ЕкономијаНајранији текст Forbes Srbija, 5. нов, 11:25 · последњи 5. нов, 14:57

Грађани се задужују све више, дуг према банкама за годину дана порастао 18,1 одсто

3 медија · 3 текста Истражи мрежу

Фото из чланка: Бизнис

Шта наводе медији

Раст укупног дуга успорио је у октобру на 0,46 одсто, са 1,3 одсто у августу, према подацима Удружења банака Србије.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Укупан дуг привреде, грађана и предузетника по банкарским кредитима крајем септембра износио је око 4.818 милијарди динара, што је било за 1,3 одсто више него у августу. У октобру је тај раст успорио на 0,46 одсто, па је дуг достигао 4.840 милијарди динара, објавило је Удружење банака Србије.
У односу на септембар, укупни кредити у октобру су увећани 0,5 одсто, док су кредити привреде пали 0,1 одсто, објавило је Удружење банака Србије.
Ово наводи један извор
- Forbes Srbija, 5. нов, 11:25 (отвара се у новом прозору)Укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају окотбра ове године били су око 4.841 милијарду динара, што је увећање од 0,5 одсто у односу на септембар, при чему је пад кредита привреде био 0,1 одсто, објавило је Удружење банака Србије.Кредити правних лица износили су око 2.524 милијарде динара, позајмице предузетника су увећане 0,8 одсто, на око 104,6 милијарди динара.
Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара 31. октобра 2025. на 4.840 милијарди динара годину дана касније.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара, колико је износио 31. октобра 2025, на 4.840 милијарди динара годину дана касније. Највећи део односио се на правна лица (2.524 милијарде динара) и становништво (2.211 милијарди), док су кредити предузетницима износили 104,6 милијарди динара.
Дуг грађана према банкама био је за 18,1 одсто већи него годину дана раније.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Дуг грађана према банкама износио је 2.212 милијарди динара и био је за 18,1 одсто већи него годину дана раније.
Учешће доцње у укупном дугу по банкарским кредитима пало је на 1,8 одсто, наспрам 18,6 одсто пре десет година и 1,9 одсто годину дана раније.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Прошлог месеца је укупан дуг по банкарским кредитима достигао 4.840 милијарди динара, док је учешће доцње у укупном дугу пало на 1,8 одсто, наспрам 18,6 одсто пре десет година. Укупан дуг привреде, грађана и предузетника по банкарским кредитима крајем септембра износио је око 4.818 милијарди динара, што је било за 1,3 одсто више него у августу. У октобру је тај раст успорио на 0,46 одсто, па је дуг достигао 4.840 милијарди динара, објавило је Удружење банака Србије. Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026. Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара, колико је износио 31. октобра 2025, на 4.840 милијарди динара годину дана касније. Највећи део односио се на правна лица (2.524 милијарде динара) и становништво (2.211 милијарди), док су кредити предузетницима износили 104,6 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по банкарским кредитима смањено је на 1,8 одсто, са 1,9 одсто годину дана раније. Поређења ради, пре десет година износило је 18,6 одсто.
Највећу доцњу међу категоријама имали су предузетници, са 3,3 одсто, док је код правних лица било 2,3 одсто, а код становништва 1,1 одсто.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Укупно учешће кашњења у отплати банкарских кредита износило је 1,8 одсто. Највећу доцњу имали су предузетници, код којих је учешће доспелих, а неизмирених обавеза износило 3,3 одсто, док је код правних лица било 2,3 одсто. Становништво је и даље најуредније у отплати, са доцњом од 1,1 одсто.
У Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.
Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.
Дуг грађана по готовинским кредитима достигао је 1.079 милијарди динара, што је 17,6 одсто више него годину дана раније, и чини највећи део дуга становништва.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Структура кредитног задуживања становништва показује да готовински кредити и даље чине највећи део дуга становништва. По основу ових позајмица дуг грађана у октобру је достигао 1.079 милијарди динара, што је 17,6 одсто више него у истом месецу прошле године.
Стамбени кредити и кредити за адаптацију достигли су 944,19 милијарди динара, са растом од 19,1 одсто на годишњем нивоу.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)На другом месту налазе се стамбени и кредити за адаптацију, чији је укупан износ достигао 944,19 милијарди динара. Задуженост по овом основу повећана је за 19,1 одсто на годишњем нивоу.
Потрошачки зајмови забележили су највећи међугодишњи раст међу кредитима становништву, достигавши 31,46 милијарди динара, што је 35,9 одсто више него годину дана раније.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Највећи међугодишњи раст међу категоријама кредита становништву забележили су потрошачки зајмови. Њихов износ у октобру достигао је 31,46 милијарди динара, што је 35,9 одсто више него годину дана раније.
Задуженост грађана по основу лизинг уговора на крају октобра достигла је 11,71 милијарду динара, што је 13,8 одсто више него годину дана раније.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Задуженост грађана по основу лизинг уговора на крају октобра достигла је 11,71 милијарду динара, што је 13,8 одсто више него у истом месецу прошле године, показују подаци Удружења банака Србије.
На крају октобра у Србији је било скоро 10,64 милиона текућих рачуна са око 6,34 милиона корисника, а у доцњи је било 192.431 текући рачун.
Ово наводи један извор
- Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)На крају октобра у Србији је било скоро 10,64 милиона текућих рачуна, док је број њихових корисника износио око 6,34 милиона. У доцњи је било 192.431 текући рачун, а учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења достигло је 5,7 одсто.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Шта наводе медији

Раст укупног дуга успорио је у октобру на 0,46 одсто, са 1,3 одсто у августу, према подацима Удружења банака Србије.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Укупан дуг привреде, грађана и предузетника по банкарским кредитима крајем септембра износио је око 4.818 милијарди динара, што је било за 1,3 одсто више него у августу. У октобру је тај раст успорио на 0,46 одсто, па је дуг достигао 4.840 милијарди динара, објавило је Удружење банака Србије.

