Данас је Лучиндан, ове обичаје никако немојте занемарити: Једно веровање најављује каква нас зима чека

Хронологија

1. 30. окт
   Дневник (отвара се у новом прозору)

   „ИДЕ ЛУКА, ЕТО ВУКА“ Према народном веровању, са Светим Луком СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА Верници сутра славе ЛУЧИНДАН: Трпеза је мрсна, а ово су најважнији обичаји

   Православна црква и њени верници 31. октобра славе празник посвећен Светом апостолу Луки. У народу се назива Лучиндан и једна је од честих крсних слава и празника које прате бројна народна веровања и обичаји који се… Цео текст

   Православна црква и њени верници 31. октобра славе празник посвећен Светом апостолу Луки.

   У народу се назива Лучиндан и једна је од честих крсних слава и празника које прате бројна народна веровања и обичаји који се преносе са колена на колено.

   Свети Лука био је лекар и верни сапутник апостола Павла. Био је један од првих иконописаца и библијских писаца - аутор је Јеванђеља по Луки, односно треће књиге Новог завета.

   Шта се припрема за славу Свети Лука?

   Основна обележја крсне славе су славски колач, жито, славска свећа и вино. Домаћини припремају и трпезу за породицу и госте, у складу са својим могућностима и породичним обичајима. Славски колач се припрема и украшава славским симболима, а у оквиру обреда свештеник га освећује и сече, односно ломи заједно са домаћином, према црквеном поретку.

   Жито, познато и као кољиво, припрема се у част светитеља и у спомен на преминуле претке. Славска свећа пали се као симбол светлости Христове вере, док вино има своје место у обреду освећења и ломљења колача.

   Да ли је Свети Лука посна или мрсна слава?

   Да ли ће славска трпеза бити посна или мрсна зависи од дана у недељи на који празник пада, односно од црквених правила поста. Када Свети Лука пада у среду или петак, припрема се посна трпеза. У осталим случајевима уобичајена је мрсна трпеза. Године 2026. Лучиндан пада у суботу, 31. октобра, па се слава уобичајено прославља уз мрсну трпезу.

   Који обичаји се везују за Лучиндан?

   Како је Свети Лука за време световног живота био лекар, овом свецу се упућују молитве за здравље. Поред црквених обичаја који прате крсну славу, Лучиндан је у народној традицији повезан са доласком зиме. У појединим крајевима Србије некада се веровало да на овај дан треба посебно водити рачуна о стоци и заштити домаћинства. Са Светим Луком повезују се и познате народне изреке "Иде Лука, ето вука" и "Свети Лука, снег до кука", које наговештавају долазак хладнијег времена и праве зиме.

   Вук Караџић је својевремено забележио народни обичај предвиђања времена на Лучиндан:

   "У Херцеговини, на Лучиндан, домаћин порани у тор да види како стока тога јутра лежи: ако је подвила ноге пода се (испод себе), кажу да ће бити зла зима и година, а ако је ноге опружила, кажу да ће бити добра и зима и година. У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке. То значи да се Свети Лука моли за нас. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити".

   У неким крајевима забележено је и опасивање торова концем, као део народног веровања да се тако стока штити од вукова, пише Лепа и срећна.

2. 31. окт
   Курир (отвара се у новом прозору) преузео дословно

   „Sveti Luka, sneg do kuka“ Danas je Lučindan, a jedno verovanje najavljuje kakva nas zima čeka: Ove običaje nikako ne bi trebalo zanemariti

   - Lučindan, praznik Svetog Luke, u narodu se vezuje za prelaz iz jeseni u zimu i izreku 'Sveti Luka, sneg do kuka'. - Stara verovanja kažu da se po ponašanju stoke i prvom gostu na Lučindan mogla naslutiti zima i… Цео текст

   - Lučindan, praznik Svetog Luke, u narodu se vezuje za prelaz iz jeseni u zimu i izreku 'Sveti Luka, sneg do kuka'.

