Све вести
Фото из чланка: ДанасДанас у Израелу „једни од најважнијих“ избора у историји: Пет кључних ствари које треба да знате
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Избори се такође одржавају у тренутку када је међународни положај Израела погоршан: бројни савезници Израела уводе санкције због његових нелегалних насеља на окупираној Западној обали, док многе друге земље осуђују континуиране нападе Израела у Гази и Либану. Када се Нетањаху 24. септембра обратио Генералној скупштини Уједињених нација, десетине представника земаља из целог света напустиле су салу, уз поједине узвике негодовања и звиждуке.
Цео упоредни текст51 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 31 реченица које преноси само по један медиј
Израелци данас (уторак) излазе на биралишта на парламентарне изборе.
Ово гласање – прво након напада на Израел које је 7. октобра 2023. предводио Хамас, као и након геноцида против Палестинаца у Појасу Газе који је уследио – оцењује се као једно од најважнијих у његовој историји, пише Ал Џазира.
То ће одредити правац деловања израелске владе, док се земља и даље налази усред више вишегодишњих сукоба, суочава са све већим критикама из иностранства и бори се са све дубљом поларизацијом унутар земље.
Ево пет ствари које треба знати о предстојећим изборима:
Које су главне странке и шта показују истраживања јавног мњења?
Свака странка која пређе изборни цензус од 3,25 одсто улази у парламент, чији мандат траје четири године.
Постоје два главна блока која се надмећу за предвођење будуц́е владе.
Први је коалиција која подржава актуелног премијера Бењамина Нетањахуа, предвођена странком Ликуд, а којој се придружило неколико крајње десничарских и ултраортодоксних странака.
Међу њима су „Уједињени јудаизам Торе” (УТЈ) и „Шас” – обе конзервативне верске странке – као и „Оцма Јехуди” („Јеврејска снага”) и „Верски ционизам – Зехут”, које предводе министри из редова крајње деснице, Итамар Бен-Гвир и Безалел Смотрич.
Главну опозициону коалицију чине четири опозициона покрета које предводе Јевреји: странка „Јашар”, коју предводи бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот; „Демократе”, на чијем је челу бивши заменик начелника Генералштаба Јаир Голан; странка „Израел бејтену” („Израел – наш дом”), коју предводи бивши министар финансија Авигдор Либерман; као и савез „Заједно” („Јахад”), који предводи бивши премијер Нафтали Бенет, а којем се придружио и лидер опозиције у Кнесету, Јаир Лапид.
Најновија истраживања јавног мњења, објављена пре него што је у петак ступила на снагу забрана спровођења нових анкета, показала су да ниједан блок није на путу да обезбеди парламентарну већину од 61 посланичког места.
Према анкети јавног сервиса „Кан” (КАН), опозициони савез би освојио 52 од 120 места у Кнесету, док би Нетањахуов блок добио 50 места; преостала места припала би странкама које нису део ових блокова, укључујући две главне политичке листе које предводе Арапи – „Раам” (познату и као Уједињена арапска листа) и „Заједничку листу” (савез странака Хадаш, Балад и Таал).
Међутим, и блок који подржава Нетањахуа и онај који му се противи, за сада су практично искључили могућност удруживања са странкама које предводе Арапи.
Оваква политичка расцепканост значи да израелске странке очекују тешки преговори након избора, током којих ће покушати да саставе владајућу већину.
Уколико ти напори не уроде плодом, Израел би могао добити мањинску владу која би зависила од подршке странака изван владајуц́е коалиције – или би, потенцијално, могао уц́и у још један изборни круг.
Која су кључна питања?
Током овог изборног циклуса, Израелци се суочавају са низом унутрашњих и међународних криза.
На унутрашњем плану, све је гласнији захтев за утврђивањем одговорности због пропуста у безбедносном систему – укључујући оне који су претходили нападима у октобру 2023. године.
Ту је и гнев због тога што су припадници растуће ултраортодоксне заједнице изузети од служења војног рока, као и забринутост поводом Нетањахуових поновљених покушаја да спроведе правосудне реформе, за које критичари тврде да подривају либерално-демократски поредак Израела.
„Секуларне и либералне опозиционе фракције у Израелу сматрају да су ови избори последња прилика да се спасе израелска демократија и обнове институције које су ослабиле током узастопних мандата Бењамина Нетањахуа”, изјавила је за Ал Џазиру Маирав Зонштајн, израелско-америчка коментаторка и виша аналитичарка у организацији „Међународна кризна група” (Интернатионал Црисис Гроуп).
Јавност, исцрпљена ратом, такође разматра како би Израел требало да поступи у својим бројним војним сукобима.
Многи гласачи траже безбедност и економску стабилност, али се истовремено противе било каквим уступцима – било да је реч о Гази, окупираној Западној обали или Либану.
Шта ове изборе чини тако важним?
Ово су први избори у Израелу након напада из октобра 2023. године, а одржавају се у тренутку када јачају ставови крајње деснице и расту поделе око тога у ком правцу земља треба да се креће.
„У израелском друштву одувек је било склоности ка насиљу и десничарској реторици, али трендови који су одувек постојали додатно су се убрзали под актуелном владом”, рекао је за Ал Џазиру истакнути израелски социолог Јехуда Шенхав-Шахрабани.
