Кроз 12 сати живог програма, гледаоци ће из минута у минут пратити ток изборног дана уз редовна укључења репортерских екипа са бирачких места широм земље, анализе више од 40 саговорника у студију и три водитељска тима која ће водити гледаоце све до поноћи.
О значају избора пред нама, процедури изборног дана, постизборним комбинаторикама и аналитици многих тема у контексту избора са више од 40 гостију у студију разговарају водитељке Круна Уна Митровић, Јелена Пејовић и Силвија Сламниг, која ће с Николом Топаловићем гледаоце информисати о исходу гласања, а бројни репортери с терена у својим укључењима преносиће атмосферу с биралишта.
О изборним резултатима, политичкој атмосфери и очекивањима након затварања бирачких места, од 21 до 22 часа у изборном специјалу Курир телевизије "Србија бира" разговарају Борко Кашански, извршни њуз директор Курира, историчар Предраг Марковић, Оливера Зекић, бивша председница РЕМ-а, и Ливија Павићевић, функционерка СНС, Сања Пурић, главна и одговорна директорка српског недељника Компас, Александар Јерковић, програмски директор ОКО-а.
Биљана Шахримањан Обрадовић, политичка коментаторка је споменула то што је достојанствено Вучић поднео пораз.
- Ово је доказ демократске Србије коју је Вучић градио, направио је државу какву данас видимо. Објавио је пораз и рекао да ће се борити до краја и да неће одустати. Он у Србији жели мир, а не хаос. Најзанимљивија политичка зима нам следи у наредних неколико месеци, да видимо последице избора и за шта је народ гласао - рекла је Шахримањан Обрадовић.
Проф. др Дејан Милетић, директор Центра за глобализацију је рекао да је сматрао да нећемо направити овакву грешку са резултатима избора.
- Мислио сам да нећемо направити овакву грешку јер се ради о хетерогеној листи која тешко да може да буде јасна у свом политичком настојању, осим да ће да сруши власт. Очекујем радикалне потезе у односу на Александра Вучића и свега. Конституисаће се нова влада, али једино што их је спајало јесте жеља да уруше власт. Гледам по улици, углавном млади људи који тешко разумеју последице овакве промене, али су били убеђени да је важно променити власт. На власти је да анализира како је дошло до тог сентимента. Надам се да ће то урадити ако хоће перспективу за даље, тих 105 посланика даје перспективу, то је предуслов да се надате - рекао је Милетић.
Први резултати
- Говоре да од 8.392 бирачка места обрађено је 158, а то је два одсто, што није много. Изборна листа један Уједињена Србија 13.563 гласова, што је 54,69 одсто, изборна листа три има 8.938 гласова, што је 36,63 одсто, а изборна листа два 965 гласова, што је 3,89 посто. Не знам која су места - говори Кишански.
Сања Пурић истиче да је ово био изузетно тежак дан, али и да су људи који су препознати као гласачи Уједињене Србије били шиканирани на бирачким местима.
- Ово су били заиста јако тешки избори, али и јако важни. Мислим да је дан био тежак. Број три стално напада власт, али овим изборима је власт у горем положају јер су људи шиканирани на бирачким местима који су за власт, а које су људи препознавали. Имали сте такву атмосферу, а нарочито у центру Београда. Та позиција власти није била добра. Пошто Вучић већ две године води ту паметну политику, а дошли смо до оваквог дана и видели разне непријатности на изборни дан - говори Пурић.
Јерковић је изнео анализу како је протекао изборни дан, па је рекао да су међународне посматрачке мисије изгубиле на кребилитету.
- Не знамо ко је изборе добио, али знамо ко је изгубио, а изгубиле су међународне посматрачке мисије. Изгубиле су на кредибилитету као никада до сада. Милиони грађана су видели све оне нерегуларности, а то посматрачке мисије нису приметиле, односно нису се изјасниле и то је срамно. Нису приметиле бројеве које су исписане на бирачким местима, нити све оне песме, провокације и насиље - рекао је Јерковић.
Гласање Срба са Косова и Метохије
Теодора Пешић није изненађена тиме што Срби са КиМ немају обезбеђено да гласају у својим местима, па је рекла да је Курти један од главних промотера Студентске листе.
- Ништа чудно. Курти је један од главних подржаваоца студентско-блокадерске листе па због тога мучи људе да морају да путују да би гласали јер људи на Косову превасходно подржавају Вучића јер знају колико се он бори за њихов нормалан живот. Мислим да ће без обзира на све Уједињена Србија однети победу и то апсолутну - говори Павићевић.
Кашански је коментарисао то што грађани са Косова и Метохије нису имали обезбеђено да гласају у својим местима.
- То није ништа ново, а лично се надам да се Курти не спрема да отвори шампањац јер би то био пораз комплетног српског народа. Ако смо спремни да то допустимо, живећемо тако - истиче Кашански.
Бакарец је коментарисао најаве да ће тзв. студенти бити уз контролоре.
- То није дозвољено. То је притисак на бирачке одборе. Избори су завршени, избројаће се гласови, постоји процедура, а све остало није дозвољено - додао је Бакарец.
Деђански је коментарисао речи проф. Вулетића са Филозофског факултета када је рекао да не верује да ће бити апсолутна победа, па да ће до последњег гласа бити неизвесно.
- Апсолутно се не слажем са њим. Мислим да ће победа бити сигурно између три и шест процената за Уједињену Србију. Убеђен сам по свим релевантним показатељима, попут ИПСОС-а. Иако је до 19 часова 67,6 посто излазности, ја сам сигуран да ће она доћи до 71 одсто - рекао је Деђански.
"Куриру нису дозволили улазак у 2 изборна штаба!"
О изборним резултатима, политичкој ситуацији и очекивањима након затварања бирачких места, од 20 до 21 час у програму Курир телевизије „Србија бира” разговарају Борко Кашански, извршни њуз директор Курира, Небојша Бакарец, члан Председништва СНС, Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, и Теодора Пешић из Центра за друштвену стабилност.
Извршни њуз директор Курира Борко Кашански говорио је у изборном специјалу Курир телевизије "Србија бира" о томе што екипама Курира, упркос уредно послатој акредитацији, није дозвољено да извештавају из два изборна штаба – Студентске листе и листе "Европска Србија".
Кашански је указао на, како је оценио, разлику у начину на који медији извештавају о ограничењима са којима се суочавају. Навео је да су Н1 и Нова С раније током дана као главну вест истакли да им СНС није дозволио да извештавају из страначког штаба, док Курир, упркос томе што није добио дозволу за улазак у два изборна штаба, од тога није правио главну тему.
