Промена власти у Србији не мења обавезе које та земља има у процесу нормализације односа са Косовом, поручује Европска унија (ЕУ). У Бриселу наглашавају да би, у светлу резултата избора у Србији, у овој фази било… Цео текст
Промена власти у Србији не мења обавезе које та земља има у процесу нормализације односа са Косовом, поручује Европска унија (ЕУ).
У Бриселу наглашавају да би, у светлу резултата избора у Србији, у овој фази било преурањено спекулисати о могућим променама преговарачке позиције Србије или о њиховим последицама по дијалог. ЕУ очекује да Србија настави да се конструктивно ангажује, да поштује постојеће обавезе и да допринесе напретку ка нормализацији.
"Резултати парламентарних избора у Србији не мењају основе дијалога уз посредовање ЕУ нити обавезе које су стране преузеле", рекао је портпарол ЕУ у изјави за РСЕ.
"Дијалог уз посредовање ЕУ не зависи од појединачних политичких лидера. Све постојеће обавезе остају на снази, укључујући и оне које проистичу из Споразума о путу ка нормализацији из 2023. године и Анекса о његовој примени (Охридски споразум)", додао је.
Илија Срдановић, први на Студентској листи, која је убедљиво победила на ванредним парламентарним изборима одржаним у Србији 25. октобра, изјавио је за РСЕ да је наставак дијалога о Косову основни део програма Студентске листе.
Он је потврдио да ће нова власт поштовати међународно договорене обавезе, али уз ограду да све платформе морају бити у складу са Уставом Србије, те да споразуми које су потписали претходни званичници, укључујући Бриселски, могу бити преиспитани у погледу уставности.
Европска унија је тиме посредно поручила да нема простора за преиспитивање већ постигнутих споразума. Истовремено, изражава спремност да сарађује са новим руководством у Београду како би се обезбедио континуитет и одржао замах у процесу.
Дијалог о нормализацији односа Србије и Косова почео је у марту 2011. године. Од низа постигнутих споразума кључни су Бриселски споразум из априла 2013, којим су први пут утврђени принципи нормализације односа Београда и Приштине, укључујући и формирање Заједнице општина са српском већином на Косову, и Споразум о путу ка нормализацији, постигнут у Бриселу у фебруару 2023, са Анексом о примени договореним у Охриду у марту исте године.
Њиме су предвиђени добросуседски односи, узајамно признавање докумената и националних симбола, одрицање Србије од противљења чланству Косова у међународним организацијама и обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправе за српску заједницу на Косову, уз примену свих ранијих споразума.
Лидери Косова и Србије последњи пут су се састали 14. септембра 2023. године.
Десет дана касније догодио се напад у Бањској, који је додатно заоштрио ионако напет процес. Наоружана група од тридесетак косовских Срба, предвођена Миланом Радоичићем, тадашњим потпредседником Српске листе, убила је 24. септембра 2023. косовског полицајца Африма Буњакуа и потом се забарикадирала у манастиру Бањска, а у размени ватре са косовском полицијом погинула су тројица нападача.
Тадашњи шеф европске дипломатије Жозеп Борељ напад је окарактерисао као терористички, а ЕУ је у више наврата позивала на хапшење свих одговорних, укључујући Милана Радоичића.
Премијер Косова Аљбин Курти условљава наставак дијалога на високом политичком нивоу изручењем Радоичића, који је преузео одговорност за оружани напад у Бањској, из Србије.
Студентска листа до сада није изнела јасан став о Бањској ни о Радоичићу.
