Члан Високог савета тужилаштва Предраг Миловановић изјавио је да они који су починили кривична дела и могли би сада да буду предмет истрага сигурно не седе скрштених руку, упозоравајући да тужилаштво мора да реагује ако постоји основана сумња на кривично дело и конкретни разлози да би докази и документација могли бити уништени.
"Као тужилац, као неко ко је поступао у првом степену, имао бих озбиљну бојазан да људи који су чинили одређена кривична дела и који би могли да буду под ударом органа гоњења, у овом тренутку, док ви и ја причамо, сигурно не седе скрштених руку", рекао је Миловановић.
Он је указао да у периоду транзиције власти, иако се она одвија мирно, особе које би могле да буду предмет кривичног гоњења неће нужно чекати да им надлежни органи покуцају на врата са налогом за хапшење и да им предају документацију.
"У овом тренутку, актуелни органи кривичног гоњења, уколико имају некакве сумње, индиције да је неко вршио кривична дела, морали би да предупреде ту ситуацију", истакао је Миловановић.
"Опасност од утицаја на доказе и опструкције поступка"
Указао је да је уништавање доказа један од разлога због којих се, под законом прописаним условима, може одредити притвор, објашњавајући да је реч о опасности од утицаја на доказе и опструкције поступка.
Говорећи о Скај преписци коју су медији објављивали у серијама и очекивањима да Тужилаштво за организовани криминал покрене поступке, Миловановић је рекао да нема увид у конкретне предмете и да не може да тврди којим материјалима тужилаштво располаже, али да је оправдано поставити питање да ли је оно дошло до доказа који су доступни новинарима.
"Ако то имају новинари, нема шансе да то немају тужиоци", рекао је Миловановић, уз ограду да је гледао саопштења Тужилаштва за организовани криминал у којима је наведено да полиција одређене материјале није доставила тужилаштву.
Он је подсетио да је и раније јавно постављао питање да ли ће се отворити фиоке у Тужилаштву за организовани криминал, односно да ли ће предмети који су можда дуго стајали без одговарајућег поступања бити покренути и добити епилог.
"Питао сам: 'Хоће ли се сад све фиоке отворити?' Јесу се отвориле? Па нису", рекао је Миловановић.
Према његовим речима, за покретање таквих предмета није довољна само формална попуњеност тужилаштва, већ је неопходно да постоји политичка и друштвена воља да се случајеви истраже, као и услови у којима тужиоци могу да раде без страха од последица.
Миловановић је навео да Тужилаштво за организовани криминал, према његовим сазнањима о кадровском саставу, има 23 тужиоца од предвиђених 25, али да се не може говорити само о броју запослених, већ и о томе да ли постоје спремност и подршка да се поступци заиста воде.
"Ако се створи таква атмосфера у друштву, ја верујем стварно да ће људи да раде свој посао", рекао је он.
Указао је и на могућност прибављања доказа путем међународне правне помоћи и сарадње са Евроџастом, истичући да Тужилаштво за организовани криминал нема ефективну контролу над радом полиције, што је, према његовој оцени, једна од препрека ефикасном поступању.
"Отвара се питање односа транзиционе и револуционарне правде"
Миловановић је оценио да се у Србији у овом тренутку отвара питање односа транзиционе и револуционарне правде, истичући да се, према његовом разумевању порука студената и њихових представника, они залажу за одговорност и успостављање правне државе, а не за рушење постојећих институција.
"Ја нисам за скидање глава. Добар пут је успоставити одиста врло јасан резон кривичноправне одговорности, дисциплинске одговорности, а један део стручне јавности говорио је и о правосудном ветингу", рекао је он.
Објаснио је да транзициона правда подразумева континуитет државних органа, али дисконтинуитет у начину на који они функционишу, односно промену праксе у којој се закони тумаче и примењују у корист владајуће елите.
Према његовим речима, одговорност може бити кривичноправна, грађанскоправна, дисциплинска и морална, а свако ко је прекршио Устав, законе или међународне стандарде људских права и грађанских слобода мора да сноси последице.