- Ми смо уредно послали акредитацију, послали су позив за акредитацију, ми смо послали акредитацију, они су одбили. Исто тако и Европска Србија, или како се год звали, али ми то нисмо сматрали да треба да закукавамо, пустимо као главну вест на сајту или не знам шта. Е, у томе је разлика, управо између њих и нас - рекао је Кашански.
Он је додао да су гледаоци током програма чули образложења због којих екипама Курира није дозвољен улазак, укључујући тврдњу да у изборним штабовима наводно нема довољно места. Коментаришући могућност да због тога публика остане ускраћена за атмосферу из тих простора, Кашански је рекао да не сматра да би такав садржај нужно био посебно занимљив гледаоцима.
- Нека гледаоци сами процене да ли су разлози заиста оправдани. Чули смо од наше колегинице да у оба случаја нема наводно места. Једино колегиница из штаба Европске Србије каже: "Остаћемо ускраћени за атмосферу." Е па, нек и будемо. Ја не мислим да је то нека атмосфера која би се нашим гледаоцима много свидела. А атмосферу ће дириговати резултати који буду били, дефинитивно - поручио је Кашански.
Говорећи о истраживањима јавног мњења и могућем распореду гласова, Бакарец се позвао на резултате Ипсоса, за које је рекао да их сматра тачним, и оценио да је студентска листа остварила раст у односу на ранија истраживања. Тај раст је приписао слабљењу подршке листи Драгана Ђиласа.
Бакарец је изнео и своју процену да листа окупљена око Ђиласа, као ни коалиција НАДА коју чине Нови ДСС и ПОКС, неће прећи изборни цензус, док је за Социјалистичку партију Србије рекао да се налази на његовој граници.
- Моја процена је да Ђиласова листа неће прећи цензус, да НАДА, ДСС неће прећи цензус, СПС је на ивици цензуса. Да ли ће СПС прећи цензус, то нико жив не може да вам каже, јер су били на 3,2 одсто по Ипсосу. Стварно то нико не може да вам каже, али постоји један моменат који упућује на нешто, а то је ова велика излазност - рекао је Бакарец.
Он је, на основу високе излазности и свог тумачења података, изнео процену да би цензус могле да пређу само листа СНС-а, студентска листа и мањинске листе.
- Шестсто осамдесет хиљада гласова више упућује на то да, по мени, на основу искуства и овог податка, ни СПС неће прећи цензус. Дакле, цензус ће прећи само листа Вучић СНС, студентска листа и мањине - закључио је Бакарец.
Деђански је подсетио да опозиција традиционално полази од става да јој већи одзив бирача повећава шансе, али је указао на то да таква претпоставка, према његовим речима, није увек потврђена у пракси.
- Свако ко је икада био опозиција увек је говорио: што је већа излазност, ми имамо веће шансе. А то се није показивало у пракси тако. Обично, када буде већа излазност, мотивишу се гласачи свих. Можда неко мало више, неко мало мање, али дефинитивно не може тако да се процени унапред - рекао је Деђански.
Пешић је навела да сматра да у Србији излазност није толико ниска како се често представља, указујући на разлику између броја пунолетних грађана са правом гласа и броја људи који заиста излазе на биралишта. Као један од разлога због којих се ти подаци могу разликовати навела је грађане који живе у иностранству, а и даље се налазе у бирачком списку.
- Прва њихова заблуда је да је у Србији иначе мала излазност. Није мала излазност. Ви кад видите да има 5,5 милиона пунолетних грађана са правом гласа, а да је код нас излазило око 3,9 милиона, то вам онда није тај проценат који је представљен, него је већи у реалним бројкама, јер велики број људи који су у иностранству никад се неће исписати из бирачког списка, а биће у бирачком списку - рекла је Пешић.
Као други разлог због којег већа излазност, према њеној оцени, не мора да значи већу подршку опозицији, навела је изразиту поларизацију бирача. Пешић је истакла да атмосфера у којој се избори доживљавају као својеврсни референдум може да мотивише и грађане који раније нису гласали да изађу на биралишта и подрже власт.
- Овакве неке референдумске атмосфере изразито поларизују бираче и изводе можда и оне који раније нису излазили, а гласали су сада за позицију. Ја знам велики број људи који никада није гласао за Српску напредну странку, био неутралан, а сада је из неког револта изашао да гласа за Српску напредну странку. Тако да велика излазност уопште не мора да значи оно што они очекују - навела је Пешић.
"Грађани су схватили значај ових избора"
О атмосфери током изборног дана, политичким тензијама, забележеним инцидентима и очекивањима након затварања бирачких места разговарају од 19.00 - 19.55х Весна Веизовић, Рајко Петровић, Сања Маринковић и Драгослав Бокан, анализирајући могуће политичке последице избора и изазове који очекују Србију у наредном периоду.
Политиколог Рајко Петровић говорио је о високој излазности на изборима, друштвеним поделама у Србији, политичкој култури и односу према критици, истичући да је важно разликовати опозицију власти од опозиције сопственој држави.
Петровић је најпре указао на проблем начина комуникације у друштву, оцењујући да се све чешће губи граница између критике и понижавања.
- Мени је већи проблем то што никако да вратимо разлику између критике и понижавања. Не знам да ли је то неповратан процес, али за мене је начин на који можеш да износиш критичко мишљење према некој елити, према њему, према теби, али не смеш да му одузмеш људско достојанство. Мораш да имаш критику, да критикујеш његов став, мој став, његова и твоја уверења, али не смеш да ме понижаваш на људском нивоу. А то је данас постало апсолутно основни дијалог комуникације, оно што је мени најстрашније - рекао је Петровић.
Говорећи о излазности, која је у тренутку разговора, према подацима изнетим у програму, износила 67,6 одсто, Петровић је навео да га такав одзив бирача не изненађује. Посебно је истакао да су, према његовој оцени, и власт и опозиција желеле да до избора дође.
- Једна ствар је, по мени, непобитна чињеница: мање-више цела Србија је желела ове изборе. Чињеница је да су и владајуће партије и опозиционе хтеле изборе. Мислим да су ови избори дошли у правом тренутку, да је наша земља од оне трагедије у Новом Саду до данас била у једној врсти латентне друштвене кризе, не политичке, али друштвене. Део друштва је испољавао своје незадовољство, а избори су у свакој демократској земљи прави начин да се неке недоумице такве врсте реше - навео је Петровић.
Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, оценио је да велика излазност на изборима 25. октобра показује да су грађани препознали њихов значај и да ове изборе доживљавају као прекретницу за будућност Србије.
Говорећи о великом одзиву бирача, Бокан је истакао да су политичке поруке током кампање, у којима се избори представљају као пресудни за будућност земље, допринеле томе да грађани не остану равнодушни и да недељу посвете гласању.
- Када је реч о излазности, најважнија порука је да су ово веома важни избори. Људи су схватили њихов значај. Ово нису избори као претходни или они пре њих, већ суштински избори, на којима се подвлачи црта. Видећемо да ли ће нови почетак доћи са стране досадашње власти, која ће морати понешто да промени да би све функционисало, или са стране њених противника - рекао је Бокан.
Осврћући се на друштвену атмосферу у претходном периоду, Бокан је рекао да је Србија прошла кроз фазе великих тензија и међусобних политичких сукоба, због чега су се грађани, како је оценио, уморили од подела.
- Једно време деловало је као да смо на ивици грађанског рата, затим смо били у хладном рату, па у рату паролама и противљењу једних другима. Сада смо видели чак и стране посматраче и инфлуенсере који нам са различитих страна говоре шта треба да урадимо и каква је ситуација. Интересантно је чути странце како говоре о ономе што се код нас догађа - закључио је Бокан.
Говорећи о утицају друштвених мрежа на политичку културу и понашање грађана, Сања Маринковић је указала на то да је данас готово свако у прилици да преноси одређене поруке и пропаганду, често без разумевања њиховог суштинског значења.
Она је подсетила на инциденте забележене током изборног дана, наводећи сукобе на Дорћолу, у Лазаревцу и Чачку, и истакла да се последице начина комуникације на друштвеним мрежама не могу посматрати одвојено од шире друштвене атмосфере.
- Друштвене мреже дефинитивно су промениле културу дијалога, не само код нас већ у читавом свету. Свако од нас даје себи за право да преноси нечију пропаганду, а да притом не разуме много шта те поруке суштински значе. Некада смо имали неколико канала пропаганде, а данас свако од нас може да буде њен промотер - објаснила је она.
Веизовић је упозорила и на проблем представљања појединаца као стручних ауторитета у медијима, оцењујући да се њихова стручна звања понекад користе како би се тврдњама које износе дао додатни кредибилитет, чак и када се оне односе на области изван њихове стручности.
- Када се на телевизији као ауторитет представи особа која ради у тужилаштву, а затим износи тврдње које немају везе са њеном струком, публика може да стекне утисак да је све што говори поткрепљено њеним звањем. Исто се дешава и када поједини професори износе тврдње и представљају их као чињенице, иако је реч о њиховим тумачењима. То је облик манипулације - рекла је Веизовић.
КУРИР ТЕЛЕВИЗИЈА ГЛЕДАНИЈА ОД СВЕ ЧЕТИРИ НАЦИОНАЛНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ!
Саша Миловановић, генерални директор Курира, саопштио је током изборног програма да је Курир телевизија, према подацима о гледаности које је изнео, тренутно гледанија од све четири националне телевизије по рејтингу и шеру, а да је од РТС-а 1 дели свега 0,1 рејтинг поен.
- Ево једне лепе вести за све запослене на Курир телевизији. Курир телевизија је тренутно гледанија од све четири националне телевизије, и по рејтингу и по шеру, и веома је близу РТС-а 1. То говори да програм који данас радимо има велико поверење грађана – рекао је Миловановић.
"Данашњи дан је празник демократије"
О изборном дану, забележеним инцидентима и њиховим могућим политичким последицама, као и о атмосфери у Србији од 17-18х говоре разговарају Саша Миловановић, Борко Кашански, Дарко Обрадовић и Александра Станисављевић.
Саша Миловановић, генерални директор Курира, оценио је да је велика излазност на изборима 25. октобра показатељ да грађани желе да искористе своје демократско право и одлуче о будућности земље. Он је истакао да ће, без обзира на то ко однесе победу, такав резултат представљати израз воље грађана коју сви морају да поштују.
- Данашњи дан је празник демократије. Велики број људи је изашао и остварио своје право, што би сви требало да поздравимо. Имаћемо веома легитиман и легалан избор, ко год да победи, с обзиром на овако велику излазност. Чак и уз пад у последњим сатима, она је енормно велика и приближава се нивоу из 2000. године, када је износила 71,55 одсто - рекао је Миловановић.
Говорећи о томе шта висока излазност говори о расположењу грађана, Миловановић је нагласио да је изборна воља већине оно што у демократији мора да се прихвати, чак и када се појединци не слажу са избором који је направљен.
- Како год да су људи одабрали, тако ће живети. Не можемо да оспоравамо њихову вољу нити да им приговарамо, већ можемо само да је поштујемо. Како већина народа каже, тако ће бити свима нама. То је увек тако у демократији и на изборима и ја са тим немам никакав проблем - поручио је он.
Миловановић се осврнуо и на рад посматрачких мисија, наводећи да је Републичка изборна комисија евидентирала 15.539 домаћих посматрача из 26 удружења и 637 страних посматрача. Истовремено је критиковао извештавање појединих посматрача и медија, тврдећи да нису једнако третирали све догађаје током изборног дана.
Он је посебно указао на, како је навео, кршење изборне тишине у појединим медијима, као и на изостанак одговарајуће реакције на нападе и инциденте.
- Када на неку телевизију, каква год да вам се свиђа или не свиђа, баците две експлозивне направе, то се у цивилизованом свету назива терористичким актом. Овде се чак говори да то не заслужује ни један ред. Имамо име и презиме човека који је бацио две експлозивне направе на медијску кућу, без обзира на то да ли се некоме њен рад допада или не - рекао је Миловановић.
Критиковао је и организацију ЦРТА, оцењујући да је пажњу усмерила на неправилности везане за гласање и фотографисање гласачких листића, док, према његовим речима, други инциденти нису добили одговарајућу пажњу. Миловановић је изнео и тврдњу да начин на који се извештава о неправилностима зависи од процене какав ће бити изборни резултат, али за те оцене у разговору није изнео независне доказе.
"Сраман је напад на Ангелину Вучић"
Александра Станисављевић осудила је низ инцидената забележених током изборног дана, међу којима су напад на кућу новинара Драгана Ј. Вучићевића и напад на Ангелину Вучић, мајку Александра Вучића.
