Све вести
Фото из чланка: БлицЕпидемија грипа у Србији, огласила се чувена докторка: Упаљен аларм, заражених је све више
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
У Србији је више од 7.000 случајева обољења сличних грипу, а број оболелих расте у односу на претходну недељу, показују најновији подаци Института за јавно здравље Србије "Батут". Највише оболевају деца млађа од четири године, као и старија популација.
- Морам да кажем да је ово четврта извештајна недеља заредом у којој бележимо пораст оболелих. Расте број обољења сличних грипу, којих тренутно имамо 7.336, као и број акутних респираторних обољења, којих је забележено 13.500.
Дакле, из недеље у недељу бележимо све већи број оболелих. За сада имамо само седам лабораторијски дијагностикованих случајева грипа, али то не значи да их има само толико, јер међу оболелима са симптомима сличним грипу сигурно има и оних који заправо имају инфлуенцу - рекла је Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине.
Како да разликујемо грип од других респираторних инфекција? Објаснила је који симптоми карактеришу грип, ковид, риновирусе и аденовирусе, указујући на разлике у клиничкој слици и важност правовременог препознавања инфекције.
Цео упоредни текст31 реченица у више медија, 12 само у једном
Текст из 3 чланка. 39 реченица преносе сви, у 10 се разликују.
Још 5 реченица које преноси само по један медиј
У Србији је забележено више од 7.000 случајева обољења сличних грипу, са сталним порастом броја оболелих, посебно међу децом и старијим особама
Најчешћи вируси су риновируси, који чине више од 40 посто инфекција, грип, ковид и аденовируси
- У Србији је забележено 7.336 случајева обољења сличних грипу, а број расте четврту недељу заредом, највише међу децом до четири године и старијима.
- Грип може да прати температура до 40 степени и јака исцрпљеност, док су за ковид типични јак бол у грлу, а за риновирусе кијавица и блажа температура.
- Лекари саветују да се пацијенти јаве на време и да се вакцинишу против грипа, јер је за стварање антитела потребно две до три недеље.
У Србији је више од 7.000 случајева обољења сличних грипу, а број оболелих расте у односу на претходну недељу, показују најновији подаци Института за јавно здравље Србије "Батут".
Највише оболевају деца млађа од четири године, као и старија популација.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
"Бележимо све већи број оболелих"
Докторка Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине, указала је на то да број оболелих расте већ четврту недељу заредом.
Како лекари објашњавају овакав пораст броја оболелих и који вируси су најчешћи за емисију "Редакција" објаснила је прим. др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине.
- Морам да кажем да је ово четврта извештајна недеља заредом у којој бележимо пораст оболелих.
Расте број обољења сличних грипу, којих тренутно имамо 7.336, као и број акутних респираторних обољења, којих је забележено 13.500.
Дакле, из недеље у недељу бележимо све већи број оболелих.
За сада имамо само седам лабораторијски дијагностикованих случајева грипа, али то не значи да их има само толико, јер међу оболелима са симптомима сличним грипу сигурно има и оних који заправо имају инфлуенцу - рекла је Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине.
Како да разликујемо грип од других респираторних инфекција?
Објаснила је који симптоми карактеришу грип, ковид, риновирусе и аденовирусе, указујући на разлике у клиничкој слици и важност правовременог препознавања инфекције.
- Пре свега, грип карактерише висока температура, која може да достигне и 40 степени, уз изразит осећај исцрпљености, као да је воз прешао преко организма.
Могу се јавити и болови у очним јабучицама приликом померања очију.
То су симптоми који могу да указују на инфекцију вирусом инфлуенце, односно грип.
Имамо и даље ковид, код којег се јавља изразито јак бол у грлу, који пацијенти описују као осећај да их жилет сече.
Присутан је и осећај исцрпљености, уз болове у мишићима и леђима.
Ту су и риновируси, који чине чак 40,56 одсто регистрованих инфекција.
Они углавном изазивају температуру до 38 степени, кијавицу, главобољу и бол у грлу.
Поред њих, имамо и ковид, као и аденовирусе, којих има око шест одсто - навела је.
Како разликовати која је која инфекција
Докторка је нагласила да се вирусне и бактеријске инфекције не могу поуздано разликовати само на основу клиничког прегледа, због чега су важне лабораторијске анализе, правовремено јављање лекару и вакцинација против грипа.
- Ипак, најбоље је да се пацијент јави свом лекару.
Некада смо на основу прегледа грла могли прилично поуздано да проценимо да ли је реч о вирусној или бактеријској инфекцији, али данас то више није тако једноставно.
Након ковида клиничка слика се променила и на основу првог прегледа не можемо поуздано да поставимо дијагнозу.
Без лабораторијских анализа не можемо са сигурношћу да утврдимо да ли је инфекција вирусна или бактеријска.
- Зато је важно да се пацијенти на време обрате лекару.
- Пре свега, важно је јачати имунитет.
Вештачки начин стицања имунитета против грипа јесте вакцинација.
Вакцинација против грипа почела је 14. октобра и апелујем на грађане да се што пре вакцинишу, јер је за стварање антитела потребно две до три недеље.
Током тог периода особа још није заштићена од вируса грипа и може да се зарази уколико дође у контакт са њим - објаснила је докторка.
Колико је грип заразан
- Грип је веома заразно обољење, а инкубација може да траје од свега неколико сати до 24 сата.
Тако човек може да оде здрав на посао, а да се врати болестан.
Други начин јачања имунитета јесте природним путем, пре свега правилном исхраном.
Треба уносити што више свежег воћа и поврћа.
Пијаце су богате намирницама које садрже витамине - од паприка и цитруса до карфиола, све нам је доступно.
Затим, треба водити рачуна о квалитетном сну, јер је он један од важних предуслова за добар имунитет.
Сан би требало да траје од шест до осам сати, јер се током спавања стварају цитокини, који имају важну улогу у функционисању имунског система.
Да бисмо добро спавали, треба да поштујемо одређена правила.
- Није препоручљиво интензивно вежбање у теретани у вечерњим сатима, јер се тада, уместо мелатонина, хормона сна, може повећати лучење кортизола, хормона стреса.
Важно је и да имамо редовну физичку активност, прилагођену нашим годинама, здравственом стању и добу дана.
Такође, треба избегавати уношење штетних материја, попут енергетских напитака, превеликих количина кафе и никотина.
Наш организам треба да се бори против вирусних и бактеријских инфекција, а не да додатно троши енергију на штетне материје које уносимо.
И на крају, важно је да будемо позитивни, јер ми бирамо стрес, а стрес бира болест - за Курир телевизију, рекла је Обрадовић.
Извор: Србија Данас/Курир
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама МОНДО Инц услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
