Све вести
Фото из чланка: Деутсцхе WеллеEU nije potpuno nezavisna od ruske energije, kada je reč o nafti i uranijumu.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Зависност од Русије драстично је смањена, каже Бен Меквилијамс, енергетски стручњак у бриселском аналитичком центру Бруегел. То се, према његовим речима, види пре свега на једном енергенту: гасу.
Од почетка руске инвазије великих размера, Европска унија је смањила количину увоза гаса из Русије за три четвртине. Од почетка следеће године увоз течног природног гаса (ЛНГ) биће потпуно забрањен, а од јесени ће се то односити и на гас из гасовода.
Међутим, слика је знатно сложенија. Према подацима финског аналитичког центра Центре фор Ресеарцх он Енергy анд Цлеан Аир (ЦРЕА), односно њиховог пројекта „Руссиа Фоссил Трацкер“, 27 држава чланица ЕУ потрошило је око 238 милијарди евра на угаљ, нафту и гас из Русије.
Тим новцем Русија терорише украјинско становништво ракетама и дроновима, каже европосланица Хана Гедин из шведске социјалистичке партије Вäнстерпартиет. Поједине државе и даље зависне од нафте
Цео упоредни текст32 реченице у више медија, 5 само у једном
Текст из 3 чланка. 40 реченица преносе сви, у једној се разликују.
Још 4 реченице, само NIN
Након напада Русије на Украјину, Европа је желела да брзо постане независна од руске енергије.
Делимично је у томе и успела.
Међутим, старе зависности опстају, пре свега када је реч о нафти и уранијуму.
2026. Општи договори председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, спроводе се упркос притисцима демократа.
Зависност од Русије драстично је смањена, каже Бен Меквилијамс, енергетски стручњак у бриселском аналитичком центру Бруегел.
То се, према његовим речима, види пре свега на једном енергенту: гасу.
Од почетка руске инвазије великих размера, Европска унија је смањила количину увоза гаса из Русије за три четвртине.
Од почетка следеће године увоз течног природног гаса (ЛНГ) биће потпуно забрањен, а од јесени ће се то односити и на гас из гасовода.
Међутим, слика је знатно сложенија.
Према подацима финског аналитичког центра Центре фор Ресеарцх он Енергy анд Цлеан Аир (ЦРЕА), односно њиховог пројекта „Руссиа Фоссил Трацкер“, 27 држава чланица ЕУ потрошило је око 238 милијарди евра на угаљ, нафту и гас из Русије.
Тим новцем Русија терорише украјинско становништво ракетама и дроновима, каже европосланица Хана Гедин из шведске социјалистичке партије Вäнстерпартиет.
Поједине државе и даље зависне од нафте
Европска комисија је почетком године обећала план за напуштање руске нафте, али он још увек није представљен: „Где је обећано законодавство?
Где је ваша храброст да водите личним примером?“, упитала је Гедин у парламенту у Стразбуру.
Када је реч о нафти, поједине државе чланице ЕУ и даље зависе од увоза из Русије; Мађарска и Словачка преко гасовода „Дружба“.
А такве зависности не могу да се избришу преко ноћи.
Ипак, гледајући Европску унију у целини, удео руске нафте је значајно опао.
Нови фитиљ због Трамповог договора о дизелу
Нови немир, с друге стране, уноси поступак америчке владе.
Вашингтон је најпре склопио договор о дизелу са Русијом, а убрзо потом је председник Доналд Трамп суспендовао санкције против Путиновог режима непосредно пре него што је требало да ступе на снагу.
„Поново куповати енергију од Русије – то би било лудо“, каже Бен Меквилијамс из Бруегела.
Овај енергетски стручњак сматра да Трампова дипломатија према Русији не сме имати никаквог утицаја на тренутни европски курс.
Истог мишљења је и већина посланика у Европском парламенту.
Међу њима је и социјалдемократа Јенс Гајер: „Налазимо се у односу зависности од једног ратног хушкача, и то мора да се прекине што је пре могуће.“
Велика зависност у области нуклеарне енергије
Један аспект енергетске зависности од Русије знатно се ређе помиње у бриселским и стразбуршким разговорима: нуклеарна енергија.
Према подацима агенције Евратом, количина уранијума који се увози из Русије годинама остаје готово непромењена.
Државни концерн Росатом, који се бави обогаћивањем уранијума, чак је проширио своје пословање у ЕУ.
У пет земаља ЕУ налазе се реактори руске конструкције.
А у немачком граду Лингену (Доња Саксонија) ускоро ће се за њих производити горивни елементи – и то преко француско-руског заједничког предузећа (Јоинт-Вентуре) које чине Фраматом и поменути Росатом.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
То је слепа мрља у европској енергетској политици, каже Бен Меквилијамс: „Изражено у еврима, ти износи нису толико велики.
За Путинову ратну машинерију кључни су нафта и гас.
Али проблем са уранијумом је стратешка зависност од Русије.“
За сада се на овом пољу не дешава много, упркос европским декларацијама о намерама.
Не само, али свакако и због отпора у Француској.
Француски посланик из либералне посланичке групе Ренеw, Паскал Канфан, скреће пажњу на то да је технички знатно компликованије одустати од руског уранијума него од гаса или нафте.
Осим тога, добављачи су у овом случају разноврснији.
ЕУ увози уранијум у великим количинама из Канаде, Казахстана и Аустралије.
Када је реч о гасу, с друге стране, почетком 2022. године – дакле пре почетка рата – половина увоза потицала је из Русије.
Таква неравнотежа, која је Русију претворила у уцењивача, никада више не сме да се понови, каже Канфан.
Зато је за ЕУ најважније да се све више ослања на електричну енергију.
Она се, наиме, у све већој мери добија из обновљивих извора.
Међутим, према Канфановим речима, ту вреба следећа опасност.
Реч је о зависности од Кине када је у питању производња соларних панела и ветрогенератора.