- Сведоци смо да је од седам сати ујутру, закључно са 17.05, било низа инцидената и напада. Један од првих био је напад на кућу Драгана Ј. Вучићевића из Информера. То је свакако веома ружна ствар, али смо поново видели и полицију која је правовремено реаговала – рекла је Пурић. Оно што бих такође осудила јесте напад на Ангелину Вучић, што је свакако срамотно. Када говоримо о њој, не треба да кажемо само да је она мајка господина Вучића, већ и да је жена у дубокој старости, у деветој деценији живота. Велика је срамота то што се догодило и надам се да ће безбедносне структуре расветлити случај и да ће се сазнати шта се тачно догодило - поручила је Станисављевић.
Дарко Обрадовић из Центра за стратешку анализу оценио је да је висока излазност на изборима показатељ поверења грађана у изборни процес, истичући да ће понашање политичких актера и доследно поступање државних органа бити кључни за очување безбедности након затварања бирачких места и објављивања првих резултата.
- Сама чињеница да имамо велику излазност иде у прилог томе да већина грађана Србије верује у демократски процес. Када говоримо о излазности од 60,7 одсто, то значи да људи верују у изборни процес. Приче да је изборни процес компромитован, да је нешто намештено или да може бити украдено падају у воду, јер сами учесници тог процеса поклањају поверење томе - рекао је Обрадовић.
Он је нагласио да је за очување безбедности неопходно доследно и транспарентно поступање свих државних органа, уз поштовање закона, овлашћења и људских права.
- Уколико изостане доследна примена закона, имамо ситуацију која може да ескалира. Моје прогнозе су да неће доћи до битног нарушавања јавног реда и мира и да неће бити великог насиља. Насиље у друштву настаје када једна група људи више не верује да институционалним, уставним и законитим механизмима може да оствари своја очекивања и спроведе своју вољу – објаснио је он.
"Плашим се оних који споља подстичу сукобе у Србији"
Борко Кашански, извршни њуз директор Курира, говорио је о политичким наративима који прате изборни процес, али и о страху да би тензије у друштву могле да прерасту у сукобе након затварања бирачких места и објављивања резултата.
- Мене плаши када Дарко каже да се нада да неће бити насиља. И ја се надам. До јуче, прекјуче, био сам потпуно уверен да смо ми Срби довољно паметни да вечерас нећемо једни другима правити проблеме. Али бојим се тих инспиратора споља, који очигледно имају жељу да овде једни другима нешто урадимо. Ипак, и даље сам оптимиста - поручио је Кашански.
Спољнополитичко позиционирање и балансирање Истока и Запада
Након четвртог програмског сегмента посвећеног кључним националним питањима, специјална емисија "Србија бира" улази у нову фазу анализе. У фокусу наредног блока налазе се стубови спољне политике - геополитичко позиционирање, балансирање између Истока и Запада и стратешки правци земље у светлу актуелних избора.
У периоду до 19.55, док траје изборна тишина, програм води Јелена Пејовић, уз редовна укључења репортерских екипа са бирачких места у престоници и дописника са терена широм Србије.У термину од 16.00 до 17.00 у студију говоре: Борко Кашански - извршни њуз директор Курира, Вукша Драговић - Српски суверенисти, Александар Јерковић - Одбор за контролу и опсервацију и Сања Пурић - директорка и главна уредница недељника Компас.
СНАГА БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ ОГЛЕДАЛО СИГУРНОСТИ ГРАЂАНА
О томе како држава реагује на изазове, где лежи граница унутрашње стабилности и шта модернизација ресурса значи у пракси, у студију су говорили стручњаци из сектора безбедности: Милоје Ћировић Ћира, припадник МУП-а у пензији, Ненад Љубишић, председник Струковног удружења полиције, Љубан Каран, некадашњи потпуковник КОС-а и проф. др Илија Кајтез, социолог и стручњак за безбедност.
Лична неодговорност и фабриковање лажи
Хапшење лица које је преко друштвених мрежа ширило панику злокобним тврдњама да ће на изборни дан "бити крви и мртвих на улицама", позивајући се на наводне поверљиве податке, оголило је опасне механизме психолошко-пропагандног рата са којима се Србија суочава. Пласирање дезинформација под плаштом "проверених сазнања" од стране појединаца без икаквог безбедносног легитимитета само је врх леденог брега у покушајима да се међу грађане унесу страх и пометња.
О томе ко заправо стоји иза оваквих наратива и како препознати матрицу специјалног рата усмереног на подривање државе, говорио је социолог и стручњак за безбедност проф. др Илија Кајтез.
- Позивање на такозване 'поуздане изворе' у овом случају заправо значи само једно - конструкцију из сопствене главе. Реч је о појединцима чији је једини задатак да шире дезинформације и припремају терен за дезинтеграцију и урушавање сопствене државе. Свако ко јавно иступа мора имати елементарну свест и одговорност према земљи у којој живи и у којој му одрастају деца и унуци. Просто је несхватљиво да неко под старе дане, јурећи популарност или водећи се новцем, ради против интереса сопственог народа.
Анализирајући дешавања на бирачким местима и спорадичне провокације забележене током дана, професор је нагласио да се у позадини јасно види рукопис страних служби и строга командна хијерархија:
- Када анализирамо данашње инциденте, јасно се уочава строго војнички устројен систем којим се диригује из једног или два центра - овде нема места случајностима. Инциденти су прецизно дозирани како би се подгрејала атмосфера за оно што следи након затварања биралишта. Док ми у јавности говоримо о демократији, дијалогу и толеранцији, суочавамо се са структурама које стране обавештајне службе организују по војним обрасцима. Понашамо се мирнодопски, а заправо имамо посла са обрасцима предратног стања и синхронизацијом која води ка озбиљним тензијама - поручио је Кајтез.
Рукопис страних служби и пресецање канала
Свака ескалација напетости и насиља током изборног процеса у Србији готово по правилу отвара питање деловања страног фактора и убачених елемената чији је циљ нарушавање уставног поретка. У тренуцима када биралишта улазе у завршницу гласања, кључни задатак целокупног безбедносног апарата земље - пре свега Безбедносно-информативне агенције (БИА), Војнообавештајне агенције (ВОА) и Војнобезбедносне агенције (ВБА), јесте правовремено препознавање и неутралисање спољних хибридних притисака. О томе како домаће службе одговарају на покушаје дестабилизације и шта заправо стоји иза припрема за нереде, говорио је некадашњи потпуковник КОС-а Љубан Каран.
