Ђурић у Савету безбедности УН: Србија тражи правду за све жртве - и српске и албанске Политика | 21.10.2026 | аццесс_тиме 09:00 мфа.гов.рс На седници на којој се разматра редован шестомесечни извештај генералног… Цео текст
Ђурић у Савету безбедности УН: Србија тражи правду за све жртве - и српске и албанске
Политика
| 21.10.2026
|
аццесс_тиме
09:00
мфа.гов.рс
На седници на којој се разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара Уједињених нација о раду УНМИК-а, Ђурић је указао да је у Хагу пресудама Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију утврђује индивидуална одговорност.
Али, навео је он, премијер Косова "Аљбин Курти назвао је пресуде неприхватљивом неправдом", а председник Албаније Бајрам Бегај изјавио је да "ништа не може укаљати ОВК и поновио је слоган - Слобода има име".
Међутим, наставио је Ђурић, "жртве су имале имена. Оне нису биле фуснота у туђем националном наративу. Нису биле непријатност чију одговорност треба избећи. Била су то људска бића, Срби, Албанци и други, чија су права и животи били важни", рекао је министар.
"Њоме (пресудом) се албански народ не проглашава колективно кривим. И албанске породице су страдале од злочина које су починили различити актери, укључујући ОВК. Али постоји огромна разлика између одбране права на правично суђење и рећи читавом друштву да суд нема право да његове наводне хероје прогласи кривим", рекао је министар спољних послова Србије.
Ђурић је оштро осудио измене закона којима Приштина настоји да ограничи мандат Специјализованих већа Косова у Хагу.
"Став Србије остаје јасан: Правда за жртве никада не сме да буде жртвована политичким интересима. Тражимо правду за сваку жртву, и српску и албанску. Не српску верзију правде. Не албанску верзију правде. Правду која је иста за све", рекао је Ђурић.
Ђурић је навео да извештај који је представио шефа УНМИК-а Петер Дуе бележи рушења кућа и имовине у власништву Срба у околини језера Газиводе, као и озбиљне наводе о полицијском злостављању.
"За те српске породице порука је поражавајућа - њихови домови, њихова имовина и њихова будућност им могу бити одузети у сваком тренутку... После обележавања Видовдана на Газиместану ухапшено је 37 људи, међу којима и једно малолетно лице", рекао је Ђурић.
"За Србе је север Косова постао полицијски протекторат, у којем су застрашивање и насиље над цивилима постали део свакодневног живота", рекао је Ђурић и додао да је током периода који обухвата извештај, 47 припадника невећинских заједница се добровољно вратило, а ниједан од њих није био Србин.
Од усвајања Резолуције 1244 СБ УН, 10. јуна 1999. године, то тело је до 2018. о Косову расправљало четири пута годишње. У 2019. су биле три седнице СБ УН о Косову, док се од 2020. одржавају по две седнице годишње, у априлу и октобру.
