Црна Гора на корак ближе ЕУ, али Хрватска не одустаје од својих захтева: Два су већ испуњена

Еуропска комисија објавит ће нова извјешћа о њихову напретку, а на конференцији о проширењу ЕУ-а судјеловат ће и премијер Андреј Пленковић.

Комисија ће представити и годишње извјешће о азилу и миграцијама.

Конференција се одржава прекосутра у Бруxеллесу, а међу говорницима ће, уз Пленковића, бити предсједник Еуропског вијећа Антонио Цоста и челници неколико земаља кандидаткиња за чланство у ЕУ-у.

Еуропска комисија сваке јесени објављује пакет проширења, који доноси оцјене и препоруке о напретку земаља које желе постати чланице ЕУ-а.

Извјешћа обухваћају шест земаља западног Балкана, Украјину, Молдавију, Грузију и Турску.

За четири земље које су најдаље одмакнуле у процесу приступања, Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију, Комисија ће објавити и планове с оквирним роковима за сљедеће кораке према чланству.

Црна Гора жели завршити преговоре до краја године

Најдаље је одмакнула Црна Гора, која је отворила сва преговарачка поглавља, а 21 је затворила.

Преостало јој је још 12 поглавља, која Подгорица жели затворити до краја године.

Тај циљ подржава и Еуропска комисија.

Комисија би овај тједан требала Вијећу ЕУ-а послати приједлоге за затварање свих 12 преосталих поглавља.

Но, да би се то догодило, морају се сложити све државе чланице.

Хрватска је средином прошлог мјесеца државама чланицама ЕУ-а те уредима предсједнице Еуропске комисије и предсједника Еуропског вијећа послала документ у којем детаљно објашњава своје стајалиште о приступању Црне Горе.

У њему је наведено осам отприје познатих захтјева које Подгорица треба испунити како би добила подршку Загреба.

Шест их се односи на поглавље 23, Правосуђе и темељна права, а два на поглавље 31, Вањска, сигурносна и обрамбена политика.

Црна Гора испунила два хрватска захтјева

Црна Гора у међувремену је испунила два од осам захтјева.

Промијенила је име базена у Котору и законски ријешила питање спомен-плоче у некадашњем логору Морињ.

Премијер Андреј Пленковић то је назвао кораком у добром смјеру.

Текст се наставља испод огласа

само Index

Пленковић је недавно боравио у Црној Гори на суммиту Берлинског процеса, гдје је разговарао с црногорским премијером Милојком Спајићем.

Тада је рекао да је постигнут велики искорак и у питању одштете хрватским држављанима који су били заточени у црногорским логорима.

То је такођер један од осам хрватских захтјева.

Хрватска наглашава да се не ради само о питањима између двију држава, него о поштовању темељних еуропских вриједности и увјета за затварање преговарачких поглавља.

Један од увјета за затварање поглавља 23, који су прихватиле све чланице ЕУ-а, тражи од Црне Горе конкретне и трајне резултате у истрагама, казненом прогону и суђењима за ратне злочине, укључујући случајеве на високој разини.

Притом мора поштовати међународно право, сурађивати с Међународним резидуалним механизмом за казнене судове те жртвама осигурати приступ правди и одштету.

Поглавље 31 обухваћа и добросусједске односе.

Један од увјета за његово затварање јест да Црна Гора ради на проналажењу коначних, обострано прихватљивих рјешења свих отворених питања са сусједним државама, укључујући граничне спорове.

Комисија представља и извјешће о миграцијама

Еуропска комисија у сриједу ће представити годишње извјешће о азилу и миграцијама, важан документ за проведбу Еуропског пакта о миграцијама.

Представит ће и приједлог механизма солидарности, којим би се терет прихвата миграната расподијелио међу државама чланицама како би се помогло земљама на вањским границама ЕУ-а у случају великог приљева миграната.

На оквирном дневном реду Комисије налазе се и годишњи програм рада за 2027., извјешће о проведби мјера за поједностављење законодавства те стратегија одрживог туризма.

Еуропски парламент сљедећи тједан неће одржавати пленарну сједницу, него ће заступници у Бруxеллесу расправљати о појединим темама у парламентарним одборима.

У четвртак, 5. студенога, на Одбору за представке расправљат ће се и о двије теме из Хрватске: илегалном одлагању отпада у Госпићу и планираној изградњи мегамарине у Цавтату.