- У нашим унутрашњим политичким трвењима морамо препознати рукопис страних обавештајних служби и механизме које су инсталирале за дестабилизацију Србије. Још од расписивања избора, па и раније, јасно је да се споља планирају притисци и немири управо у изборном периоду. Наше безбедносне службе раде одличан посао на терену, пресецају канале шверца експлозивних материјала и држе ситуацију под контролом.
Осврћући се на материјалне доказе и предмете који су заплењени у оперативним акцијама безбедњака, бивши обавештајац је упозорио да пронађени реквизити јасно одају намере организатора немира:
- Међутим, пронађена опрема - панцирни прслуци, шлемови и комплетна заштитна опрема какву користи и полиција, недвосмислено указује на то да се поједине структуре припремају за озбиљне уличне окршаје и насиље. Посебну опасност представљају импровизоване експлозивне направе, које су непредвидиве, често усмереног дејства и изузетно ризичне за демонтажу.
Говорећи о томе шта се крије иза покушаја дестабилизације и у ком тренутку се очекује кулминација притисака на улици, Каран је подвукао да сам изборни процес није примарни циљ оних који припремају нереде:
- Иако су "безбедњаци" пресекли главне линије, увек постоји ризик да мања количина прође неопажено, а и то је довољно да изазове хаос. Суштина овде нису сами избори, већ планирани покушај дестабилизације државе у тренутку проглашења резултата - кроз наратив о наводној крађи, позиве на насилно решавање ствари и употребу силе. Уверен сам, ипак, да наше службе неће дозволити реализацију таквог сценарија - поручио је Каран.
Страни притисци и позив на разум
Док су се на месту инцидента на Дорћолу чекале саобраћајне и интервентне патроле које обезбеђују гласачка места, у студију је отворено питање дубљих узрока подизања тензија на улицама и могућих покушаја ескалације. Осврћући се на атмосферу у друштву и преламање глобалних интереса преко изборног процеса у нашој земљи, господин Ћировић је подсетио на основне вредности које морају бити сачуване:
- Изборни дан за наш народ и државу треба да буде празник - дан толеранције, разумевања и јединства, када целом свету показујемо да смо цивилизовано друштво. Како је говорио патријарх Павле: будимо људи. Ипак, свесни смо да су очи света упрте у Србију и да се овде преламају интереси и деловање страних обавештајних служби, како са Запада, тако и са Истока, нарочито у изборном периоду.
Настављајући анализу безбедносних ризика, Ћировић је указао на превентивне акције домаћих служби које су спречиле теже сценарије, пославши јасну поруку свима који прижељкују уличне сукобе:
- Наше безбедносне службе дочекале су ове изазове спремно, захваљујући дуготрајном оперативном раду, што потврђују и недавна хапшења оних који су преко интернета позивали на немире и подривање поретка.Посебно забрињава чињеница да међу њима има и бивших припадника служби безбедности. Надам се да ће инциденти остати изоловани и да неће доћи до ескалације. Нека победи онај ко освоји највише гласова, уз пуно поштовање изборне воље сваког грађанина. Овај народ је кроз историју поднео превише жртава бранећи своју слободу и ресурсе - зато не смемо дозволити да нас било ко увуче у међусобне сукобе - поручио је Ћировић.
МУП ангажовао све снаге: Починиоци ће бити приведени
Коментаришући узнемирујуће снимке са терена и реакцију надлежних органа у тренуцима када биралишта остају отворена до 20 часова, Ненад Љубишић је нагласио да припадници полиције држе ситуацију под контролом и да нико ко изазива немире неће проћи некажњено:
- Очекујем брзу и ефикасну реакцију Министарства унутрашњих послова. Забрињава ме број инцидената забележених током дана, како од стране полиције, тако и оних којима су сведочили сами грађани и делили их на друштвеним мрежама. Полиција је ангажовала све расположиве капацитете да изборни дан протекне мирно. Нажалост, било је за очекивати да на појединим бирачким местима или у њиховој околини дође до нарушавања јавног реда и мира. Грађани не треба да сумњају у реакцију надлежних - чак и ако на конкретном снимку тренутно не видимо полицију, службеници ће убрзо изаћи на терен, идентификовати починиоце и привести их најкасније до краја дана - поручио је Ненад Љубишић.
Завршетком другог блока специјалне емисије "Србија бира", тежиште анализе стављено је на тему од пресудног значаја за суверенитет земље - националне интересе у оквиру стубова спољне политике.
У ери тектонских геополитичких промена, отворених сукоба и све интензивнијих захтева великих сила за јасним сврстањем, маневарски простор мањих држава никада није био ужи. Питање које надилази дневну политику и директно дотиче будућност Србије јесте како очувати територијални интегритет, војну неутралност и економску стабилност под константним глобалним притисцима који не остављају много места за компромис.
О механизмима одбране државних позиција, дипломатским линијама фронта и цени геополитичке самосталности у студију су говорили: Миљан Дамјановић - потпредседник СРС-а, Бојан Боровчанин - председник организације НИТ, и Лазар Павловић - политички аналитичар.
Тајно гласање као простор за слободну одлуку
Данашњи дан представља преломну тачку на којој грађани иза гласачког паравана бирају између очувања државне стабилности и опасног скретања у политички хаос под утицајем страних фактора, оценио је председник организације НИТ Бојан Боровчанин. Осврћући се на питање како би се поједини актери понашали према грађанима који за њих нису гласали, он је истакао да је атмосфера искључивости и нетрпељивости наметнута вештачки, те да је императив да се након затварања биралишта страсти коначно смире.
Говорећи о дубоким поделама које оптерећују јавни простор и онемогућавају умерен политички дијалог, Боровчанин је нагласио значај слободне воље сваког појединца:
- Наше друштво је, нажалост, оштрим резом подељено на два пола. Ако имате умеренији или другачији став, он бива угушен јер се аутоматски етикетирате као противник уколико нисте безрезервно на једној страни. Предност тајног гласања јесте у томе што људима омогућава да се ослободе притиска и иза паравана слободно донесу одлуку по сопственој савести. Ипак, сви разумни грађани очекују да након ових избора уследи прека потребна стабилизација, да се резултати признају и да земља настави напред.
Упозоравајући на штету коју унутрашња превирања наносе држави и њеном економском и безбедносном напретку, он је позвао на прекид политике перформанса и повратак конструктивности:
- У последње две године, упркос економским и безбедносним успесима, трпели смо штету због унутрашњих удара оних који не схватају ко заправо жели трајно нестабилно подручје. Очекујем да се после избора пружи рука помирења. Здрава и конструктивна опозиција, која држи власт под контролом, драгоцена је за сваку државу, али не кроз политички циркус, неозбиљност и перформансе.
