Извештај, објављен данас у Бриселу, а који су пренели сарајевски медији, обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године. ЕК је истакла да власти у БиХ јавно и даље изражавају опредељеност за… Цео текст
Извештај, објављен данас у Бриселу, а који су пренели сарајевски медији, обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године.
ЕК је истакла да власти у БиХ јавно и даље изражавају опредељеност за европске интеграције, уз упозорење да је извештајни период обележило "све веће удаљавање од европског пута".
Оцењено је да је рад извршне и законодавне власти отежавало непостојање функционалне владајуће коалиције, а кључне реформе везане за ЕУ још нису усвојене.
Комисија оцењује да је управљање "све више незадовољавајуће, да су независне институције слабе и да се на свим нивоима власти виде знакови заробљености државе", додавши да од прошлогодишњих препорука већина није спроведена и оне остају на снази.
У делу који се односи на безвизни режим, ЕК тражи да БиХ укине безвизне режиме с Азербејџаном, Катаром, Кувајтом, Турском, Русијом, Кином и Вануатуом, те да престане са сезонским изузећима за држављане Бахреина, Омана и Саудијске Арабије.
Наглашено је да то може повећати ризик од незаконитих миграција према ЕУ преко западнобалканске руте.
Позитивно је оцењен долазак Фронтекса у БиХ, као и да су усвојени и акциони планови против трговине људима, уведено је биометријско прикупљање података у визном поступку, а радни аранжман с Еуроџастом потписан је у октобру 2026.
У извешају који се односи на БиХ, ЕК је констатовала и последице судске пресуде Милораду Додику и његовог уклањања с функције председника Републике Српске, укључујући институционалне промене и превремене изборе за председника ентитета.
Додаје се да је Скупштина РС у октобру 2025. године и декларативно укинула неке законе које је Уставни суд БиХ већ оборио.
ЕК је посебно истакла историјски ревизионизам, негирање геноцида и величање ратних злочина код дела политичких лидера, нарочито у РС, после смрти хашког осуђеника Ратка Младића.
Наведено је да су на његовој сахрани у Београду били лидери и политичари из РС, што је, како се наводи, изазвало снажне реакције у земљи и региону.
ЕК такве случајеве оцењује као "фундаментално неспојиве с вредностима ЕУ".
У извештају је истакнуто и да је високи представник у БиХ Кристијан Шмит у мају 2026. најавио оставку, а да је у јуну његов заменик Луис Кришок именован за вршиоца дужности до именовања новог високог представника.
У делу који се односи на опште изборе одржане 4. октобра, ЕК је пренела прелиминарне налазе посматрачке мисије ОЕБС/ОДИХР-а, наводећи да је конкуренција била стварна, а изборни дан протекао је уредно.
Додаје се да су први пут у целој земљи коришћене нове изборне технологије, као и да су посматрачи забележили техничке потешкоће, сложене процедуре гласања и бројања, као и проблеме с тајношћу гласања.
Нерешени су остали злоупотреба јавних ресурса, решавање изборних спорова и надзор финансирања кампања, стоји у извештају.
ЕК је констатовала да БиХ после избора треба да формира све извршне и законодавне органе и покаже обновљену опредељеност за брзе реформе, као и да спроведе уставне и изборне измене ради спровођења пресуде Европског суда за људска парава "Сејдић-Финци".
У извешатају се истиче да је Парламентарна скупштина БиХ у последњих годину дана усвојила само 12 закона, од чега пет по хитној процедури, као и да БиХ ни више од две и по године после одлуке о отварању преговора нема главног преговарача.
Комисија тражи и хитно именовање националног ИПА координатора (НИПАЦ), јер због његовог одсуства седница ИПА надзорног одбора није одржана од маја 2022.
У извештају се даље наводи да је БиХ Реформску агенду усвојила у септембру 2025, али да још није потписала и ратификовала споразуме о Инструменту и зајму, нити именовала координатора.
"Због касног подношења агенде земљи је скраћен рок спровођења и смањена индикативна алокација за 10 одсто, па БиХ сада може добити до 976,6 милиона евра у кредитима и грантовима", стоји у извештају.
ЕК је упозорила да грејс период за прву траншу реформи истиче крајем 2026 године, а да ако до тада правни оквир и услови не буду испуњени, БиХ ће изгубити та средства.
Констатовано је да у области правосуђа и основних права није забележен напредак, а да Уставни суд БиХ и даље нема пуни састав, јер Народна скупштина РС није именовала двоје нових српских судија.
У извештају се још наводи да ни у борби против корупције нема напретка.
У области слободе изражавања ЕК констатује да није забележен напредак, уз "забрињавајуће знакове погоршања".
Ситуација с Јавним сервисом БиХ – БХРТ додатно се погоршала и јавни сервис је и даље у озбиљној опасности од гашења, док се судски спорови између три јавна емитера настављају.
У борби против организованог криминала, наводи се између осталог, забележен је известан напредак, уз усвајање нове процене претње по методологији Еуропола и листе криминализованих психоактивних супстанци, прве измене од 2011. године.
Међутим, додаје се, одузимање имовине и даље је слабо, уз податак да је 2025. године одузето шест милиона евра у 163 предмета, мање него 7,6 милиона годину раније.
На економском плану ЕК такође не види напредак у успостављању функционалне тржишне економије, наводећи да се раст БДП-а успорио с 2,1 одсто у 2025. године на 1,7 одсто у првом кварталу 2026. године, а да је БДП по становнику пао на 36 одсто просека ЕУ.
У извештају се наглашава да је БиХ задржала потпуну усклађеност с спољном и безбедносном политиком ЕУ, али да спровођење санкција Русији ометају министарства и тела које контролише СНСД Милорада Додика.
У образовању се и даље задржава пракса "две школе под једним кровом" у Херцеговачко-неретванском и Средњобосанском кантону, упркос пресудама Врховног суда ФБиХ.
Назив босанског језика и даље се не признаје у школама у РС, упркос одлукама Уставног суда, стоји у извештају.