   - Stara verovanja kažu da se po ponašanju stoke i prvom gostu na Lučindan mogla naslutiti zima i naredna godina.

   - Praznik se obeležava mirno, bez rada, a u nekim krajevima uz običaje zaštite stoke i 'ovnovske svadbe'.

   Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lučindan, praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Ovaj dan u narodu ima posebno mesto, ne samo zbog značaja svetitelja već i zbog brojnih običaja i verovanja koja se prenose generacijama. Jedno od najpoznatijih vezuje se za dolazak zime, a stara narodna izreka glasi: „Sveti Luka, sneg do kuka!“

   Prema narodnom kalendaru, Lučindan se smatra prelomnim danom između jeseni i zime. Verovalo se da se upravo oko ovog praznika priroda sprema za hladne dane, pa su naši preci pažljivo posmatrali vremenske prilike, ponašanje životinja i dešavanja u domaćinstvu kako bi predvideli kakva ih zima očekuje.

   „Sveti Luka, sneg do kuka“ – šta znači ovo verovanje?

   Jedna od najpoznatijih izreka vezanih za ovaj praznik najavljuje oštru zimu i velike snežne padavine. Verovalo se da posle Lučindana treba očekivati zahlađenje, a da zima može biti toliko jaka da sneg dostigne čak do kukova.

   U narodu je postojalo i posebno verovanje da se na Lučindan može naslutiti kakva će biti zima i naredna godina. Vuk Karadžić zabeležio je zanimljiv običaj iz Hercegovine: domaćin bi rano ujutru odlazio u tor i posmatrao kako stoka leži.

   Ako su životinje podvile noge pod sebe, verovalo se da dolaze zla zima i loša godina. Ako su, međutim, noge opružile, to se smatralo dobrim znakom i nagoveštajem blage zime i rodne godine.

   U pojedinim krajevima Srbije budućnost se predviđala i prema prvom gostu koji na Lučindan uđe u kuću.

   Lučindan se u pojedinim krajevima smatrao i praznikom zaštite stoke od vukova. Domaćini su imali običaj da vezuju vrpce oko torova, verujući da će tako sprečiti vukove da napadaju ovce i ostalu stoku.

   Ovaj običaj pratio je i poznati narodni stih: „Ide Luka, eto vuka“, koji je podsećao na strah od predstojeće zime i opasnosti koje su vrebale stada.

   Ovnovske svadbe i neobičan običaj za plodnost stada

   Jedan od zanimljivijih običaja koji se vezuju za Lučindan jesu takozvane ovnovske svadbe. Ovaj ritual bio je rasprostranjen u različitim delovima Srbije.

   Domaćini bi nekoliko nedelja pre praznika odvajali ovnove od ovaca, a na sam Lučindan organizovali gozbe i svečanosti povodom njihovog ponovnog spajanja.

   Posebno je zanimljiv običaj da ženska deca uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce. Verovalo se da će se na taj način u stadu rađati što više ženskih jaganjaca, što je za domaćinstvo značilo napredak i blagostanje.

   Na ovaj praznik postoji jedno strogo pravilo!

   Lučindan se u narodu smatrao velikim praznikom i zaprešnim danom, što znači da se prema običajima nije radilo. Verovalo se da praznik treba provesti mirno, u krugu porodice, uz molitvu i poštovanje svetitelja.

   Postoji i verovanje da na ovaj dan ne bi trebalo biti nervozan, ljut i prek, već blag i smiren, po ugledu na Svetog Luku, koji je u narodu zapamćen kao svetitelj koji je pomagao ljudima.

   Lučindan je i krsna slava brojnih srpskih porodica, a u pojedinim mestima obeležava se kao zavetina. Svetog Luku za svog zaštitnika uzimali su i različiti zanatlijski esnafi.

   Ko je bio Sveti Luka?

