Све вести
Фото из чланка: Н1ЕУ после избора у Србији: честитке и очекивања од нове власти
На парламентарним изборима у Србији победу је однела Студентска листа.
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст66 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 66 реченица које преноси само по један медиј
Још се нису слегли утисци после парламентарних избора у Србији, а из Брисела су већ стигле поруке које показују да Европска унија пажљиво прати политички преокрет у Београду.
Највиши европски званичници честитали су Студентској листи изборну победу и понудили подршку реформама, али иза дипломатских честитки остаје читав низ питања од којих ће зависити будући односи Србије и Европске уније.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта огласили су се готово истоветним порукама, истичући рекордну излазност грађана Србије и спремност европских институција да сарађују са будућом влашћу.
Као области у којима је Европска унија спремна да пружи подршку наведени су владавина права, слобода медија, борба против корупције и јачање демократских институција.
Посебно је упечатљива била порука европске комесарке за проширење Марте Кос, која је оценила да за Србију може да почне ново поглавље и поручила да су врата Европске уније отворена.
Међутим, између дипломатске подршке и стварног напретка у европским интеграцијама постоји велика разлика.
Србију чекају сложени преговори о питањима која не зависе само од тога ко ће формирати нову владу.
Честитке не значе и промену европских услова
Поруке из Брисела несумњиво представљају позитиван дипломатски сигнал победницима избора.
Европски званичници показали су спремност да сарађују са новом политичком већином, али нису најавили одустајање од досадашњих услова који прате процес приступања Србије Европској унији.
Србија је кандидат за чланство још од 2012. године, а приступне преговоре води од 2014.
И поред дугогодишњег процеса, бројна преговарачка поглавља остају отворена, док се напредак оцењује кроз реформе, политичке одлуке и испуњавање преузетих обавеза.
У том смислу, нова власт ће наследити не само могућности за побољшање односа са Бриселом већ и проблеме који су годинама оптерећивали европски пут Србије.
Једно од најосетљивијих питања остаје Косово и Метохија.
Европска унија наставља да посредује у дијалогу Београда и Приштине, а нормализацију односа сматра важним делом приступног процеса.
То значи да ће и будућа српска влада морати да се одреди према раније постигнутим договорима, обавезама и захтевима који долазе из Брисела.
За Србију је од пресудног значаја да се сваки наставак дијалога води уз заштиту права српског становништва на Косову и Метохији, безбедности људи, имовине и културне баштине, као и уставноправних и државних интереса земље.
Честитке европских званичника саме по себи не дају одговор на питање да ли ће Брисел бити спреман да другачије приступи проблемима са којима се Срби суочавају на Косову и Метохији.
Русија, Кина и питање самосталне спољне политике
Још један важан изазов представља усклађивање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.
Брисел већ годинама очекује већи степен усклађености, нарочито када је реч о рестриктивним мерама према Русији.
Истовремено, Србија има развијене економске и политичке односе са Кином, која је један од значајних инвеститора и трговинских партнера земље.
Будућа влада мораће да процени како да унапреди односе са Европском унијом, а да притом не угрози легитимне економске интересе Србије и њено право да води спољну политику у складу са сопственим приоритетима.
То не мора нужно да значи сукоб са Бриселом, али би могло да постане једно од првих озбиљних питања у разговорима нове власти са европским партнерима.
Европска унија је највећи трговински партнер Србије и најзначајније извозно тржиште за домаћу привреду.
Зато односи са Бриселом нису само политичко питање већ непосредно утичу на радна места, инвестиције, индустрију и животни стандард грађана.
С друге стране, економска сарадња не подразумева да Србија мора да одустане од заштите својих интереса у областима у којима се ставови Београда и појединих европских престоница разликују.
Шта ће Брисел тражити од нове владе?
У првим честиткама европских званичника нагласак је стављен на владавину права, независност институција, медијске слободе и борбу против корупције.
То су области у којима Европска комисија годинама указује на потребу за додатним реформама.
Међутим, из ових порука не може се закључити да је већ утврђен конкретан план сарадње са будућом владом.
Нова парламентарна већина тек треба да формира извршну власт, представи програм и утврди своје преговарачке приоритете.
Тек након тога биће могуће проценити колико су очекивања Брисела и намере нове власти у Београду заиста подударни.
Посебно ће бити важно да ли ће европске институције понудити конкретне кораке који би Србији омогућили бржи напредак у приступним преговорима или ће се сарадња наставити досадашњом динамиком.