Указујући на историјску тежину тренутка и спољне утицаје који стоје иза покушаја дестабилизације Србије, Боровчанин је подвукао да избор који се данас прави директно одређује судбину земље:
- Од понедељка Србија више неће бити иста - или ће очувати стабилност и развојни курс, или ће склизнути у хаос. Могу да разумем незадовољство одређеним сегментима власти, али је потпуно несхватљиво да било ко пружи подршку онима иза којих стоје отворени непријатељи ове земље, уложивши стотине милиона у пројекат њеног урушавања. Бити на тој страни, на страни оних који не желе добро нашем народу, заиста је поражавајуће - поручио је Бојан Боровчанин.
Двоструки стандарди и непознавање правила
Непознавање изборних процедура и површно тумачење прописа неретко стварају привид неправилности тамо где их нема, што уз острашћени навијачки приступ додатно подгрева непотребне друштвене тензије, упозорио је политички аналитичар Лазар Павловић. Говорећи о недоумицама грађана у вези са бирачким списковима и остваривањем гласачког права без позивног листића, он је нагласио да неразумевање основних механизама изборног процеса отвара простор за манипулације и неосновано дизање панике.
Осврћући се на ситуације у којима грађани из незнања легалне поступке проглашавају спорним, Павловић је подвукао да се у јавном простору усталила опасна пракса мерења истих ствари различитим аршинима:
- Приметно је да многи грађани не познају довољно изборне процедуре, па одређене поступке проглашавају нелегалним иако то нису. Сведоци смо изражених двоструких аршина - ако нешто уради једна политичка опција то је у реду, а ако исто учини друга, одмах се проглашава спорним. Политици се приступа навијачки и то је оно што ме највише брине.
Говорећи о дану после избора и чињеници да страначке разлике не смеју разорити свакодневне међуљудске односе, аналитичар је апеловао на личну одговорност сваког појединца:
- Морамо бити свесни да већ сутра сви поново идемо на посао, да ћемо делити простор са истим комшијама, пријатељима и члановима породице. Без обзира на страначке поделе, сви ћемо и даље живети заједно у овој земљи. Зато је важно да будемо одговорни не само када бирамо, већ и у томе како се односимо према онима који мисле другачије.
Указујући на опасну поларизацију и етикетирање неистомишљеника, Павловић је подсетио да државу већ од јутра чекају озбиљни стратешки и спољнополитички послови који захтевају стабилност:
- Нажалост, створена је изразито негативна енергија и нетрпељивост према неистомишљеницима, који се неретко дискриминишу и етикетирају на врло ружан начин. Шта год да покажу резултати, друштво мора да ради на нормализацији односа како би сваки наредни изборни циклус протекао у зрелијој и мирнијој атмосфери. На крају дана, сви имамо исте животне изазове - сутра ће неко морати одговорно да води спољну политику, да брани интересе на Косову и Метохији и брине о Републици Српској - рекао је Лазар Павловић.
Вештачко прављење редова и успоравање процеса
Кашњење са отварањем биралишта у централним београдским општинама, опструкције у раду бирачких одбора и притисци на гласаче представљају унапред смишљен механизам за изазивање хаоса и непризнавање изборних резултата, упозорио је потпредседник СРС-а Миљан Дамјановић. Коментаришући инциденте забележене у престоници, укључујући и претеће поруке попут оне на бирачком месту на Математичком факултету - он је нагласио да је на делу координисана акција чији је крајњи циљ преливање изборног процеса на улицу.
Осврћући се на дешавања са терена и чињеницу да је на више места у граду почетак гласања знатно пролонгиран, Дамјановић је истакао да је реч о планској опструкцији рада бирачких места:
- Реч је о знатно већем броју бирачких места него што се у јавности помиње. Лично сам обилазио локације на Звездари, Врачару и Старом граду јер је гласање каснило управо због планског одуговлачења и жеље појединих структура да кроз притисак припреме терен за вечерашње тензије. На местима где је опозиција имала председнике бирачких одбора унедоглед су се проверавали и мењали спрејеви и УВ лампице, па су поједина биралишта на Звездари отворена тек после 7.30 часова. Циљ је био јасан, вештачки створити редове како би се на мрежама одмах лансирала теза о неправилностима.
Говорећи о намерама оних који стоје иза провоцирања бирача и подизања тензија на биралиштима, функционер радикала је указао на матрицу која се понавља изборног дана:
- Као неко ко учествује у свим изборним процесима још од 2004. године, могу отворено да кажем да је овакав сценарио припрема терена за постизборни наратив: прогласиће превремену победу, а уколико резултат не буде у њихову корист, рећи ће да су покрадени и позвати људе на улицу. Мора се признати да је та операција на терену била добро координисана - од снимања грађана мобилним телефонима, до провоцирања и добацивања бирачима у редовима за које процене да не мисле као они. Без обзира на то, воља грађана мора бити неприкосновена и сви актери су дужни да признају коначан исход избора - истакао је Миљан Дамјановић.
Док унутрашња политичка арена остаје у сенци глобалних превирања, међународна сцена суочава се са коренитим променама у којима се савезништва преиспитују преко ноћи. У таквим околностима, кључно питање за Београд остаје: На којим основама почива спољнополитичка позиција Србије и колики је реалан маневарски простор за домаћу дипломатију у годинама које долазе?
О геополитичким раскрсницама, стратешким притисцима и изазовима међународног позиционирања у студију су говорили: Јадранка Јоксимовић, чланица Председништва СНС-а, Братислав Југовић члан Главног одбора СНС-а, проф. др Милан Петричковић са Факултета политичких наука, и Србислав Филиповић, политички аналитичар.
Гужве на биралиштима као део двогодишњег притиска
Вештачко подизање тензија, теорије о наводним саботажама на друштвеним мрежама и намерно прављење гужви на биралиштима не доприносе изборном процесу, већ само продужавају атмосферу притиска која траје предуго, оценио је члан Главног одбора СНС-а Братислав Југовић.
Коментаришући наводе са интернета - од позива бирачима да носе сопствене оловке до тврдњи о наводном прљању и контаминацији спрејом улаза у зграде, Југовић је истакао да је изборни дан прилика за смиривање страсти, а не за наставак ванинституционалног хаоса.