   Sveti Luka bio je jedan od sedamdesetorice apostola i jedan od četvorice jevanđelista. Poreklom iz sirijske Antiohije, još u mladosti izučavao je grčku filozofiju, medicinu i živopis.

   Prema hrišćanskom predanju, bio je Isusov savremenik i svedok njegovog propovedanja, a kasnije je postao saputnik apostola Pavla i širio hrišćanstvo širom Rimskog carstva.

   Njemu se pripisuje autorstvo trećeg jevanđelja Novog zaveta i Dela apostolskih. U tradiciji Srpske pravoslavne crkve poštuje se i kao začetnik hrišćanskog ikonopisa, jer mu se pripisuje izrada prvih ikona Presvete Bogorodice.

   Sveti Luka se u narodu posebno poštuje kao zaštitnik zdravlja, pa mu se vernici mole za isceljenje bolesti, telesnih i duševnih rana i blagostanje svojih porodica.

3. 31. окт
   Дневник (отвара се у новом прозору)

   Данас је Лучиндан, ове обичаје никако немојте занемарити: Једно веровање најављује каква нас зима чека

   Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се… Цео текст

   Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки.

   Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се преносе генерацијама. Једно од најпознатијих везује се за долазак зиме, а стара народна изрека гласи: „Свети Лука, снег до кука!“

   Према народном календару, Лучиндан се сматра преломним даном између јесени и зиме. Веровало се да се управо око овог празника природа спрема за хладне дане, па су наши преци пажљиво посматрали временске прилике, понашање животиња и дешавања у домаћинству како би предвидели каква их зима очекује.

   „Свети Лука, снег до кука“ – шта значи ово веровање?

   Једна од најпознатијих изрека везаних за овај празник најављује оштру зиму и велике снежне падавине. Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.

   У народу је постојало и посебно веровање да се на Лучиндан може наслутити каква ће бити зима и наредна година. Вук Караџић забележио је занимљив обичај из Херцеговине: домаћин би рано ујутру одлазио у тор и посматрао како стока лежи.

   Ако су животиње подвиле ноге под себе, веровало се да долазе зла зима и лоша година. Ако су, међутим, ноге опружиле, то се сматрало добрим знаком и наговештајем благе зиме и родне године.У појединим крајевима Србије будућност се предвиђала и према првом госту који на Лучиндан уђе у кућу.

   Лучиндан се у појединим крајевима сматрао и празником заштите стоке од вукова. Домаћини су имали обичај да везују врпце око торова, верујући да ће тако спречити вукове да нападају овце и осталу стоку.

   Овај обичај пратио је и познати народни стих: „Иде Лука, ето вука“, који је подсећао на страх од предстојеће зиме и опасности које су вребале стада.

   Овновске свадбе и необичан обичај за плодност стада

   Један од занимљивијих обичаја који се везују за Лучиндан јесу такозване овновске свадбе. Овај ритуал био је распрострањен у различитим деловима Србије.

   Домаћини би неколико недеља пре празника одвајали овнове од оваца, а на сам Лучиндан организовали гозбе и свечаности поводом њиховог поновног спајања.

   Посебно је занимљив обичај да женска деца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце. Веровало се да ће се на тај начин у стаду рађати што више женских јагањаца, што је за домаћинство значило напредак и благостање.

   На овај празник постоји једно строго правило!

   Лучиндан се у народу сматрао великим празником и запрешним даном, што значи да се према обичајима није радило. Веровало се да празник треба провести мирно, у кругу породице, уз молитву и поштовање светитеља.

   Постоји и веровање да на овај дан не би требало бити нервозан, љут и прек, већ благ и смирен, по угледу на Светог Луку, који је у народу запамћен као светитељ који је помагао људима.

   Лучиндан је и крсна слава бројних српских породица, а у појединим местима обележава се као заветина. Светог Луку за свог заштитника узимали су и различити занатлијски еснафи.

