Одлука Народне банке Србије (НБС) да одузме дозволу за рад и покрене поступак стечаја у Алта банци изазвала је снажан потрес на домаћем финансијском тржишту. Иако је у првом тренутку примарна брига усмерена на штедише и… Цео текст
Одлука Народне банке Србије (НБС) да одузме дозволу за рад и покрене поступак стечаја у Алта банци изазвала је снажан потрес на домаћем финансијском тржишту. Иако је у првом тренутку примарна брига усмерена на штедише и дужнике банке, изненадни пад ове институције отвара много шире и комплексније питање. Домаћа јавност се са правом пита шта ће се сада догодити са пословном империјом која сеже од банкарства, преко малопродаје, па све до гигантских грађевинских пројеката и хиљада запослених радника у тим погођеним системима.
За грађане који су свакодневно пословали са Алта банком, правила су законски јасна, али за многе носе одређену дозу разумљиве неизвесности. Економиста и професор на ФЕФА факултету, Горан Радосављевић у разговору за Еуронеwс Србија објашњава да су депозити грађана осигурани до износа од 50.000 евра и да ће клијенти моћи да их подигну у наредним данима, пратећи инструкције надлежних."Преко тога ће, наравно, бити у питању у каквом је тренутно стању банка, што у овом тренутку ми не знамо", наглашава Радосављевић и апелује да нема потребе да се шири паника.
Када је реч о дужницима, ситуација се апсолутно не мења у погледу њихових обавеза. Грађани и компаније морају да наставе са редовном отплатом кредита. Према речима професора Радосављевића, ово није прва таква ситуација на нашем тржишту. Он подсећа да ће у поступку стечаја све те кредите највероватније преузети, односно редовно откупити нека друга банка. Клијенти треба искључиво да прате следеће кораке и званична упутства стечајног управника.
Од "Идее" до "Алта куле"
Оно што пад ове институције чини специфичним јесте невероватна ширина пословања целе групе, као и рапидан тржишни раст. Алта банка, институција са традицијом од 1979. године, у последње време је постала девета по величини у Србији. Располагала је са активом од око 1,84 милијарде евра, држала близу три одсто српског тржишта и запошљавала преко 560 радника, уз вишемилионску добит током ове и претходне године.
Ова банка је само део шире "Алта групе", која је снажно инвестирала у различите привредне секторе, при чему је најзвучније преузимање малопродајних ланаца Идеа, Рода и Меркатор преко компаније "Алта Ретаил". Професор Радосављевић упозорава да гашење банке са оваквим учешћем неће проћи без одређених последица.
"Сада ће бити стварно битно сачувати та радна места и функционисање тих великих компанија", наглашава он, подсећајући да тај трговински ланац има огроман промет и неколико хиљада радника. Поред малопродаје, група је планирала изградњу луксузне "Алта куле" у блоку 32, велики стамбени комплекс на простору старе фабрике ИМТ, а користила је и државне субвенције у хотелијерству.
Пословање ове групације се успешно ширило и на цео регион. Они су недавно купили банку и осигуравајућу кућу у Македонији, док у Црној Гори послује део "Алта Паy". Такође, преко четири хиљаде локација у региону учинило их је партнером и за "Wестерн Унион".
Посебну пажњу стручне јавности привукла је аквизиција 30 одсто акција у бечкој "Аддико Банк АГ". Амбициозни план групе био је да, у директном договору са Рајфајзен банком, преузме целокупно пословање Адико банке у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Међутим, са овим одузимањем дозволе у Србији, извесно је да ће регионални планови претрпети непремостив ударац.
Стабилност система и питања за надлежне органе
Велике компаније, попут ЕПС-а, на време су почеле да преусмеравају своје платне токове. Радосављевић оцењује да је тајминг гашења крајем недеље дао фирмама луфт да пребаце своје пословање на друге рачуне, али поставља и врло важно питање правовремености те реакције.
"Шта се тачно десило у претходних четири, пет дана и зашто НБС није реаговала раније? Већ смо имали назнаке у претходном периоду, попут забране давања гаранције владе Црне Горе и конкретне реакције Европске централне банке", подсећа Радосављевић.
Он додаје да је циљ у средњем року обезбедити потпуну независност институција, како се не би поновило да трпе притиске при одлучивању. Ипак, он закључује да клијенти свих других банака немају никаквог разлога за бригу, истичући да Алта није системска банка, те стога не прети апсолутно никаква опасност од системског ланчаног урушавања нашег банкарског сектора.