У односу на септембар, укупни кредити у октобру су увећани 0,5 одсто, док су кредити привреде пали 0,1 одсто, објавило је Удружење банака Србије.

Ово наводи један извор

Forbes Srbija, 5. нов, 11:25 (отвара се у новом прозору)Укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају окотбра ове године били су око 4.841 милијарду динара, што је увећање од 0,5 одсто у односу на септембар, при чему је пад кредита привреде био 0,1 одсто, објавило је Удружење банака Србије.Кредити правних лица износили су око 2.524 милијарде динара, позајмице предузетника су увећане 0,8 одсто, на око 104,6 милијарди динара.

Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара 31. октобра 2025. на 4.840 милијарди динара годину дана касније.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара, колико је износио 31. октобра 2025, на 4.840 милијарди динара годину дана касније. Највећи део односио се на правна лица (2.524 милијарде динара) и становништво (2.211 милијарди), док су кредити предузетницима износили 104,6 милијарди динара.

Дуг грађана према банкама био је за 18,1 одсто већи него годину дана раније.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Дуг грађана према банкама износио је 2.212 милијарди динара и био је за 18,1 одсто већи него годину дана раније.

Учешће доцње у укупном дугу по банкарским кредитима пало је на 1,8 одсто, наспрам 18,6 одсто пре десет година и 1,9 одсто годину дана раније.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Прошлог месеца је укупан дуг по банкарским кредитима достигао 4.840 милијарди динара, док је учешће доцње у укупном дугу пало на 1,8 одсто, наспрам 18,6 одсто пре десет година. Укупан дуг привреде, грађана и предузетника по банкарским кредитима крајем септембра износио је око 4.818 милијарди динара, што је било за 1,3 одсто више него у августу. У октобру је тај раст успорио на 0,46 одсто, па је дуг достигао 4.840 милијарди динара, објавило је Удружење банака Србије. Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026. Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара, колико је износио 31. октобра 2025, на 4.840 милијарди динара годину дана касније. Највећи део односио се на правна лица (2.524 милијарде динара) и становништво (2.211 милијарди), док су кредити предузетницима износили 104,6 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по банкарским кредитима смањено је на 1,8 одсто, са 1,9 одсто годину дана раније. Поређења ради, пре десет година износило је 18,6 одсто.

Највећу доцњу међу категоријама имали су предузетници, са 3,3 одсто, док је код правних лица било 2,3 одсто, а код становништва 1,1 одсто.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Укупно учешће кашњења у отплати банкарских кредита износило је 1,8 одсто. Највећу доцњу имали су предузетници, код којих је учешће доспелих, а неизмирених обавеза износило 3,3 одсто, док је код правних лица било 2,3 одсто. Становништво је и даље најуредније у отплати, са доцњом од 1,1 одсто.

У Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.

Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 5. нов, 13:00 (отвара се у новом прозору)Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара. Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.

Дуг грађана по готовинским кредитима достигао је 1.079 милијарди динара, што је 17,6 одсто више него годину дана раније, и чини највећи део дуга становништва.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Структура кредитног задуживања становништва показује да готовински кредити и даље чине највећи део дуга становништва. По основу ових позајмица дуг грађана у октобру је достигао 1.079 милијарди динара, што је 17,6 одсто више него у истом месецу прошле године.

Стамбени кредити и кредити за адаптацију достигли су 944,19 милијарди динара, са растом од 19,1 одсто на годишњем нивоу.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)На другом месту налазе се стамбени и кредити за адаптацију, чији је укупан износ достигао 944,19 милијарди динара. Задуженост по овом основу повећана је за 19,1 одсто на годишњем нивоу.

Потрошачки зајмови забележили су највећи међугодишњи раст међу кредитима становништву, достигавши 31,46 милијарди динара, што је 35,9 одсто више него годину дана раније.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Највећи међугодишњи раст међу категоријама кредита становништву забележили су потрошачки зајмови. Њихов износ у октобру достигао је 31,46 милијарди динара, што је 35,9 одсто више него годину дана раније.

Задуженост грађана по основу лизинг уговора на крају октобра достигла је 11,71 милијарду динара, што је 13,8 одсто више него годину дана раније.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)Задуженост грађана по основу лизинг уговора на крају октобра достигла је 11,71 милијарду динара, што је 13,8 одсто више него у истом месецу прошле године, показују подаци Удружења банака Србије.

На крају октобра у Србији је било скоро 10,64 милиона текућих рачуна са око 6,34 милиона корисника, а у доцњи је било 192.431 текући рачун.

Ово наводи један извор

Бизнис, 5. нов, 14:57 (отвара се у новом прозору)На крају октобра у Србији је било скоро 10,64 милиона текућих рачуна, док је број њихових корисника износио око 6,34 милиона. У доцњи је било 192.431 текући рачун, а учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења достигло је 5,7 одсто.