   Ко је био Свети Лука?

   Свети Лука био је један од седамдесеторице апостола и један од четворице јеванђелиста. Пореклом из сиријске Антиохије, још у младости изучавао је грчку филозофију, медицину и живопис.

   Према хришћанском предању, био је Исусов савременик и сведок његовог проповедања, а касније је постао сапутник апостола Павла и ширио хришћанство широм Римског царства.

   Њему се приписује ауторство трећег јеванђеља Новог завета и Дела апостолских. У традицији Српске православне цркве поштује се и као зачетник хришћанског иконописа, јер му се приписује израда првих икона Пресвете Богородице.

   Свети Лука се у народу посебно поштује као заштитник здравља, па му се верници моле за исцељење болести, телесних и душевних рана и благостање својих породица.

4. 31. окт
   Дневник (отвара се у новом прозору) препричао (процена)

   Шта значи облачно време на Светог Луку: Старо народно веровање открива чега су се српски домаћини највише бојали

   Ако сте јутрос погледали кроз прозор и угледали тмурно и облачно небо, стари народни обичаји везани за дан када се слави Свети Лука имају јасну поруку за вас. Српска православна црква и верници 31. октобра обележавају… Цео текст

   Ако сте јутрос погледали кроз прозор и угледали тмурно и облачно небо, стари народни обичаји везани за дан када се слави Свети Лука имају јасну поруку за вас.

   Српска православна црква и верници 31. октобра обележавају Светог Луку, празник у народу познат као Лучиндан, који се у народној традицији везује за долазак зиме. Уз обичаје и молитве за здравље, овај дан прате и веровања о времену: наши преци пажљиво су посматрали небо на Лучиндан, верујући да оно наговештава каква их зима очекује.

   Уколико сте јутрос погледали кроз прозор и угледали тмурно и облачно небо, стари народни обичаји везани за дан када се слави Свети Лука имају јасну поруку за вас.

   Шта значи ако је на Светог Луку облачно?

   Према народном веровању које се преноси с колена на колено, временске прилике на дан Светог Луке наговештавају каква ће бити предстојећа зима.

   Облачан и тмуран Лучиндан, према том веровању, најављује дугу и оштру зиму, уз много снега и падавина.

   Сунчан и топао дан стари домаћини тумачили су као наговештај блаже зиме, која ће се лакше пребродити.

   "Свети Лука, снег до кука": Шта су наши стари наслућивали по понашању стоке?

   Осим што су гледали у небо, српски домаћини су на Лучиндан рано ујутру обилазили торове, верујући да и понашање стоке може да наговести каква зима долази. Ова тумачења била су део народних веровања, а положај и начин на који су животиње лежале сматрали су се знацима које је требало пажљиво протумачити:

   Подвијене ноге: Ако стока ујутру лежи с ногама подвијеним испод тела, према народном веровању, предстоји дуга и оштра зима.

   Опружене ноге: Животиње које леже опружених ногу или су живахне и немирне сматране су наговештајем блаже зиме и благородне године.

   Понашање оваца и овнова: Веровало се да овце које избегавају овнове најављују хладно време, док њихово живахније понашање наговештава топлију зиму и раније пролеће.

   Народна изрека "Свети Лука, снег до кука" подсећа на то да се око Лучиндана очекивао и први снег. Речима "Иде Лука, ето вука" најављивани су хладни дани, када су се вукови у потрази за храном приближавали селима.

   Први гост и дуга на небу: Веровања која прате Лучиндан

   Уз посматрање времена и понашања животиња, за Лучиндан се у појединим крајевима везују и друга народна веровања:

   Први гост у кући: У деловима јужне Србије верује се да први гост који на Лучиндан пређе кућни праг наговештава какве ће бити зима и наредна година.

   Појас Светог Луке: У Црној Гори дуга се у народном предању назива појасом Светог Луке, а њена појава тумачи се као знак да се светац моли за народ.

