Неспроведени споразуми, политички блокиран дијалог и нове критике Европске уније. У овогодишњим извештајима о напретку, Европска комисија критикује Косово и Србију због неиспуњавања обавеза у процесу нормализације… Цео текст
Неспроведени споразуми, политички блокиран дијалог и нове критике Европске уније.
У овогодишњим извештајима о напретку, Европска комисија критикује Косово и Србију због неиспуњавања обавеза у процесу нормализације односа.
Међутим, ни сам дијалог у којем посредује Брисел није забележио видљив политички напредак више од три године.
Последњи састанак на високом нивоу одржан је у септембру 2023.
Од тада се разговори настављени на нивоу главних преговарача, али без приближавања страна могућем споразуму.
Приштина условљава повратак састанцима на високом нивоу изручењем Милана Радоичића, бившег српског политичара с Косова који је преузео одговорност за оружани напад у Бањској у септембру 2023.
Београд, с друге стране, инсистира на оснивању Заједнице општина са српском већином на Косову.
Познаваоци процеса оцењују да ЕУ још има политичке и финансијске инструменте којима може да подстакне стране ка нормализацији.
Међутим, неслагања унутар ЕУ и недостатак јасне стратегије, према њиховим речима, ограничили су њен утицај.
Доника Емини из Саветодавне групе за политике Балкана у Европи (БиЕПАГ) каже да Брисел може више да користи подстицаје за обе земље, уз казнене мере. За Косово наводи унапређење пријаве за чланство у ЕУ, користи из Плана раста и финансијску и политичку подршку интеграцији.
За Србију, могућности су углавном повезане с преговорима о чланству.
"Отварање и затварање преговарачких поглавља, приступ европским фондовима, користи од Плана раста и општи напредак у процесу интеграција могли би много јасније да се услове напретком у демократским реформама, владавини права и нормализацији односа с Косовом", каже Емини за Радио Слободна Европа.
И Тоби Фогел (Тобy Вогел) из Савета за демократизацију политика у Бриселу оцењује да ЕУ има простора за деловање, али тражи истинско ангажовање Србије у дијалогу и реалну перспективу за постизање свеобухватног, правно обавезујућег споразума.
Упоредо с тим, према његовим речима, Брисел треба да унапреди захтев Косова за чланство, који није разматран од децембра 2022.
"Страшно је што захтев Косова за чланство у ЕУ годинама лежи у фиокама Брисела и да га Комисија не разматра. Нико не може да ме убеди да се, уз одговарајућу политичку вољу, не може наћи креативно решење које би држави коју не признају све земље чланице омогућило да бар започне процес приступања", каже Фогел.
Радио Слободна Европа обратио се Европској унији с питањима о инструментима које има на располагању за деблокаду дијалога, могућности њихове употребе и плановима за наставак састанака на високом нивоу између Косова и Србије, али није добио одговор.
За Емини, само обећање фондова и финансијске помоћи није довољно да убеди стране да се озбиљно ангажују.
ЕУ већ има План раста за Западни Балкан који предвиђа финансијску подршку у замену за реформе.
Конструктивно ангажовање у нормализацији односа услов је и за Косово и за Србију.
Међутим, према речима Емини, искуство из 2013. показује да политички подстицаји могу имати већи утицај.
После првог Бриселског споразума, Србији је отворен пут ка преговорима о чланству, док је Косово напредовало ка Споразуму о стабилизацији и придруживању.
"Мислим да се та логика мора вратити, али на одрживији и суштинскији начин: стварни напредак у европским интеграцијама мора бити праћен стварним ангажовањем у дијалогу и спровођењу споразума", оцењује она.
Емини тражи активније укључивање кључних држава ЕУ и стратегију која јасно одређује шта свака страна добија ако испуни обавезе и с каквим последицама се суочава ако их не спроведе.
Фогел, међутим, доводи у питање да ли постојећи споразуми могу да одведу процес ка коначном решењу.
"Чини ми се да је ЕУ последњих година изгубила полуге утицаја", каже он.
"Чак и ако се ти споразуми спроведу сутра, да ли нас то заиста приближава коначном споразуму? Нисам сигуран", додао је Фогел.
