Све вести
Фото из чланка: Бизнис и финансијеДекарбонизација у Србији формално траје, али суштински још није почела
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Процес декарбонизације у Србији одвија се у условима озбиљних структурних, правних и финансијских препрека које прете да доведу у питање стабилност целокупног електроенергетског система, оценили су учесници округлог стола агенције Бета о декарбонизацији у Србији. Виша правна саветница и стручњак за климатско и енергетско право Христина Војводић указала је да је правни оквир у Србији непотпун, указујући на значајне недостатке у систему планирања, где свако стратешко деловање креће практично од почетка.
Кључни проблем представља чињеница да Србија већ пуних шест година нема усвојен кровни План развоја Републике Србије, из којег би требало да проистичу све даље одлуке, стратегије и спровођење праведне енергетске транзиције. Без плана развоја држава нема јасну визију о томе куда жели да иде, који су јој приоритети у енергетској политици, шта мора да сачува и на који начин ће се убудуће производити електрична енергија.
Слична ситуација је и са просторним планирањем. Србија нема усвојен Просторни план Републике Србије, као кључни кровни документ који дефинише управљање простором.
“До тренутка када се закони усвоје и почну примењивати у пракси, стручњаке чека мукотрпан посао, јер је превише тога остало у формалним оквирима, док су поједини документи потпуно неспроводиви чак и када су им циљеви формално исправни”, казала је Војводић. Поред стратешких докумената, промена је неопходна и у раду институција, пре свега инспекцијских органа.
Цео упоредни текст22 реченице у више медија, 3 само у једном
Текст из 2 чланка. 30 реченица преносе сви.
Декарбонизација у Србији формално траје, али суштински још није почела
Процес декарбонизације у Србији одвија се у условима озбиљних структурних, правних и финансијских препрека које прете да доведу у питање стабилност целокупног електроенергетског система, оценили су учесници округлог стола агенције Бета о декарбонизацији у Србији.
Виша правна саветница и стручњак за климатско и енергетско право Христина Војводић указала је да је правни оквир у Србији непотпун, указујући на значајне недостатке у систему планирања, где свако стратешко деловање креће практично од почетка.
Кључни проблем представља чињеница да Србија већ пуних шест година нема усвојен кровни План развоја Републике Србије, из којег би требало да проистичу све даље одлуке, стратегије и спровођење праведне енергетске транзиције.
Без плана развоја држава нема јасну визију о томе куда жели да иде, који су јој приоритети у енергетској политици, шта мора да сачува и на који начин ће се убудуће производити електрична енергија.
Слична ситуација је и са просторним планирањем.
Србија нема усвојен Просторни план Републике Србије, као кључни кровни документ који дефинише управљање простором.
“До тренутка када се закони усвоје и почну примењивати у пракси, стручњаке чека мукотрпан посао, јер је превише тога остало у формалним оквирима, док су поједини документи потпуно неспроводиви чак и када су им циљеви формално исправни”, казала је Војводић.
Поред стратешких докумената, промена је неопходна и у раду институција, пре свега инспекцијских органа.
Постоје прописи који прописују одговорност за актере који не поштују законе, али у пракси изостаје њихова доследна примена.
Када је реч о гасовима са ефектом стаклене баште, статистика показује да је у периоду од 2010. до 2023. године остварено смањење емисија од свега око 3,5 одсто, а рок за смањење од 13 одсто је 2030. године, па Војводић поставља питање како ће за тако кратко време то бити постигнуто.
Како подсећа, Србија се раније обавезала и да ће до 2023. године затворити старије термоелектране попут Мораве и Колубаре, што није учињено.
Она је истакла да се сви велики стратешки пројекти спроводе по систему који често игнорише прописе и креира посебне погодности ради бржег улагања и максимизирања профита инвеститора.
Примена таквог пословног модела на зелене пројекте је опасна јер код грађана ствара отпор и свест да се правила заобилазе науштрб јавног интереса.
Стручњак за економију енергетике и виши гостујући истраживач на Оxфорд Институте фор Енергy Студиес Александар Ковачевић говорио је о тешким последицама које по пословање ЕПС-а, али и енергетску безбедност, има увођење карбонске таксе.
Према његовим речима, ЕПС је у овој години за намет од четири евра по тони угљен диоксида платио 100 милиона евра, а реч је о петини буџета за одржавање постојећег система, због чега су ове године системи мање и слабије одржавани.
Ако се на то дода 200 милиона евра мање због неисплативости извоза електричне енргије у ЕУ због ЦБАМ, јасно је да се питање стања постројења не може посматрати само кроз знање и стручност инжењера на терену.
Електропривреде на Западном Балкану су годинама уназад користиле периоде вишка производње да извозе електричну енергију, да уновче ту флексибилност и да остваре зараду којом су унакрсно субвенционисале домаћу потрошњу, односно одржавале повољнију цену струје за грађане, казао је Ковачевић.
Међутим, применом ЦБАМ таксе, која се обрачунава на основу просечног карбонског интензитета мреже, ЕПС више не успева да извози.
Додатно, цена електричне енергије за привреду у Србији већа је него у неким развијеним земљама ЕУ попут Финске, што директно нарушава конкурентност домаће привреде.
Ову кризу додатно усложњава социјална димензија потрошње.
Половина становништва користи огревно дрво, чија се цена формира на темељу цене електричне енергије и такозване црвене тарифе.
Како струја поскупљује, расте и цена огревног дрвета.
У хладним данима, када становништво масовно прелази са скупог дрвета на електричну енергију, долази до огромних скокова у потрошњи, рекао је Ковачевић.
Он је упозорио да су хидроцентрале као највреднији ресурси у енергетском систему Балкана практично исцрпљене на покривање кварова у термоелектранама и покривање вршних оптерећења у хладним данима када грађани прелазе на струју.
Постојао би озбиљан ризик да, уколико се уклоне спољни фактори, за извоз не би остало готово ништа, чиме се регион опасно приближава релативно свеобухватном колапсу система.
Координатор за енергетику и климатске промене у Центру за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) Звездан Калмар упозорио је на опасности које носе закаснела улагања, одсуство јасне визије и игнорисање еколошких стандарда у пракси.
Без стабилних институција, јасног просторног плана и праведне расподеле терета, процес транзиције не води ка одрживом развоју, већ ка продубљивању енергетске кризе.
Неопходно је да држава успостави функционалан правни оквир и реалне рокове, како зелена транзиција не би постала терет који ће урушити привредну стабилност и стандард грађана.
Према његовим речима, процес декарбонизације у Србији оптерећен је дубоким структурним проблемима, корупцијом и кршењем владавине права.
Како је истакао, српски енергетски сектор је у последњих 20 година тешко болестан од болести која се зове корупција и кршење владавине права.
Свесно и намерно доношење одлука, попут изостављања новог просторног плана, вршено је управо да би се створио простор за корупцију у развоју угљеничних пројеката, док се идентичан коруптивни модел данас пресликава и на сектор обновљивих извора енергије (ОИЕ).
Као излаз из кризе и предуслов за прихватање капацитета из обновљивих извора енергије, Калмар види улагање у флексибилне енергетске системе и хидроцентрале.