   Лучиндан у народној традицији носи и поруку мира, праштања и слоге. Зато се на овај дан избегавају свађе, опраштају дугови и негују добри односи с ближњима, уз веровање да доброта показана на празник прати човека током целе године.

5. 07:06
   Pink (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Важан празник за православне вернике: Данас се слави Свети Лука, а један обичај се строго поштује

   Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која… Цео текст

   Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки.

   Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се преносе генерацијама. Једно од најпознатијих везује се за долазак зиме, а стара народна изрека гласи: „Свети Лука, снег до кука!“

   Према народном календару, Лучиндан се сматра преломним даном између јесени и зиме. Веровало се да се управо око овог празника природа спрема за хладне дане, па су наши преци пажљиво посматрали временске прилике, понашање животиња и дешавања у домаћинству како би предвидели каква их зима очекује.

   Једна од најпознатијих изрека везаних за овај празник најављује оштру зиму и велике снежне падавине. Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.

   У народу је постојало и посебно веровање да се на Лучиндан може наслутити каква ће бити зима и наредна година. Вук Караџић забележио је занимљив обичај из Херцеговине: домаћин би рано ујутру одлазио у тор и посматрао како стока лежи.

   Ако су животиње подвиле ноге под себе, веровало се да долазе зла зима и лоша година. Ако су, међутим, ноге опружиле, то се сматрало добрим знаком и наговештајем благе зиме и родне године.

   У појединим крајевима Србије будућност се предвиђала и према првом госту који на Лучиндан уђе у кућу.

   Лучиндан се у појединим крајевима сматрао и празником заштите стоке од вукова. Домаћини су имали обичај да везују врпце око торова, верујући да ће тако спречити вукове да нападају овце и осталу стоку.

   Овај обичај пратио је и познати народни стих: „Иде Лука, ето вука“, који је подсећао на страх од предстојеће зиме и опасности које су вребале стада.

   Овновске свадбе и необичан обичај за плодност стада

   Један од занимљивијих обичаја који се везују за Лучиндан јесу такозване овновске свадбе. Овај ритуал био је распрострањен у различитим деловима Србије.

   Домаћини би неколико недеља пре празника одвајали овнове од оваца, а на сам Лучиндан организовали гозбе и свечаности поводом њиховог поновног спајања.

   Посебно је занимљив обичај да женска деца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце. Веровало се да ће се на тај начин у стаду рађати што више женских јагањаца, што је за домаћинство значило напредак и благостање.

   Лучиндан се у народу сматрао великим празником и запрешним даном, што значи да се према обичајима није радило. Веровало се да празник треба провести мирно, у кругу породице, уз молитву и поштовање светитеља.

   Постоји и веровање да на овај дан не би требало бити нервозан, љут и прек, већ благ и смирен, по угледу на Светог Луку, који је у народу запамћен као светитељ који је помагао људима.

   Лучиндан је и крсна слава бројних српских породица, а у појединим местима обележава се као заветина. Светог Луку за свог заштитника узимали су и различити занатлијски еснафи.

   Свети Лука био је један од седамдесеторице апостола и један од четворице јеванђелиста. Пореклом из сиријске Антиохије, још у младости изучавао је грчку филозофију, медицину и живопис.

   Према хришћанском предању, био је Исусов савременик и сведок његовог проповедања, а касније је постао сапутник апостола Павла и ширио хришћанство широм Римског царства.

   Њему се приписује ауторство трећег јеванђеља Новог завета и Дела апостолских. У традицији Српске православне цркве поштује се и као зачетник хришћанског иконописа, јер му се приписује израда првих икона Пресвете Богородице.

   Свети Лука се у народу посебно поштује као заштитник здравља, па му се верници моле за исцељење болести, телесних и душевних рана и благостање својих породица.

   Аутор: С.М.