Као једну од могућности навео је и правосудни ветинг, односно проверу имовине носилаца јавнотужилачких функција како би се утврдило да ли се неко током обављања дужности неосновано обогатио.
Нагласио је да је потребно разликовати ветинг од лустрације, као и да свака евентуална провера мора имати јасно нормативно-правно утемељење.
Миловановић је упозорио да би смене и разрешења мимо прописаних процедура, као и покушаји распуштања институција могли да изазову додатни застој у правосуђу и онемогуће управо оно што јавност очекује - утврђивање одговорности.
"Ако немате носиоце јавнотужилачке функције који могу да спроведу кривични прогон, онда не знам како уопште можете да дођете до транзиционе правде", рекао је он.
Говорећи о стању у јавном тужилаштву, Миловановић је оценио да је та организација озбиљно ослабљена и да промене уставног и законског оквира нису у довољној мери довеле до промене начина размишљања и поступања дела тужилаца.
Подсетио је да је Загорка Доловац 13 година руководила некадашњим Државним већем тужилаца, указујући да су у тужилаштву, упркос променама закона, остали обрасци аутоцензуре и прилагођавања политичким центрима моћи.
"Свако треба да се позове на одговорност"
Према његовим речима, снажна извршна власт и доминација појединца над институцијама утицале су на понашање дела тужилаца, укључујући и руководиоце, који нису увек поступали у складу са светоназорима професије.
Миловановић је нагласио да не сматра да је решење у колективном кажњавању тужилаца, већ у утврђивању индивидуалне одговорности за конкретне поступке и пропусте.
"Наравно да треба да се свако позове на одговорност, па чак и ја, уколико нисам радио добро свој посао", рекао је он.
Оценио је да се од тужилаца често очекује да буду хероји, али да је за ефикасан рад правосуђа неопходно створити амбијент у којем ће они моћи да поступају без страха за сопствену безбедност и безбедност својих породица.
Према његовим речима, јавни тужилац мора да штити јавни, а не партијски или интерес владајуће елите, што захтева суштинску промену односа према држави и институцијама.
Као једну од кључних могућности за промену стања у тужилаштву Миловановић је навео предстојећи избор руководилаца јавних тужилаштава, будући да мандати истичу приближно двема трећинама тужилачких старешина.
Оценио је да је то прилика да се промени кадровска структура јавнотужилачке организације и да се на руководеће позиције изаберу људи који ће радити у складу са законом и без политичких притисака.
Додао је да је потребно изабрати и нове јавне тужиоце, прецизирајући да их треба 171, а конкурс је расписан за њих 135.
Он је упозорио да би евентуално распуштање институција или покушаји смена без јасног правног основа могли да успоре процесе.
Миловановић је навео да Високи савет тужилаштва за доношење одлука треба да има осам гласова, од укупно 11 чланова, па је зато важно да чланови тог тела буду спремни да превазиђу поделе и постигну договор о променама.
Очекује да ће Савет, који је раније био блокиран због сукоба унутар свог састава, поново почети да функционише, а да ће се након формирања нове извршне власти и избора министра правде јасније видети у ком правцу ће институција деловати.
Истакао је да се не залаже за аутоматско уклањање свих људи који су изабрани у претходном периоду, наводећи да међу њима има и оних који су штитили јавни интерес.
"Најбољи сценарио би био заправо да се људи призову памети и да почну да раде свој посао одговорно, да га раде ослобођени било каквог страха, стрепње, очекивања, па чак и неке нове владајуће елите", рекао је Миловановић, оценивши да је пред Србијом прилика да се институције ослободе политичког утицаја и да се успостави систем у којем се прописи примењују, а не заобилазе.
"Владавина права је увек супротна владавини појединца. То су две ствари које се конфронтирају једна са другом", рекао је Миловановић, додајући да верује у "силу права, а не у право силе".
