Данас је Свети Лука, погледајте кроз прозор: Ако видите ОВО, спремите се за ЛЕДЕНУ ЗИМУ

Хронологија

1. 07:01
   Телеграф (отвара се у новом прозору) први објавио

   Данас је Свети Лука, погледајте кроз прозор: Ако видите ОВО, спремите се за ЛЕДЕНУ ЗИМУ

   Данас је Свети Лука, погледајте кроз прозор: Ако видите ОВО, спремите се за ЛЕДЕНУ ЗИМУ Српска православна црква и њени верници 31. октобра обележавају празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, у народу познатији… Цео текст

   Данас је Свети Лука, погледајте кроз прозор: Ако видите ОВО, спремите се за ЛЕДЕНУ ЗИМУ

   Српска православна црква и њени верници 31. октобра обележавају празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, у народу познатији као Лучиндан. Овај дан, који се у многим домовима широм Србије слави као крсна слава, у народном календару означава прекретницу – одлазак јесени и долазак праве, хладне зиме, што је испраћено и чувеном изреком: "Свети Лука – снег до кука."

   Свети Лука родом је из Антиохије и био је изузетно образован човек свог времена - бавио се медицином и сликарством. Након сусрета са Христом постао је један од Седамдесеторицом апостола, а касније и верни пратилац апостола Павла на његовим мисионарским путовањима.

   Сматра се првим хришћанским иконописцем. Народно предање му приписује ауторство над првим иконама Исуса Христа, Пресвете Богородице и апостола Петра и Павла. Поред тога, написао је треће Јеванђеље, као и Дела апостолска. Након мученичког страдања у 84. години у Теби, његове мошти показале су се чудотворним и лековитим, због чега се Свети Лука у народу и хришћанству нарочито поштује као заштитник лекара, апотекара и болесних.

   Почните дан одласком у цркву или породичном молитвом за здравље и напредак укућана. Према старом веровању, ујутру треба погледати какво је време. Ако је јутро магловито, верује се да нас очекује променљива и зима са доста снега.

   У сточарским крајевима, на Светог Луку се овнови пуштају међу овце. Ако овца "затеже", верује се да ће зима бити тешка и дуга; ако лакше прихвата овна, зима ће брже проћи. Домаћини на овај дан обавезно обилазе стоку, торове и имање, и припремају зимницу и дрва за предстојеће хладне дане.

   Будући да је био лекар, на овај дан се у молитвама нарочито тражи здравље, оздрављење и заштита од болести.

   Свети Лука је празник слоге, па се на овај дан избегавају расправе, гнев и изговарање ружних речи. Ако вам неко ненајављен дође у кућу на Лучиндан, не смете га вратити с прага, у народу се верује да гост на овај дан доноси благослов у дом.

   Као и на сваки други велики празник, не препоручују се тешки тежачки послови, ткање, шивење или уреди по кући који укључују иглу и маказе. Верује се да псовање или непоштовање дана доноси несрећу и болест у дом током предстојеће зиме.

   (Телеграф.рс)

   Видео: Француски мјузикл "Молијер" премијерно изведен у Плавој дворани Сава Центра

   Телеграф.рс задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.

2. 07:45
   Еспресо (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 44 мин после првог

   АКО ОВО ДАНАС УРАДИТЕ, ЗЛО, НЕСРЕЋА И МАЛЕР ЋЕ ВАС ЗАОБИЋИ! Славимо Светог Луку, НИКОМЕ СЕ НЕ ОПРАШТА АКО...

   велики празник АКО ОВО ДАНАС УРАДИТЕ, ЗЛО, НЕСРЕЋА И МАЛЕР ЋЕ ВАС ЗАОБИЋИ! Славимо Светог Луку, НИКОМЕ СЕ НЕ ОПРАШТА АКО... Свети апостол и јеванђелиста Лука био је један од седамдесеторице Христових ученика и један од… Цео текст

   велики празник

   АКО ОВО ДАНАС УРАДИТЕ, ЗЛО, НЕСРЕЋА И МАЛЕР ЋЕ ВАС ЗАОБИЋИ! Славимо Светог Луку, НИКОМЕ СЕ НЕ ОПРАШТА АКО...

   Свети апостол и јеванђелиста Лука био је један од седамдесеторице Христових ученика и један од четири јеванђелиста

   Сваког 31. октобра, православни верници прослављајуСветог Луку, једног од најпоштованијих светитеља у хришћанству, уз којег се везују бројни обичаји, народне приче и веровања.

   О значају празника и месту које Свети Лука заузима у народној традицији говорила је за наш портал етнолог Весна Марјановић, која истиче да овај дан има посебно место у српском календару и обичајима.

   Ко је био Свети Лука?

   Свети апостол и јеванђелиста Лука био је један од седамдесеторице Христових ученика и један од четири јеванђелиста. Рођен је у сиријској Антиохији у незнабожачкој породици, где је изучио филозофију, медицину и сликарство.

   Током земаљског живота Исуса Христа, имао је прилику да га лично упозна, да слуша његово учење и присуствује чудесима о којима касније сведочи у свом Светом Јеванђељу по Луки, трећем по реду у Новом завету.

   Након Христовог васкрсења, Свети Лука је путовао и проповедао Јеванђеље широм Римског царства. Био је сарадник апостола Павла, са којим је проповедао хришћанску веру по Антиохији, Италији, Далмацији и Македонији.

   Око 60. године написао је Јеванђеље по Луки и Дела апостолска, једно од највреднијих сведочанстава о животима првих хришћана и настанку Цркве.

   Према предању, Свети Лука је био и оснивач хришћанског иконописа – насликао је прве иконе Пресвете Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла. Зато се сматра заштитником сликара и иконописаца.

   Преминуо је у 84. години живота, а његово мучеништво забележено је у Теби, где су га незнабошци обесили о маслину због вере у Христа. Његове мошти су касније пренете у Цариград за време цара Констанција, сина цара Константина.

   Обичаји и веровања за Лучиндан

   Лучиндан је један од важнијих дана у народном календару и означава прелазак из јесени у зиму. Стара народна изрека каже:

   “Свети Лука – снег до кука”, што симболично најављује долазак хладнијих дана и краћи дан.

   Култ Светог Луке међу Србима се учврстио у време деспота Ђурђа Бранковића, који је његове мошти пренео у цркву Светог Успења у Смедереву. Касније су пренете у Купиново у Срему, а затим им се губи траг.

   У народном веровању Свети Лука чува од вукова, па су домаћини на овај дан везивали црвене врпце око торова и стоке, верујући да ће их светац заштитити од напада.

   У појединим деловима Србије Лучиндан се обележава као дан здравља и благостања, али и као запрешни дан – када се не обављају тешки физички послови.

   Народни обичаји – овновске свадбе и веровања

   Један од занимљивих обичаја везаних за Лучиндан јесу тзв. овновске свадбе, које су се одржавале широм Србије. Неколико недеља пре празника овнови су се раздвајали од оваца, а на дан Светог Луке организоване су гозбе на којима су се поново спајали.

   Девојчице су, према старом веровању, јахале овнове пре него што их домаћин пусти међу овце – да би се наредне године ојагњило више женских јагњади.

   Многе породице славе Светог Луку као крсну славу, док га у неким местима обележавају као заветину.

   Свети Лука је и заштитник месара, ћевабџија и кобасичара, а његово име с поносом носе и ватрогасци, посебно припадници добровољног ватрогасног друштва у Земуну.