- Та еуфорија траје већ пуне две године, а сведоци смо да се прелива и на сам изборни дан који су толико прижељкивали. Заиста не видим сврху стварања толике еуфорије и вештачког загушивања бирачких места. Временски интервал од седам ујутру до осам увече оставља сасвим довољно простора да сваки грађанин у миру, без гужве и тензија, обави своју грађанску дужност и искористи бирачко право.
Говорећи о очекивањима од изборног исхода и потреби да се стави тачка на тензије ван институција, он је нагласио да расправа мора имати јасан институционални оквир.
- Мени је као грађанину најважније да се политика са улице коначно пресели тамо где јој је место - у парламент. Потребно је да вечерас добијемо јасне резултате, да видимо ко има колико мандата, да се уђе у скупштинске клупе и да се тамо води политичка борба, јер је стабилизација политичке сцене прека потреба.
Указујући на важност самог чина гласања и суздржаности док су биралишта отворена, Југовић је закључио да је друштву пре свега неопходан повратак уобичајеним демократским токовима:
- Моја уверења су добро позната, али с обзиром на то да је гласање у току, не желим да говорим о томе како не би изгледало да утичем на бираче. Једино што је сада заиста пресудно јесте да изађемо из стања сталне еуфорије и почнемо да се бавимо политиком на пристојан, модеран и пре свега разуман начин.
Мерљиви резултати насупрот недостатку програма
Висока излазност забележена у првим сатима гласања показује да су грађани на биралишта изашли са већ формираним ставовима и свешћу о значају дугорочног стратешког правца земље, оценио је професор Факултета политичких наука др Милан Петричковић. Анализирајући пресек изборног дана и прелазак цензуса излазности од преко 27 одсто већ до 11 часова, он је истакао да је бирачко тело јасно препознало разлику између конкретних резултата и политичке импровизације.
Осврћући се на питање да ли грађани при гласању у виду имају безбедносне, економске и спољнополитичке изазове који чекају земљу, Петричковић је нагласио да је досадашњи рад био пресудан фактор при доношењу одлуке:
- Убеђен сам да је огроман део бирача већ заузео јасне ставове јер је имао шта да процењује. С једне стране понуђени су конкретни, мерљиви резултати у унутрашњој и спољној политици, дипломатији и социјалној сфери, и то је јасан оријентир. С друге стране, нисмо видели никакав политички план ни програм, већ само елементе анархије.
Коментаришући атмосферу која прати гласачки процес и поједине тензије, професор је указао на покушаје радикализације и вештачког изазивања кризе од стране мањих политичких групација.
- Још раније сам прогнозирао да ће доћи до спорадичних инцидената. Реч је о мањинском делу бирача који жели да уруши демократске принципе, створи атмосферу напетости и призове такозвану интернационализацију. То је потпуно погрешна и кратковида стратегија, јер се политика не може градити на нихилизму, анархији и личним интересима на штету сопствене државе.
Говорећи о структури бирача који су од раног јутра формирали редове на бирачким местима, али и о обавези очувања стабилности до самог затварања гласачких кутија, Петричковић је поручио да су институције гарант законитости:
- Такође, заблуда је да су од раног јутра на биралиштима били само гласачи такозване блокадерске опције, у великом броју су изашли и бирачи државотворне, родољубиве листе. Најважније је да се изборна воља грађана мора одбранити. Било какав покушај дестабилизације и мешетарења мора се решавати кроз правне и законске механизме, у складу са стандардима савремених демократија, а држава Србија у овом тренутку има пун капацитет и апсолутно је спремна да на то одговори - рекао је проф. др Милан Петричковић.
Напад на изборни процес је удар на демократију
Покушаји да се формирањем великих гужви и вишесатних редова на бирачким местима обесхрабре најстарији грађани доживели су потпуни фијаско већ током преподневних часова изборног дана, оценила је чланица Председништва СНС-а Јадранка Јоксимовић.
- Позив бирачима појединих листа на масован излазак био је превасходно мотивисан намером да се старији суграђани, које они перципирају као традиционалне гласаче власти - демотившу и обесхрабре стварањем вишесатних редова. Међутим, реч је о потпуно промашеној тактици. Људе са јасним уверењима и животним искуством такве препреке не могу да поколебају. Наши најстарији грађани добро памте шта значе политички авантуризам, аматеризам и егзибиционизам у изазовним временима, без обзира на то колико се вештачки пумпао ентузијазам око појединих листа. Они изузетно добро разумеју да право на лични избор са собом носи и одговорност за стабилност читавог друштва.
Говорећи о самој суштини гласања и недопустивости опструкција у изборном дану, Јоксимовић је подвукла да слобода изјашњавања мора остати неприкосновена без обзира на политичке тензије:
- Зато никаква тактика деморалисања или притисака не може осујетити оне који су чврсто решени да искористе своје бирачко право. Изборно право је темељни цивилизацијски и демократски досег - свако има право да слободно мисли и гласа, а они који ударају на изборни процес заправо руше саме темеље демократије - поручила је Јоксимовић.
Контраст између биралишта и интернета
Изборни дан у престоници протиче уз мирно гласање на самим биралиштима, али и уз приметне тензије ван њих, као и жестоке нападе у виртуелном простору, оценио је политички аналитичар Србислав Филиповић.
- Гласао сам у Старом граду и на самом бирачком месту није било никаквих неправилности, непријатних погледа нити коментара. Међутим, потпуно је другачија слика на друштвеним мрежама, где владају бруталне увреде и претње. Чим сам објавио фотографију са супругом испред биралишта, стигли су коментари попут: ’Дабогда погинули обоје’. На мрежама су храбри, док уживо сви гледају своја посла.
Говорећи о карактеру самог процеса и поларизацији у друштву, истакао је неопходност смиривања политичких страсти чим се биралишта затворе:
- Изборни дан би требало да буде празник демократије, али нажалост то није постао, иако сам процес јесте демократски. Свако има право да бира шта жели, али верујем да након ових избора страсти морају да се смире, а сви добронамерни људи помогну да се ситуација у земљи стабилизује.
Указујући на догађаје који су бацили сенку на изборни дан, Филиповић је нагласио да насиље и притисци не могу бити легитимна политичка алтернатива.
- Сам процес делује регуларно, али атмосферу кваре недопустиви инциденти - од напада на мајку председника, жену од 82 године, до упада маскираних хулигана са штанглама и флагрантног кршења изборне тишине. Недопустиво је и скандалозно малтретирати било чију породицу уместо да се достојанствено сачекају резултати. Грађани морају бити свесни свог избора: свака политичка опција носи своју цену и одговорност за оно што нуди као алтернативу - истакао је Србислав Филиповић.