Избори који се данас одржавају у Израелу могли би да одлуче да ли ће странка Ликуд, на челу са тренутним премијером Израела Бењамином Натењахуом, задржати власт.
Бирачка места отворила су се данас у 7 ујутру, а гласање траје до 22 часа, након чега ће бити објављени прелиминарни резултати, али се јасна слика о резултатима очекује тек 30. октобра.
Како пише Гардијан, више од 1,2 милиона Израелаца је гласало до 10 часова ујутру, што је повећање од 0,78 одсто у поређењу са истим периодом за време претходних избора 2022. године.
Према статистичким подацима, главни такмац тренутном премијеру је Гади Ајзенкот, вођа странке „Јашар“, центристичке опције.
Ајзенкот је био део Нетањахуовог ратног кабинета који напушта 2024. године.
Он оштро критикује приступ тренутног премијера и захтева истрагу због, како сматра, безбедоносних пропуста који су довели до могућности напада Хамаса 7. октобра 2023. године, а Ројтерс описује његову политику као раскид са Нетањахуовим руководством и крајње десничарским савезницима, али не и са његовим безбедносним ставовима који су се појачали од 7. октобра и додају да се Ајзенкот противи палестинској државности и каже да војно крило Хамаса мора бити ’уништено или демонтирано’.
Избори се такође одржавају у тренутку када је међународни положај Израела погоршан: бројни савезници Израела уводе санкције због његових нелегалних насеља на окупираној Западној обали, док многе друге земље осуђују континуиране нападе Израела у Гази и Либану.
Када се Нетањаху 24. септембра обратио Генералној скупштини Уједињених нација, десетине представника земаља из целог света напустиле су салу, уз поједине узвике негодовања и звиждуке.
Још 20 реченица које преноси само по један медиј
Исход предстојећих избора могао би да одреди хоће ли следећа израелска влада задржати досадашњи приступ према међународној заједници или ц́е покушати да поправи односе.
Шта то значи за Нетањахуову политичку будуц́ност?
Нетањаху, израелски премијер са најдужим стажом – који је предводио земљу више од 15 од последњих 17 година, а укупно 19 – суочава се са све већим критикама и преиспитивањем, како у земљи тако и у иностранству, због наводних безбедносних пропуста који су претходили нападу 7. октобра, као и због оптужби за корупцију са којима се суочава још од 2019. године.
Изборни пораз би такође учинио Нетањахуа рањивијим у контексту судског процеса за корупцију који се против њега води, а који би, у случају осуђујуц́е пресуде, могао резултирати затворском казном.
Нова влада би такође могла утицати на изгледе за формирање истражне комисије о нападима из октобра 2023. године, као и на Нетањахуов политички положај, с обзиром на то да се суочава са налогом за хапшење због ратних злочина, који је издао Међународни кривични суд.
Шта је са палестинским држављанима Израела?
Око 7,3 милиона израелских држављана има право гласа на изборима у уторак, укључујући и палестинске држављане Израела, којих има око 1,2 милиона.
С друге стране, отприлике три милиона одраслих Палестинаца у Гази, на окупираној Западној обали и у окупираном Источном Јерусалиму немају никаквог утицаја на власт која контролише њихове границе, кретање и правни статус.
Недавна истраживања јавног мњења указују на то да би излазност међу палестинским држављанима Израела могла достићи 60 одсто, при чему се очекује да ће већина гласова отићи арапским листама, које су главни представници палестинских држављана Израела.
Уколико излазност достигне 65 одсто, ове странке би могле освојити чак 15 посланичких места у Кнесету.
Организатори кампање теже излазности од 70 одсто, што би био највећи одзив у последњих неколико деценија, а истовремено би подигло изборни праг, онемогуц́авајуц́и мањим странкама улазак у парламент.
Прошлог месеца, Централна изборна комисија Израела донела је одлуку да „Заједничкој листи” (Јоинт Лист) и странци „Раам” (Ра’ам) забрани учешће на изборима.
Највиши суд у Израелу је убрзо поништио ту одлуку, омогуц́ивши арапским странкама да остану у изборној трци.
Ипак, суд је наложио лидеру странке „Балад” (Балад), Самију Абу Шехадеу, да се повуче из трке због чланка у којем је нападе од 7. октобра описао као „значајан историјски догађај”.
Улога арапских странака биц́е значајна.
Обе велике коалиције су за сада искључиле могућност сарадње с њима, али без њихове подршке, ниједна од тих коалиција можда нец́е успети да обезбеди већину.
Нетањаху је у више наврата покушао да своје противнике представи као потенцијалне партнере арапских странака, тврдец́и да ц́е влада предвођена опозицијом тражити њихову подршку, те да само његова странка, Ликуд, то може да спречи.
Опозицију чини неколико различитих изборних листа које предводе Јевреји: поред „Јашара”, ту је и странка „Демократе”, на чијем је челу бивши заменик начелника Генералштаба Јаир Голан, странка „Израел – наш дом”, на челу са бившим министром финансија Авигдором Либерманом и савез „Заједно” који предводи бивши премијер Нафтали Бенет, а којем се придружио и лидер опозиције у Кнесету, Јаир Лапид.
Одлучујућу улогу могле би одиграти арапске странке „Раам” и „Заједничка листа” с којима ће можда главне опције морати да улазе у коалицију како би формирале већину.
За већину у Кнесету, који има 120 посланичких места, потребно је обезбедити подршку најмање 61 посланика.