ДW: Нетањаху изгубио већину, али и даље вуче конце

Парламентарни избори у Израелу нису донели јасног победника.

Бивши начелник Генералштаба Гади Ајзенкот и савезници изашли су на изборе с циљем да смене Бењамина Нетањахуа и његову владу, коју делом чине крајње десничарске и ултрарелигијске странке.

Међутим, далеко су од освајања већине са 48 мандата у парламенту који броји 120 столица.

Према садашњим проценама, не би им била довољна чак ни коалиција с једном од арапских странака, што су поједини већ унапред искључили.

Два арапска блока имају укупно 19 мандата.

Нетањахуов блок је дошао до 53 мандата – пад у односу на 68 колико су до сада имали.

Израелски изборни закон прописује кораке који се морају предузети како би била формирана нова влада.

Након објављивања коначних званичних резултата, најкасније 4. новембра, председник државе Исак Херцог започиње консултације са свим странкама које ће имати посланике у новом сазиву Кнесета, израелског парламента.

Након тога би мандат за формирање владе могао да повери особи за коју процени да је способна да обезбеди већину.

Мандат ће највероватније добити Нетањаху

Вероватно ће мандат најпре добити Бењамин Нетањаху, јер његова странка Ликуд има појединачно највећи посланички клуб у Кнесету.

Нетањаху би тада имао шест недеља да пронађе коалиционе партнере.

Ако тај покушај не успе, председник Херцог могао би да повери формирање владе неком другом.

Та особа имала би на располагању четири недеље.

На захтев Кнесета, мандат би могао да буде поверен и трећој особи.

Најкасније почетком марта председник државе морао би да распусти парламент и распише нове изборе, који би морали да буду одржани у року од 90 дана.

У сваком случају, Бењамин Нетањаху и његова влада остају на дужности у техничком мандату.

Такво стање могло би да потраје дубоко у 2027. годину, а ако ни након нових избора не буде већине, могло би да се настави и даље.

Будући да Нетањахуов владајући блок више нема парламентарну већину, могуће је неколико сценарија.

Нетањаху би могао да покуша да придобије једну или више странака из Ајзенкотовог блока и формира „владу националног јединства“.

Међутим, и то би могло да буде тешко јер су те странке искључиле коалицију с крајње десничарским и ултраортодоксним странкама.

Ипак, према највероватнијем сценарију, Нетањаху ће остати на власти и наредних месеци.

Као лидер највећег посланичког клуба у парламенту, он ће и даље имати главну реч.

Теоретски је могућа и мањинска влада на чијем би челу били Ајзенкот или Нетањаху.

Међутим, за њен опстанак била би потребна подршка једне или више странака.

Не очекује се напредак у Појасу Газе

У наредним месецима не треба очекивати напредак у Појасу Газе.

Међународне организације упозоравају на и даље изузетно тешке услове живота, који би током зиме могли додатно да се погоршају.

Међутим, све док постоји могућност нових избора у Израелу, тешко је очекивати израелске уступке, било када је реч о повлачењу војске или побољшању снабдевања становништва.

За сада се не може озбиљно говорити ни о обнови.

Дакле, у Појасу Газе неће бити помака – напротив.

Израелски војници вероватно ће наставити да држе под окупацијом велики део територије, док ће милитантна исламистичка терористичка организација Хамас и даље задржати одређени степен контроле над појединим деловима Појаса Газе.

Наставиће се и готово свакодневни израелски напади, углавном такозвана циљана убиства, у којима често страдају и цивили.

Насиље досељеника на Западној обали

Ситуацију на Западној обали последњих месеци обележило је насиље јеврејских досељеника.

Нетањахуова влада последњих година тамо је масовно ширила насеља, супротно међународном праву, легализовала додатна насеља према израелским законима, одузимала велике површине земљишта и протерала хиљаде Палестинаца и Палестинки.

Израелске безбедносне снаге често посматрају нападе досељеника не интервенишући или и саме учествују у насиљу.

И то би могло да се настави јер нема нове владе која би могла да томе стане на пут.

Могуће је и да се насиље прелије на палестинску страну, као недавно када су двојица Палестинаца напала контролни пункт израелске војске на периферији Хеброна.

У том нападу погинула су два израелска војника.

Без смиривања ситуације у Либану, Сирији и Ирану

Израелска војска и даље држи под окупацијом делове јужног Либана и Сирије.

Ни тамо се, без нове израелске владе, не очекују помаци.

У међувремену се спекулише о новом израелском и америчком нападу на Иран.

Нетањаху је пре избора најавио да жели, заједно с Доналдом Трампом, да „доврши посао“.

Последњи напад две земље крајем фебруара гурнуо је светску економију у дубоку кризу.

Поморски саобраћај кроз стратешки важан Ормуски мореуз и даље је озбиљно ограничен.

Улаз у Црвено море и Суецки канал, мореуз Баб ел Мандеб, угрожавају јеменски побуњеници Хути.

И ту би ситуација могла додатно да ескалира у случају новог израелског и америчког напада на Иран.

Израел је у великој мери међународно изолован, између осталог због начина на који води рат у Појасу Газе.

Без нове владе која би се више окренула међународној сарадњи тешко је очекивати значајнију промену таквог стања.

Остаје отворено питање да ли ће немачка савезна влада променити свој став према Израелу, којем и даље испоручује оружје и војну опрему.