ИЗБОРНА ПРАВИЛА И ПОСТИЗБОРНА МАТЕМАТИКА
Први саговорници у студију који демистификују правне и политичке аспекте избора, рокове за објављивање званичних резултата и процедуру формирања нове Владе јесу бивша министарка проф. др Зорана Михајловић, адвокат Бранко Павловић и економски аналитичар Ненад Бумбић и проф. др Владимир Вулетић, социолог.
Изборни дан већ на самом почетку обележио је озбиљан инцидент у нашој престоници, када су, како се сазнаје неидентификована лица насред улице физички напала осамдесетогодишњу Ангелину Вучић, мајку Александра Вучића.
Унапред осмишљен притисак на најстарије бираче
Коментаришући атмосферу на биралиштима и безбедносне изазове док се још чекају званични извештаји надлежних органа, Вулетић је послао јасну поруку свима који током поподнева планирају одлазак на гласање.
Упитан да прокоментарише шта грађани могу да очекују до 20 часова, када се биралишта затварају, те како бирачи треба да се поставе према узнемирујућим вестима које стижу с терена, Вулетић је подвукао да страх не сме бити фактор одлучивања.
- Пре свега, кључна порука грађанима јесте да слободно изађу на биралишта, изразе своје мишљење и заокруже опцију коју сматрају исправном. Инцидент који се догодио мајци бившег председника није нимало случајан - реч је о врло јасној, смишљеној поруци застрашивања, упућеној пре свега старијим суграђанима.
Говорећи о самом току инцидента и околностима у којима се десио, Вулетић се осврнуо и на реакцију породице, пославши директну поруку онима који покушавају да дестабилизују изборни процес.
- Ако се напада мајка некадашњег председника државе и кандидата најјаче партије, грађани се с правом питају шта тек њих може да снађе. Зато је важно нагласити да људи не треба да страхују, нити смемо дозволити да нападачи постигну свој циљ. Такође, ти који су је напали могу да буду срећни што уз њу није био њен супруг, јер без обзира на то што има више од 85 година, он то сигурно не би мирно посматрао и нападачи се не би добро провели. Наша порука мора бити јача од њиховог покушаја да унесу страх - истакао је Вулетић.
Циљ је вештачко ширење нервозе
Гостујући у програму, Павловић је нагласио да појединачни ексцеси не могу да баце сенку на регуларност изборног процеса на терену.Осврћући се на питање новинара о упаду у кол центар владајуће странке, али и повлачењу паралела са сличним дешавањима са парламентарних избора 2022. године, Павловић је указао на шири контекст притисака који су пратили сам финиш кампање и гласачки дан.
- Када сагледамо све ове догађаје - од синоћњег напада на Информер, преко напада на мајку Александра Вучића, до дешавања око кол центра, морамо истаћи две кључне ствари. Прво, неопходно је имати пуно поверење у државне органе и пустити их да мирно, брзо и професионално ураде свој посао. Сви они који покушавају да створе привид хаоса рачунају управо на то да ћемо преношењем и жестоком осудом створити утисак општег нереда. У стварности, на готово 8.400 бирачких места реч је о изолованим инцидентима који се мере промилима. Циљ је да се вештачки индукује нервоза, али одговор грађана мора бити супротан: мир, сталоженост и достојанство, онако како смо то видели у редовима на биралиштима - истакао је Павловић, а затим додао:
- Очекујем да ће тужилаштво већ сутра изаћи са конкретним информацијама о решеним случајевима, како се током самог изборног дана не би подизале тензије. Зато је смиреност најпаметнији одговор на сваку провокацију. Друга важна ствар јесте излазност - велика излазност којој сведочимо јасно показује поверење грађана у изборни процес, политички систем и сопствену државу. Како је и госпођа Михајловић навела, данашњи дан треба да буде преломна тачка: тренутак када стављамо тачку на поделе и крећемо да градимо мостове и друштвени консензус за будућност Србије.
Циљ је вештачко ширење нервозе
Осврћући се на понашање на биралиштима и механизме којима закон штити бираче од агитовања и притисака, аналитичар Ненад Бумбић је током специјалног програма на Курир телевизији прецизирао које се мере морају применити чим се уоче страначка обележја или непримерено понашање:
- Уколико се деси да бирач дође са страначким обележјима, прва и основна мера јесте да се таква особа одмах удаљи са гласачког места. Коректно решење у тој ситуацији је да јој се јасно предочи закон - на удаљености мањој од 50 метара од биралишта строго је забрањена било каква промоција изборних листа. Ако бирач уклони та обележја и усклади се са правилима, треба му омогућити да оствари своје бирачко право, како не бисмо ушли у повреду његовог основног права гласа. Наравно, закон и процедуре се морају беспоговорно поштовати, али исто тако треба бити свестан реалности: то што ће појединац истаћи страначку наклоност на самом биралишту нити може да поколеба већину грађана, нити суштински може да промени коначан изборни резултат - истакао је Бумбић.
Физички напад на жену од 80 година на дан избора
Након вести да су на улици нападнуте мајка Александра Вучића и одузете јој ствари из руку, што је пријављено полицији, некадашња министарка Зорана Михајловић поручила је да инцидент није изненађење с обзиром на вишемесечне притиске:
- Вероватно свако од нас прижељкује да изборни дан протекне мирно и достојанствено, без инцидената. Нажалост, овакве ситуације ме не изненађују јер већ дуго сведочимо сличној реторици – на мети је свако ко подржава државу, власт, као и наши старији суграђани. Изузетно ми је жао због онога што је доживела госпођа Вучић, као што ми је жао и сваког човека који претрпи макар и ружну реч, а камоли физички напад.
Осврћући се на значај данашњег изјашњавања грађана и чињеницу да су парламентарни избори кључни уставни механизам за проверу народне воље, саговорница Курир телевизије апеловала је на бираче да не подлежу провокацијама и нагласила да вечерашњи исход гласања мора донети стабилност:
- Данашњи избори и вечерашњи резултати морају да ставе тачку на насиље којем смо сведочили у претходне две године. Већинској Србији је стало до мира и стабилности, и зато још једном апелујем на грађане да гласају мирно и достојанствено, без обзира на провокације на биралиштима. Наш циљ је да изборни процес прође регуларно и да вечерас имамо јасне резултате. Са друге стране, они који су свесни изборног пораза покушавају да изазову хаос, нереде и тензије - закључила је Зорана Михајловић.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама МОНДО Инц услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
Курир.рс
