Андреј Сибиха, украјински министар спољних послова.
Улога Меланије Трамп у руско-украјинском рату
Иако се Меланија Трамп само повремено појављује на догађајима у Белој куц́и, она се укључила у решавање хуманитарних питања насталих због руско-украјинског рата.
„Без моје интервенције, могуц́ност допремања хуманитарне помоц́и у град и евакуација старијих људи била би немогуц́а“, објавила је Меланија Трамп када је постигнуто примирје о Олешком.
У августу 2025. године, Меланија Трамп је написала писмо Путину, рекавши му да је „време да се заштите деца и будуц́е генерације широм света“.
Иако није директно поменула Украјину, само неколико дана касније, Зеленски је у Белој куц́и предао писмо његове супруге Олене, захваљујуц́и јој на напорима у вези са заштитом деце.
У ретком јавном појављивању у октобру исте године, прва дама САД је рекла да јој је Путин директно одговорио писаним путем и да њени представници раде са тимом руског председника на репатријацији украјинске деце из Русије и обрнуто.
Наводно је од 2025. године врац́ено око 34 деце, међу којима петоро у јулу ове године.
Према речима Доналда Трампа, његова супруга је приватно изразила сумњичавост према Путину и његовој жељи да постигне мир.
„Дођем кући и кажем јој: 'Данас сам баш имао добар разговор са Путином.
Мислим да завршавамо (рат)'.
„На то би ми она рекла: 'Стварно?
Управо је погођена још једна зграда у Кијеву'", рекао је Трамп.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Још 20 реченица које преноси само по један медиј
- Како је гласала Србија: СНС победио у само три града – и у затворима
- Победници избора које су подржали студенти траже оставке свих у Србији
- Како изгледа ново политичко лице Србије: ББЦ анализа
- Полуге власти у Србији у техничком мандату: Ко може колико
- Од 5. до 6. октобра – колико се Србија променила за 36 сати
- „Променили смо власт, али нисмо систем“: Сећање на Пети октобар
- Ко је Криста Пајк и који је злочин починила
- Криста Пајк: Жена осуђена на смрт преживела два покушаја погубљења
- Неуспело погубљење Кристе Пајк: Шта се догодило и шта следи
- Американка која је преживела погубљење враћена у затвор
- Шта неуспело погубљење жене говори о смртним казнама у Америци
- 'Интервјуисала сам Кристу Пајк пре 20 година, сад не могу да престанем да мислим о њој'
Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.
- Становници украјинског града под руском контролом једу коров, мртви леже по улицама
- Путинов нови план да живот у украјинским градовима постане неподношљив
- Меланија Трамп: Необична, традиционална прва дама
- Русија пристаје на преговоре са Украјином, али сматра да нема о много чему да разговара: ББЦ уредник
- Трамп за ББЦ: Разочаран сам, али нисам завршио са Путином
- Који су Путинови захтеви за мир и шта од њега очекује Трамп