6. 07:30
   Република (отвара се у новом прозору) навео извор, 6 сати 30 мин после првог

   Веровања и обичаји за Светог Луку

   ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ЛУКА! Једно старо веровање открива каква нас зима чека, а ове обичаје никако не би требало занемарити! Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег… Цео текст

   ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ЛУКА! Једно старо веровање открива каква нас зима чека, а ове обичаје никако не би требало занемарити!

   Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.

   Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се преносе генерацијама. Једно од најпознатијих везује се за долазак зиме, а стара народна изрека гласи: "Свети Лука, снег до кука!"

   Према народном календару, Лучиндан се сматра преломним даном између јесени и зиме. Веровало се да се управо око овог празника природа спрема за хладне дане, па су наши преци пажљиво посматрали временске прилике, понашање животиња и дешавања у домаћинству како би предвидели каква их зима очекује.

   "Свети Лука, снег до кука" – шта значи ово веровање?

   Једна од најпознатијих изрека везаних за овај празник најављује оштру зиму и велике снежне падавине. Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.

   У народу је постојало и посебно веровање да се на Лучиндан може наслутити каква ће бити зима и наредна година. Вук Караџић забележио је занимљив обичај из Херцеговине: домаћин би рано ујутру одлазио у тор и посматрао како стока лежи.

   Ако су животиње подвиле ноге под себе, веровало се да долазе зла зима и лоша година. Ако су, међутим, ноге опружиле, то се сматрало добрим знаком и наговештајем благе зиме и родне године.

   У појединим крајевима Србије будућност се предвиђала и према првом госту који на Лучиндан уђе у кућу.

   Лучиндан се у појединим крајевима сматрао и празником заштите стоке од вукова. Домаћини су имали обичај да везују врпце око торова, верујући да ће тако спречити вукове да нападају овце и осталу стоку.

   Овај обичај пратио је и познати народни стих: "Иде Лука, ето вука", који је подсећао на страх од предстојеће зиме и опасности које су вребале стада.

   Овновске свадбе и необичан обичај за плодност стада

   Један од занимљивијих обичаја који се везују за Лучиндан јесу такозване овновске свадбе. Овај ритуал био је распрострањен у различитим деловима Србије.

   Домаћини би неколико недеља пре празника одвајали овнове од оваца, а на сам Лучиндан организовали гозбе и свечаности поводом њиховог поновног спајања.

   Посебно је занимљив обичај да женска деца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце. Веровало се да ће се на тај начин у стаду рађати што више женских јагањаца, што је за домаћинство значило напредак и благостање.

   На овај празник постоји једно строго правило!

   Лучиндан се у народу сматрао великим празником и запрешним даном, што значи да се према обичајима није радило. Веровало се да празник треба провести мирно, у кругу породице, уз молитву и поштовање светитеља.

   Постоји и веровање да на овај дан не би требало бити нервозан, љут и прек, већ благ и смирен, по угледу на Светог Луку, који је у народу запамћен као светитељ који је помагао људима.

   Лучиндан је и крсна слава бројних српских породица, а у појединим местима обележава се као заветина. Светог Луку за свог заштитника узимали су и различити занатлијски еснафи.

   Ко је био Свети Лука?

   Свети Лука био је један од седамдесеторице апостола и један од четворице јеванђелиста. Пореклом из сиријске Антиохије, још у младости изучавао је грчку филозофију, медицину и живопис.

   Према хришћанском предању, био је Исусов савременик и сведок његовог проповедања, а касније је постао сапутник апостола Павла и ширио хришћанство широм Римског царства.

   Њему се приписује ауторство трећег јеванђеља Новог завета и Дела апостолских. У традицији Српске православне цркве поштује се и као зачетник хришћанског иконописа, јер му се приписује израда првих икона Пресвете Богородице.

   Свети Лука се у народу посебно поштује као заштитник здравља, па му се верници моле за исцељење болести, телесних и душевних рана и благостање својих породица.

   (Курир)

   Буди део Република заједнице.