Централна изборна комисија Босне и Херцеговине објавила је утврђене резултате општих избора, чиме је постало јасно како ће изгледати нови политички распоред снага у Републици Српској. Саво Минић, кандидат Савеза… Цео текст
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине објавила је утврђене резултате општих избора, чиме је постало јасно како ће изгледати нови политички распоред снага у Републици Српској. Саво Минић, кандидат Савеза независних социјалдемократа, освојио је највише гласова за председника Републике Српске, док је СНСД задржао положај најјаче странке у Народној скупштини.
Међутим, изборни резултати откривају и нешто што би могло да буде пресудно за наредне четири године: ниједна странка нема довољно посланика да самостално формира власт.
То значи да ће, после пребројавања гласова, уследити нови круг политичких преговора, у којима ће важну улогу имати и странке са знатно мањим бројем мандата.
Према подацима Централне изборне комисије БиХ, Саво Минић освојио је 301.532 гласа, односно нешто више од 52 одсто важећих гласова за председника Републике Српске.
Његов главни противкандидат, Бранко Блануша из Српске демократске странке, добио је 237.071 глас, односно приближно 41 одсто.
Разлика од више од 64.000 гласова представља јасну изборну предност кандидата СНСД-а, али и показује да је опозициони кандидат добио подршку значајног дела бирачког тела.
За потпредседнике Републике Српске, према утврђеним резултатима, изабрани су Рамиз Салкић из СДА и Игор Балукчић из ХДЗ-а 1990.
На нивоу Босне и Херцеговине, српски члан Председништва остаје Жељка Цвијановић из СНСД-а, док су за бошњачког и хрватског члана изабрани Денис Бећировић и Даријана Филиповић.
Оваква расподела функција показује да СНСД и после избора задржава снажан утицај у најважнијим институцијама Републике Српске и на државном нивоу.
Али резултати парламентарних избора отварају знатно сложенију причу.
СНСД најјачи, али без самосталне већине
У Народној скупштини Републике Српске, која има 83 посланичка места, СНСД је освојио 34 мандата.
За самосталну већину потребна су најмање 42 посланика, што значи да ће најјача странка морати да обезбеди подршку коалиционих партнера.
Други по снази је Покрет Сигурна Српска са 12 мандата, док је Српска демократска странка освојила десет.
Уједињена Српска добила је пет посланичких места, колико и коалиција ДНС–НПС, као и коалиција СП–ДЕМОС–НДП.
Листа за правду и ред и Социјалистичка партија Српске освојиле су по четири мандата, Коалиција за државу три, а Републичка странка Српске један.
Такав однос снага показује да ће будућа скупштинска већина зависити од политичких договора, а не само од изборног резултата највеће странке.
СНСД има јасну почетну предност, посебно ако настави сарадњу са досадашњим партнерима.
Ипак, број мандата сам по себи не гарантује стабилну власт. За њу ће бити неопходни договор о заједничком програму, расподели одговорности и подршци најважнијим политичким одлукама.
Управо ту почиње најосетљивији део постизборног процеса.
Шта избори значе за будућност Републике Српске?
Избори у Републици Српској имају посебну политичку тежину јер се одржавају у условима дуготрајних спорова о надлежностима ентитета, улози институција БиХ и овлашћењима међународних представника.
У таквим околностима питање стабилне власти у Бањалуци није само ствар унутрашњих страначких односа.
Од новог састава Народне скупштине и будуће владе зависиће начин на који ће Република Српска наступати у преговорима са институцијама у Сарајеву, али и како ће решавати економске и социјалне проблеме својих грађана.
Посебно важна остају питања уставног положаја Републике Српске, поштовања Дејтонског мировног споразума и очувања надлежности које јој припадају у постојећем уставном систему.
То су теме око којих у српском политичком простору постоји широко интересовање, мада се странке разликују у процени начина на који те циљеве треба остваривати.
СНСД је током претходних година свој политички наступ у великој мери градио на питањима аутономије Републике Српске и супротстављању преносу надлежности на ниво БиХ.
Опозиционе странке, с друге стране, настојале су да у први план ставе и питања економије, корупције, институционалне одговорности и животног стандарда.
Резултати показују да ниједна од тих политичких порука није остала без значајне подршке.
За грађане ће, међутим, пресудно бити то да ли ће нова власт успети да обезбеди функционалне институције и конкретне резултате.
Зашто су ови резултати важни и за Србију?
Политичка дешавања у Републици Српској имају непосредан значај за Србију, не само због историјских, националних и културних веза, већ и због институционалне сарадње која се одвија у оквиру Споразума о специјалним паралелним везама.
Београд и Бањалука годинама сарађују у областима инфраструктуре, енергетике, образовања, културе и привреде.
За Србију је важно да Република Српска има стабилне институције и да се њен уставни положај поштује у складу са Дејтонским споразумом.
Истовремено, Србија као потписница и гарант релевантних аспеката мировног споразума има интерес да Босна и Херцеговина остане стабилна и да се политички спорови решавају дијалогом, а не једностраним потезима и продубљивањем криза.
У том смислу, резултат избора у Републици Српској важан је и за будуће односе Београда и Сарајева.
Нова власт у Бањалуци мораће да одлучи како ће ускладити одбрану ентитетских надлежности са потребом да институције функционишу и да се избегну политичке блокаде које имају економске последице.
Србија ће, без обзира на страначки састав власти у Републици Српској, имати разлога да подржава сарадњу са њеним институцијама и пројекте који доприносе развоју и стабилности.
Одлука још није коначна
Иако су објављени утврђени резултати, изборни поступак још није у потпуности окончан.
Централна изборна комисија БиХ оставила је законом предвиђене рокове за подношење захтева за поновно бројање гласова, приговора и жалби.
Захтеви за поновно бројање и приговори на тачност резултата могу се поднети у року од 72 часа од њиховог објављивања, док је за жалбу на одлуку предвиђен посебан законски рок.
Тек након окончања тих поступака уследиће формално потврђивање резултата.
Због тога је у овом тренутку прецизније говорити о утврђеним, а не о коначно потврђеним резултатима избора.
Могуће измене после жалбеног поступка не треба унапред искључити, али ни претпостављати да ће до њих доћи.
Највећи изазов тек следи
Изборни победник је познат, као и основни распоред снага у Народној скупштини Републике Српске.
Саво Минић добио је највише гласова за председника, СНСД је остао најјача странка, а опозиција је задржала значајан број посланика.
Ипак, прави политички испит тек предстоји.
Будућа власт мораће да покаже да може да обезбеди стабилну скупштинску већину, одговори на економске изазове и заступа интересе Републике Српске у сложеним односима унутар Босне и Херцеговине.
У наредним недељама посебна пажња биће усмерена на коалиционе преговоре, избор руководства Народне скупштине и формирање нове владе.
За Републику Српску, а посредно и за Србију, најважније питање неће бити само ко је освојио највише гласова.
Биће то питање да ли нови однос политичких снага може да донесе стабилност, очување институционалног положаја Републике Српске и бољи живот њеним грађанима.
Извори: Централна изборна комисија БиХ, Срна, Српскаинфо, Провјерено
