Све вести
Фото из чланка: КРИКМацури одређен притвор до месец дана због сумње да је из трезора Алта банке изнео око 380 милиона евра
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Народна банка Србија добила је информације од грађана који наводе да су добили СМС поруке у којима се као алфанумерички ИД пошиљаоца појављује назив „АлтаПаy”. Грађани који имају кредите у Алта банци а. д.
Београд у стечају треба да сачекају обавештење Агенције за осигурање депозита о банци и броју рачуна на који ће убудуће плаћати своје обавезе по уговору о кредиту. Београд како би предузела одговарајуће мере у вези с рачуном који се наводи у једној од тих СМС порука, у коју смо имали увид, уз захтев да та банка појача контролу сумњивих трансакција, односно прилива.
Цео упоредни текст41 само у једном
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 4 се разликују.
Још 25 реченица, само KRIK
Давору Мацури, власнику Алта банке који је ухапшен пре два дана због сумње да је злоупотребио положај, одређен је притвор до месец дана, саопштио је Виши суд у Београду.
Мацура је осумњичен да је из трезора сопствене банке изнео више од 45 милијарди динара, односно око 380 милиона евра.
За мање од недељу дана Давор Мацура, један од најмоћнијих српских бизнисмена, изгубио је банку, а пар дана касније и слободу.
У петак увече Народна банка Србије заказала је ванредну седницу, а око два и по сата иза поноћи објавила је да Алта банка више нема дозволу за рад.
Након тога, полиција је ушла у банку и претресала је више од 30 сати, а у понедељак ујутру ухапсила је Мацуру.
Мацури је данас, као и двојици његових сарадника из банке који су приведени с њим, одређен притвор до 30 дана.
Суд је овакву одлуку донео јер сматра да би Мацура могао да побегне, али и да утиче на сведоке и понови кривично дело.
Мацура и његови сарадници осумњичени су да су из трезора Алта банке изнели више од 45 милијарди динара, односно око 380 милиона евра.
Новац је, сматра тужилаштво, нестајао из трезора који се зове „Депо“.
Мацурини осумњичени сарадници – директор одељења трезора и управљања готовином у Алта банци и сарадник за трезорско пословање – давали су му картице за улазак у трезор или су га сами уводили, а он је износио новац.
То је трајало до 31. октобра, дана пре него што је Народна банка одузела дозволу за рад Алти.
Мацура је, како је навела полиција, на овај начин изнео више од 45 милијарди динара, односно око 380 милиона евра.
Он се терети за злоупотребу положаја одговорног лица, а његови запослени за помагање.
На саслушању у тужилаштву Мацура је негирао кривицу, рекао је медијима његов адвокат Иса Спаховић.
НБС је одузела дозволу Алта банци уз образложење да се финансијско стање банке знатно погоршало и да су угрожени депоненти, односно клијенти банке који су имали новац на рачунима.
Банком сада управља Агенција за осигурање депозита, а штедише могу да подигну до 50.000 евра.
Два дана након што је одузела дозволу Алта банци, НБС је дозволу одузела и Алта гроуп, Мацуриној фирми за електронски новац.
Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – саопштили су да су за право стање у Алта банци сазнали тек на седници у петак.
Навели су да је оно било много горе од онога што је банка пријављивала НБС.
Зато су, како се види из њиховог саопштења упућеног медијима, позвали тужилаштво да испита да ли неко у Народној банци сноси кривичну одговорност.
Ко је Давор Мацура?
Давор Мацура је у протеклих десет година, током власти Српске напредне странке, направио пословну империју.
Бизнис је покренуо 2008. године када је у Земуну отворио мењачницу Алта.
Она је радила неприметно све до 2016. када је од НБС добила право да наплаћује рачуне – од тада се Мацурино пословање брзо ширило.
Три године касније мењачница је купила банку.
Народна банка Србија добила је информације од грађана који наводе да су добили СМС поруке у којима се као алфанумерички ИД пошиљаоца појављује назив „АлтаПаy”.
Још 5 реченица, само Нова економија
Такође, неки грађани наводе да добијају СМС поруке с непознатих бројева.
У тим порукама позивају се да измире своје обавезе по уговорима о кредиту уплатом на одређене бројеве рачуна у Банци Поштанска штедионица како је саопштила данас централна банка у Београду.
„Указујемо грађанима и свим клијентима Алта банке а. д.
Београд у стечају и Алта Гроуп д.о.о.
Београд да никако не врше уплате на основу оваквих или сличних СМС порука, нити евентуалних имејлова сличне садржине.
Грађани који имају кредите у Алта банци а. д.
Београд у стечају благовремено ће добити јасне информације и упутства о даљем начину измиривања својих обавеза искључиво од Агенције за осигурање депозита, која је преузела управљање над банком“. наводе из НБС.
Грађани који имају кредите одобрене од стране Алта банке а. д.
Београд у стечају треба да сачекају обавештење Агенције за осигурање депозита о банци и броју рачуна на који ће убудуће плаћати своје обавезе по уговору о кредиту.
Никако не треба да поступају по сумњивим СМС порукама непознатих пошиљалаца, нити по имејловима истог типа.
Народна банка Србије је одмах обавестила Банку Поштанска штедионица а. д.
Београд како би предузела одговарајуће мере у вези с рачуном који се наводи у једној од тих СМС порука, у коју смо имали увид, уз захтев да та банка појача контролу сумњивих трансакција, односно прилива.
Још 7 реченица, само KRIK
За државни пакет акција Јубмес банке Алта је платила око пет милиона евра, а банка је добила ново име – Алта банка, објавио је Данас.
Уследила је куповина 33 хектара земљишта ИМТ-а на Новом Београду за око 70 милиона евра, преко фирме АБЛ Солвент која је била у губитку и која је позајмила новац за ову куповину од АИК банке, како је открио ВОИЦЕ.
Велики послови стизали су му од државе, а многи, како су медији годинама откривали, без тендера.
ЕПС је тако 2023. године без јавне набавке ангажовао његову фирму за наплату струје, како је писао Данас, њени шалтери су отворени у полицијским станицама, а преко ње је ишла и наплата јавног превоза у Београду.
Крајем прошле године Мацура је постао потпредседник Олимпијског комитета Србије, а ове године преко своје компаније Алта ретаил постао је власник ланца продавница Идеа.
За разлику од Србије, ширење посла у Европи му је ишло теже.
Кад је 2024. године покушао да купи акције аустријске Адико банке, Европска централна банка суспендовала је гласачка права његове фирме због сумњи у порекло новца.