Дијалог између Косова и Србије почео је у марту 2011. уз посредовање Европске уније, најпре о техничким, а потом и о политичким питањима.
Током ових година стране су постигле договоре о слободи кретања, признавању докумената, матичним књигама, царинама, енергетици и телекомуникацијама, од којих су неки у потпуности или делимично спроведени.
Бриселски споразум из 2013. предвидео је интеграцију српских безбедносних и правосудних структура у институције Косова, као и оснивање Заједнице општина са српском већином, која још није формирана.
Косово и Србија су 2023. у Охриду постигли договор о Споразуму о путу ка нормализацији и анексу за његову примену, али већина обавеза није испуњена.
Упркос споразумима и неким практичним резултатима, процес није довео до узајамног признања нити до коначног споразума о нормализацији односа.
ЕУ настоји да постигне свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији односа између Косова и Србије.
Сједињене Америчке Државе, које подржавају дијалог уз посредовање ЕУ, заузеле су став да нормализација односа треба да води ка узајамном признању.
Критике на рачун Брисела не односе се само на ефикасност његових инструмената, већ и на начин на који је третирао стране у дијалогу.
ЕУ је 2023. увела казнене мере према Косову због тензија на северу и поступака Владе које је оценила као једностране. Те мере су ограничиле политичку сарадњу и део финансијске подршке.
Према извештају о напретку за 2026. годину, оне су укинуте после редовног преноса власти на локалном нивоу на северу, после избора 2025. године.
Косовске власти су критиковале ЕУ због двоструких стандарда, истичући изостанак мера према Србији после напада у Бањској, што ЕУ одбацује.
И Фогел сматра да је Брисел вршио већи притисак на Приштину него на Београд.
Према његовим речима, дијалог се удаљио од циља постизања коначног споразума и углавном се усредсредио на управљање кризама.
"ЕУ мора да промени приступ, да промени начин на који се понаша према обема странама и да одустане од идеје да треба нешто да дамо Србији да би признала независност Косова, јер то није уступак, већ прихватање стварности", каже Фогел.
Емини, с друге стране, застој приписује недостатку политичке воље страна, институционалним блокадама на Косову и приступу Брисела.
"На неки начин, створио се утисак да је Брисел задовољан наставком комуникације на техничком нивоу, док се политички дијалог стално одлаже због унутрашњих околности у обе земље", каже она.
Недавна политичка дешавања на Косову и у Србији могла би утицати на будућност дијалога, али се не очекује да га одмах деблокирају.
Косово има Владу с пуним четворогодишњим мандатом на челу с Аљбином Куртијем (Албин), која је изгласана у септембру, после дугог периода институционалних блокада.
У Србији су избори у октобру донели промену власти.
Студентска листа, настала из протеста против власти, окончала је 14-годишњу владавину Александра Вучића.
Док је Србија у процесу формирања нових институција, ни Емини ни Фогел не очекују састанак на високом нивоу до краја године.
Фогел сматра да Брисел треба да успостави контакте с новим српским руководством, али да не врши одмах притисак на њега.
"Било би чудно у политичком смислу вршити притисак на људе који су више на вашој страни и много конструктивнији – или бар тако мислимо да јесу – него што смо имали воље да притискамо Вучића", каже он.
Ипак, према његовим речима, биће потребно неколико месеци да се схвати оријентација нове власти, јер Студентска листа обухвата како прозападне, тако и проруске и националистичке елементе.
И Емини је резервисана према очекивањима промене политике Београда према Косову.
"Исувише је рано рећи да ли ће ова промена бити позитивна или негативна за процес нормализације односа с Косовом", каже она.
Студентска листа, као и досадашња власт у Београду, сматра Косово делом територије Србије, иако је оно прогласило независност 2008.
Први на Студентској листи Илија Срдановић рекао је раније за РСЕ да је наставак дијалога о "питању Косова и Метохије" део њеног плана.
Премијер Косова Аљбин Курти изразио је очекивање да ће ново руководство у Београду променити став према независности Косова.
Ипак, остаје нејасно да ли ће институционална стабилизација на Косову и промена власти у Србији донети и напредак у дијалогу.
За ЕУ, ово ће бити још један тест способности да политичке обавезе претвори у спровођење споразума.