За грађане Србије суштинско питање није колико је честитки стигло из иностранства, већ да ли ће нови политички односи донети боље институције, веће инвестиције, правну сигурност и конкретне економске користи.
„Највише ме брине то што ће до марта или априла против Русије бити уведене санкције.
Урадиће све оно што ми нисмо желели", издвојила је од свега што је Александар Вучић синоћ рекао РИА новости.
Њихов новинар даље преноси тврдње које је у свом говору (након признавања изборног пораза) без доказа изнео бивши председник Србије - да ће "бити лоше", те да је "уз подршку Европске уније и 'дубоке државе САД' (председник Доналд Трамп залагао се за Вучића), у земљи је 'верификована револуција'”.
Претпоставља да је "Вучић вероватно спречио уличне борбе, признавши пораз неколико сати пре предвиђеног времена".
Аутор каже да се за борбе "цео дан спремало", али не наводи ко се за њих спремао нити ко их је иницирао током јучерашњих или ранијих локалних избора.
"Међутим, будућа српска власт, као група симпатичних, али политички неискусних грађана, представља пластелин.
А прве руке које ће посегнути за њим припадају председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.
Пошто је српске протесте било тешко једнозначно назвати проевропским, а још мање антируским, трудила се да остане изнад сукоба.
Али сада ће покушати да усмери Београд на прави курс, што јој Вучић раније није дозвољавао", пише РИА новости.
"Београд ће у почетку бити крајње благонаклон према Москви, али ће Брисел понудити програм развоја и европску перспективу под условом испуњавања два кључна захтева - увођења санкција Русији и признања Косова.
На други захтев Илија Срђановић, као ни било ко други на његовом месту, неће пристати, али испуњавање макар једног - првог, који је за ЕУ чак и важнији - већ би представљало ситуацију у којој је могућ компромис и коју би вредело покушати", наводи РИА.
Из Београда ће у Москву долетети гласник, настављају даље, са поруком "ми смо најбољи пријатељи, али мала и сиромашна земља на коју врше притисак".
"(Русија ће гласнику рећи да разуме) тежину ситуације и да веома саосећају, уз непромењено поштовање избора српског народа.
Али постоји једна ствар: према нашем законодавству, земље које су увеле санкције сматрају се непријатељски настројеним државама, а повлашћене цене гаса, какве има Србија, одобравају се само најближим пријатељима", наводе.
Преносећи Вучићеве речи да ће до "марта или априла бити уведене санкције против Русије", они додају да је Студентска листа раније саопштила да одбацује увођење антируских санкција.
Руссиа Тодаy, која је водила блог о српским изборима, усвојила је сличан приступ.
„Честитам им (Студентској листи), иако су они само извршиоци, извршиоци прљавог посла који је неко други осмислио како би срушио једну суверену земљу.
На неки тренутак сте успели.
Видећемо ”, пренели су Вучићеве речи.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта брзо су честитали Студентској листи, објавивши готово идентичне саопштења на друштвеној мрежи X, пренео је РТ.
Обоје су обећали подршку Брисела реформама и напорима за унапређење интеграције Србије у ЕУ.
Вучић је такође упозорио да би нова влада могла да уведе санкције Русији у року од неколико месеци, упркос томе што представници опозиције инсистирају да ће политика Београда према Москви остати непромењена.
Промена власти може да отвори простор за другачију комуникацију са Европском унијом, али сама по себи не гарантује ни брже чланство ни решавање дугогодишњих спорова.
Србија пред новим преговорима
Победа Студентске листе, према изборним пројекцијама, означава крупну промену политичких односа у Србији.
Коначне резултате, међутим, треба да потврде надлежни изборни органи.
Из Брисела је већ показана спремност за сарадњу, али ће тек наредни месеци открити њен стварни садржај.
Будућа српска влада суочиће се са задатком да истовремено спроводи унутрашње реформе, поправља међународни положај земље и штити националне интересе у сложеним регионалним и глобалним околностима.
Због тога би најважније питање после европских честитки могло да гласи: хоће ли нова политичка ситуација донети и нову политику Брисела према Србији или ће се, упркос промени власти, најтежи услови и захтеви наставити као и до сада?
Одговор се неће добити из честитки, већ за преговарачким столом.
Извори: Ројтерс, Танјуг, РТС, Европска комисија, Европски савет