Европска комесарка за проширење Марта Кос представиће сутра Пакет проширења Европске комисије за 2026. годину. Извештаји ће показати колико су земље кандидати и потенцијални кандидати напредовали у реформама, ко је… Цео текст
Европска комесарка за проширење Марта Кос представиће сутра Пакет проширења Европске комисије за 2026. годину. Извештаји ће показати колико су земље кандидати и потенцијални кандидати напредовали у реформама, ко је тренутно најближи чланству, а ко је изгубио корак на европском путу. Извештај о напретку Србије биће неповољан, али су парламентарни избори створили нову прилику за убрзање европских интеграција, каже извршни директор Центра за европске политике Небојша Лазаревић.
Истиче да би Србија, уз добар преговарачки тим, преговоре могла да заврши за годину и по дана.Према нацрту извештаја европске комесарке за проширење, Црна Гора би до краја године могла да заврши преговоре, док Србија и Босна и Херцеговина нису оствариле напредак у кључним областима. Посебну пажњу привлачи Србија, која последњи преговарачки кластер чека још од децембра 2021. године.
Уочи формирања нове владе, из Брисела је поручено да би изборни резултат могао да буде прилика за нови почетак Србије на европском путу, пише РТС.
Извршни директор Центра за европске политике Небојша Лазаревић рекао је за РТС да ће предстојећи извештај Европске комисије бити неповољан по Србију, али да ће морати да одрази и новонастали оптимизам у односима Београда и Брисела.
“Сада смо у једном чудном тренутку када ће сутрашњи извештај Европске комисије изгледати врло неповољно по Србију, а с друге стране, мораће некако да се у тај папир укомпонује и тај новостворени оптимизам и са српске и са европске стране“, навео је Лазаревић.
Немачки канцелар Фридрих Мерц и француски председник Емануел Макрон предложили су постепено укључивање земаља Западног Балкана у поједине политике Европске уније, као могући нови модел проширења.
Лазаревић је подсетио да су Центар за европске политике и бриселски ЦЕПС још 2021. године предложили модел фазног приступања, који подразумева постепено укључивање земаља кандидата у европске политике.
Лазаревић објашњава да би тај модел омогућио земљама Западног Балкана да постепено приступају политикама ЕУ за које су спремне, уз истовремено повећање финансијских средстава која су им на располагању.
"Хајде да нас лагано уводите у одређене политике где смо спремни“, рекао је Лазаревић, додајући да би се на исти начин постепено "откључавала“ и средства из европског буџета.
Проширење ЕУ по цени капучина и кроасана
Лазаревић је указао на то да пријем земаља Западног Балкана не би представљао велико финансијско оптерећење за Европску унију, позивајући се на истраживање Центра за европске политике, које су назвали "Капучино студија“.
"То би просечног грађанина Европске уније коштало годишње додатних пет евра и 31 цент, чини ми се, или 29 центи, што смо ми назвали капучино и један кроасан“, објаснио је Лазаревић.
Нагласио је да је реч о малом износу у односу на укупан буџет Европске уније, због чега сматра да финансијски трошкови не би требало да буду препрека проширењу.
Шта ЕУ очекује од будуће Владе Србије и шта Влада може да очекује од ЕУ
Говорећи о очекивањима Европске уније од будуће Владе Србије, Лазаревић је оценио да су први помаци у борби против корупције и јачању независности правосуђа већ видљиви.
"Први потези су се већ десили“, рекао је Лазаревић, истичући да се промене дешавају и пре формирања нове владе.
Сматра да би требало поставити и обрнуто питање – шта Србија може да очекује од Европске уније после више од две деценије обећања о европској будућности.
"Мислим да је можда мало време да окренемо ситуацију, да видимо шта коначно Европска унија може да добије од Србије и зашто то не јури“, поручио је Лазаревић.
Уз добар тим, Србији треба 18 месеци да заврши преговоре
Лазаревић је истакао да је ово прилика да Србија преузме водећу улогу, оценивши да није далеко од чланства.
Говорећи о могућности бржег приступања Унији, навео је да би Србија, уз формирање доброг преговарачког тима, могла да заврши преговоре за годину и по дана, али да би након тога уследиле процедуре потписивања и ратификације приступног споразума.
“Србија реално са својим капацитетима, ако би заиста Влада поново брзо направила један добар преговарачки тим, за 18 месеци може да оконча преговоре са Европском унијом о чланству“, истакао је Лазаревић.
Значај европског фонда за План раста
Према Лазаревићевој оцени, у овом тренутку важније од самог отварања нових преговарачких кластера јесте коришћење средстава из европског Плана раста, из којег је Србији намењено око милијарду и по евра.
“Оно што је много битније од пуког отварања кластера јесте новац који стоји и чека Србију“, нагласио је Лазаревић, наводећи да је до сада повучено око 113 милиона евра.
Каже да постоје најаве из Европске комисије о флексибилнијем приступу роковима за повлачење средстава, уколико нова влада оствари потребне резултате.
“То је петсто милиона директне уплате у наш буџет и милијарду евра, отприлике сада говорим, милијарду евра изузетно повољних кредита“, објаснио је Лазаревић.
Колико утичу односи са Русијом
Говорећи о спољној политици, односима са Русијом и дијалогу Београда и Приштине, оценио је да та питања у наредних годину дана неће пресудно утицати на европски пут Србије.
Лазаревић је оценио да је прича о томе да односи са Русијом и питање Косова и Метохије спречавају напредак Србије ка ЕУ била "мантра претходне власти“, којом је, како сматра, покушавала да прикрије сопствени "нерад" и изостанак напретка у европским интеграцијама.
“Нама је фалило оно што они зову фундаменталс. То је владавина права, борба против корупције“, рекао је Лазаревић.
Када је реч о региону, процењује да би Црна Гора могла да заврши преговоре на пролеће 2027. и постане чланица ЕУ до краја 2029. године.
Говорећи о Албанији, Лазаревић је оценио да су недавни догађаји и протести указали на проблеме у функционисању власти, који га подсећају на ранију ситуацију у Србији, због чега сматра да би Србија могла да престигне Албанију на европском путу и уз Црну Гору постане једна од водећих земаља у процесу приступања ЕУ.
Новој Влади Србије саветује да у креирању јавних политика искористи капацитете домаћег цивилног друштва.
