ЕкономијаПрви објавио Biznis i finansije, 4. нов, 11:00

Државна предузећа кажу да им није угрожено пословање након стечаја Алта банке

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Нека од државних предузећа из Србије која су имала рачуне у Алта банци наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је банка отишла у стечај; то су саопштили Телеком, Пошта и ЕXПО 2027.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.
РСЕ незванично сазнаје да пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено гашењем Алте и да на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено. РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву. На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина. На списку је и Српска православна црква. Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра. Мацура је у јавности представљан као бизнисмен близак Српској напредној странци која је поражена на изборима 25. октобра, а наглом узлету Алта банке допринела је и сарадња са државним предузећима. Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената. Шта кажу у државним предузећима? Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун. „Компанија преко тих рачуна није обављала редован платни промет, укључујући наплату потраживања од корисника наших услуга као и редовне исплате“, наводи се у одговору Телекома Србија. Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра. „Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке. РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.
РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
На листи клијената Алта банке били су и Министарство пољопривреде, Покрајински секретаријат за финансије, градови Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, неколико градских општина, као и Српска православна црква.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина. На списку је и Српска православна црква.
Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.
Телеком Србија је, од више десетина динарских и девизних рачуна у различитим банкама, имао два рачуна у Алти, један динарски и један девизни.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун.
НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна, један динарски и један девизни, а десетине рачуна има и у другим банкама у Србији.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна – један динарски и један девизни. Као и Телеком, и Нафтна индустрија има десетине рачуне у другим банкама у Србији, преко којих врши трансакције.
Пошта Србије поручује за РСЕ да стечај Алте не утиче на њено пословање и да је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све обавезе у складу са роковима доспећа.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)А да на њихово пословање не утиче то што је Алта отишла у стечај, поручује за РСЕ и Пошта Србије. „Пошта Србије је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све своје обавезе у складу са роковима њиховог доспећа. Актуелна ситуација на банкарском тржишту није отежала и не утиче на њено текуће пословање и реализацију планираних активности“, наводе у одговору.
На питање колико новца је Пошта Србије имала у Алта банци у моменту гашења банке и чему су рачуни служили, није добијен одговор.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нема, међутим, одговора на питање да ли су и колико новца имали у Алта банци у моменту гашења банке и чему су служили рачуни.
Министарство пољопривреде до објаве вести није одговорило на питања РСЕ, а нису одговорили ни градови Београд, Бор, Лесковац и Врање.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Од државних институција Србије, рачун у Алта банци је имало Министарство пољопривреде, које до објаве вести није одговорило на питања РСЕ. На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен. До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци.
Секретаријат за финансије покрајине Војводине наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке и да буџет није угрожен, а из Прокупља кажу да у Алти нису имали рачун у моменту одузимања дозволе.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен. До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци. А из седишта града Прокупља наводе да у Алти нису имали рачун у моменту кад је банци одузета дозвола за рад.
ЕПС је саопштио, у саопштењу од 3. новембра, да новац од рачуна за струју плаћених преко Алта банке није чувао у тој банци, да је у тренутку одузимања дозволе у Алти било мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје, да ће та средства потраживати у стечајном поступку и да пословање није угрожено; ЕПС има рачуне у још девет банака, а доминантан део платног промета одвија преко Поштанске штедионице.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Државно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС), којем су грађани Београда рачуне за струју плаћали преко Алта банке, саопштило је раније да тај новац нису чували у овој банци. Навели су да се, у тренутку одузимања дозволе, у Алти налазило мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје. „ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку“, наводи се у саопштењу од 3. новембра и додаје да пословање предузећа није угрожено. ЕПС има рачуне у још девет банака у Србији, а доминантан део платног промета одвија преко се државне Поштанске штедионице, додаје се.
Навод, непотврђеноАлта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура, који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.
Овај навод преносе
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Шта наводе медији

Нека од државних предузећа из Србије која су имала рачуне у Алта банци наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је банка отишла у стечај; то су саопштили Телеком, Пошта и ЕXПО 2027.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.

РСЕ незванично сазнаје да пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено гашењем Алте и да на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено. РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву. На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина. На списку је и Српска православна црква. Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра. Мацура је у јавности представљан као бизнисмен близак Српској напредној странци која је поражена на изборима 25. октобра, а наглом узлету Алта банке допринела је и сарадња са државним предузећима. Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената. Шта кажу у државним предузећима? Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун. „Компанија преко тих рачуна није обављала редован платни промет, укључујући наплату потраживања од корисника наших услуга као и редовне исплате“, наводи се у одговору Телекома Србија. Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра. „Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке. РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.

РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.

На листи клијената Алта банке били су и Министарство пољопривреде, Покрајински секретаријат за финансије, градови Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, неколико градских општина, као и Српска православна црква.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина. На списку је и Српска православна црква.

Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.

Телеком Србија је, од више десетина динарских и девизних рачуна у различитим банкама, имао два рачуна у Алти, један динарски и један девизни.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун.

НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна, један динарски и један девизни, а десетине рачуна има и у другим банкама у Србији.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна – један динарски и један девизни. Као и Телеком, и Нафтна индустрија има десетине рачуне у другим банкама у Србији, преко којих врши трансакције.

Пошта Србије поручује за РСЕ да стечај Алте не утиче на њено пословање и да је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све обавезе у складу са роковима доспећа.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)А да на њихово пословање не утиче то што је Алта отишла у стечај, поручује за РСЕ и Пошта Србије. „Пошта Србије је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све своје обавезе у складу са роковима њиховог доспећа. Актуелна ситуација на банкарском тржишту није отежала и не утиче на њено текуће пословање и реализацију планираних активности“, наводе у одговору.

На питање колико новца је Пошта Србије имала у Алта банци у моменту гашења банке и чему су рачуни служили, није добијен одговор.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нема, међутим, одговора на питање да ли су и колико новца имали у Алта банци у моменту гашења банке и чему су служили рачуни.

Министарство пољопривреде до објаве вести није одговорило на питања РСЕ, а нису одговорили ни градови Београд, Бор, Лесковац и Врање.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Од државних институција Србије, рачун у Алта банци је имало Министарство пољопривреде, које до објаве вести није одговорило на питања РСЕ. На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен. До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци.

Секретаријат за финансије покрајине Војводине наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке и да буџет није угрожен, а из Прокупља кажу да у Алти нису имали рачун у моменту одузимања дозволе.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен. До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци. А из седишта града Прокупља наводе да у Алти нису имали рачун у моменту кад је банци одузета дозвола за рад.

ЕПС је саопштио, у саопштењу од 3. новембра, да новац од рачуна за струју плаћених преко Алта банке није чувао у тој банци, да је у тренутку одузимања дозволе у Алти било мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје, да ће та средства потраживати у стечајном поступку и да пословање није угрожено; ЕПС има рачуне у још девет банака, а доминантан део платног промета одвија преко Поштанске штедионице.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Државно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС), којем су грађани Београда рачуне за струју плаћали преко Алта банке, саопштило је раније да тај новац нису чували у овој банци. Навели су да се, у тренутку одузимања дозволе, у Алти налазило мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје. „ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку“, наводи се у саопштењу од 3. новембра и додаје да пословање предузећа није угрожено. ЕПС има рачуне у још девет банака у Србији, а доминантан део платног промета одвија преко се државне Поштанске штедионице, додаје се.

Навод, непотврђеноАлта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура, који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.

Овај навод преносе

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.