Parlamentarni izbori u Izraelu nisu doneli jasnog pobednika. Bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot i saveznici izašli su na izbore s ciljem da smene Benjamina Netanjahua i njegovu vladu, koju delom čine krajnje… Цео текст
Parlamentarni izbori u Izraelu nisu doneli jasnog pobednika. Bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot i saveznici izašli su na izbore s ciljem da smene Benjamina Netanjahua i njegovu vladu, koju delom čine krajnje desničarske i ultrareligijske stranke.
Međutim, daleko su od osvajanja većine sa 48 mandata u parlamentu koji broji 120 stolica. Prema sadašnjim procenama, ne bi im bila dovoljna čak ni koalicija s jednom od arapskih stranaka, što su pojedini već unapred isključili. Dva arapska bloka imaju ukupno 19 mandata.
Netanjahuov blok je došao do 53 mandata – pad u odnosu na 68 koliko su do sada imali.
Šta sledi? Izraelski izborni zakon propisuje korake koji se moraju preduzeti kako bi bila formirana nova vlada.
Nakon objavljivanja konačnih zvaničnih rezultata, najkasnije 4. novembra, predsednik države Isak Hercog započinje konsultacije sa svim strankama koje će imati poslanike u novom sazivu Kneseta, izraelskog parlamenta.
Nakon toga bi mandat za formiranje vlade mogao da poveri osobi za koju proceni da je sposobna da obezbedi većinu.
Mandat će najverovatnije dobiti Netanjahu
Verovatno će mandat najpre dobiti Benjamin Netanjahu, jer njegova stranka Likud ima pojedinačno najveći poslanički klub u Knesetu. Netanjahu bi tada imao šest nedelja da pronađe koalicione partnere.
Ako taj pokušaj ne uspe, predsednik Hercog mogao bi da poveri formiranje vlade nekom drugom. Ta osoba imala bi na raspolaganju četiri nedelje. Na zahtev Kneseta, mandat bi mogao da bude poveren i trećoj osobi.
Najkasnije početkom marta predsednik države morao bi da raspusti parlament i raspiše nove izbore, koji bi morali da budu održani u roku od 90 dana.
U svakom slučaju, Benjamin Netanjahu i njegova vlada ostaju na dužnosti u tehničkom mandatu. Takvo stanje moglo bi da potraje duboko u 2027. godinu, a ako ni nakon novih izbora ne bude većine, moglo bi da se nastavi i dalje.
Budući da Netanjahuov vladajući blok više nema parlamentarnu većinu, moguće je nekoliko scenarija. Netanjahu bi mogao da pokuša da pridobije jednu ili više stranaka iz Ajzenkotovog bloka i formira „vladu nacionalnog jedinstva“.
Međutim, i to bi moglo da bude teško jer su te stranke isključile koaliciju s krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama.
Ipak, prema najverovatnijem scenariju, Netanjahu će ostati na vlasti i narednih meseci. Kao lider najvećeg poslaničkog kluba u parlamentu, on će i dalje imati glavnu reč. Teoretski je moguća i manjinska vlada na čijem bi čelu bili Ajzenkot ili Netanjahu. Međutim, za njen opstanak bila bi potrebna podrška jedne ili više stranaka.
Ne očekuje se napredak u Pojasu Gaze
U narednim mesecima ne treba očekivati napredak u Pojasu Gaze. Međunarodne organizacije upozoravaju na i dalje izuzetno teške uslove života, koji bi tokom zime mogli dodatno da se pogoršaju.
Međutim, sve dok postoji mogućnost novih izbora u Izraelu, teško je očekivati izraelske ustupke, bilo kada je reč o povlačenju vojske ili poboljšanju snabdevanja stanovništva. Za sada se ne može ozbiljno govoriti ni o obnovi.
Dakle, u Pojasu Gaze neće biti pomaka – naprotiv. Izraelski vojnici verovatno će nastaviti da drže pod okupacijom veliki deo teritorije, dok će militantna islamistička teroristička organizacija Hamas i dalje zadržati određeni stepen kontrole nad pojedinim delovima Pojasa Gaze.
Nastaviće se i gotovo svakodnevni izraelski napadi, uglavnom takozvana ciljana ubistva, u kojima često stradaju i civili.
Nasilje doseljenika na Zapadnoj obali
Situaciju na Zapadnoj obali poslednjih meseci obeležilo je nasilje jevrejskih doseljenika. Netanjahuova vlada poslednjih godina tamo je masovno širila naselja, suprotno međunarodnom pravu, legalizovala dodatna naselja prema izraelskim zakonima, oduzimala velike površine zemljišta i proterala hiljade Palestinaca i Palestinki.
Izraelske bezbednosne snage često posmatraju napade doseljenika ne intervenišući ili i same učestvuju u nasilju. I to bi moglo da se nastavi jer nema nove vlade koja bi mogla da tome stane na put.
Moguće je i da se nasilje prelije na palestinsku stranu, kao nedavno kada su dvojica Palestinaca napala kontrolni punkt izraelske vojske na periferiji Hebrona. U tom napadu poginula su dva izraelska vojnika.
Bez smirivanja situacije u Libanu, Siriji i Iranu
Izraelska vojska i dalje drži pod okupacijom delove južnog Libana i Sirije. Ni tamo se, bez nove izraelske vlade, ne očekuju pomaci.
U međuvremenu se spekuliše o novom izraelskom i američkom napadu na Iran. Netanjahu je pre izbora najavio da želi, zajedno s Donaldom Trampom, da „dovrši posao“. Poslednji napad dve zemlje krajem februara gurnuo je svetsku ekonomiju u duboku krizu. Pomorski saobraćaj kroz strateški važan Ormuski moreuz i dalje je ozbiljno ograničen.
Ulaz u Crveno more i Suecki kanal, moreuz Bab el Mandeb, ugrožavaju jemenski pobunjenici Huti. I tu bi situacija mogla dodatno da eskalira u slučaju novog izraelskog i američkog napada na Iran.
Izrael je u velikoj meri međunarodno izolovan, između ostalog zbog načina na koji vodi rat u Pojasu Gaze. Bez nove vlade koja bi se više okrenula međunarodnoj saradnji teško je očekivati značajniju promenu takvog stanja. Ostaje otvoreno pitanje da li će nemačka savezna vlada promeniti svoj stav prema Izraelu, kojem i dalje isporučuje oružje i vojnu opremu.
