Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
На снимцима које је објавио Реутерс виде се упозорења америчке Агенције за националну сигурност (НСА) и британског Националног центра за цyбер сигурност (НЦСЦ).
Ту су и обавјештења о прекидима рада страница француске и финске владе те недоступна страница луке Роттердам.
"Улаз на капију, а онда слободно по имању"
Томер Сцхwартз из истраживачког тима компаније Wиз каже да је ријеч о пропусту који нападачу омогућава да без икакве пријаве покрене властити код на серверу.
"У круговима цyбер сигурности ово је ДЕФЦОН 1. То значи да неко с друге стране жице може без аутентификације извршити било какав код, било какве команде и преузети контролу над другом страном", рекао је Сцхwартз.
ДЕФЦОН 1 је највиши степен приправности у америчкој војсци.
Према његовим ријечима, ПХП покреће око 70 посто wеб страница, а пропуст је неоткривен постојао 12 година.
Рањиве су и странице направљене прије пет или десет година, чак и оне које су редовно ажуриране.
Рyан Аустин, истраживач компаније Цалиф, опасност је описао на примјеру куће с двориштем и гаражом.
Нападач који искористи пропуст на нечијој страници улази кроз капију и затим се може слободно кретати по цијелој мрежи.
"Рансомwаре је, по мом мишљењу, најгора ствар коју људи раде на интернету.
Ова врста рањивости је управо оно што такви нападачи траже", рекао је Аустин.
АИ потврдио сумњу за неколико дана
Аустин каже да се ослонио на искуство од 20 година.
Имао је претпоставку гдје би пропуст могао бити, а АИ агенти су је потврдили.
Да је умјетну интелигенцију само питао да пронађе пропуст у ПХП-у, добио би много лажних узбуна које звуче опасно, а заправо нису.
Без АИ-ја би оваква провјера, како каже, трајала мјесецима, а они су прве резултате имали за пет или шест дана.
Додао је да су сви пропусти које су пронашли закрпљени, али да ће сада многи тражити шта још постоји.
Тхаи Дуонг, директор Цалифа, наглашава да су и даље потребни људска интуиција и стручњак за тастатуром.
За исправке је, по његовим ријечима, тиму ПХП-а требало око два мјесеца рада три особе без престанка.
Процурило два дана раније
Сцхwартз каже да је ПХП тим спојио налазе Wиза, ОпенАИ-ја и Цалифа и закључио да је проблем у самој архитектури ПХП-а, осмишљеној прије 12 година.
Закрпа је зато морала бити направљена тако да не захтијева промјене у цијелом екосистему, а затим је тестирана како се не би могла заобићи.
План објаве је, међутим, поремећен јер су информације о пропусту процуриле два дана прије рока, па је издање морало бити убрзано.
Сцхwартз објашњава да нападачи након објаве закрпе могу анализирати измјене и открити гдје је пропуст.
Зато су неке агенције, посебно владине, одлучиле да не могу толерисати тај ризик.
Ипак, сматра да корисници због овога не би требали одустајати од ПХП-а.
Према његовим ријечима, тим ПХП-а је одговорно реаговао и интерес корисника ставио на прво мјесто.
ПХП тим је у сриједу објавио верзије 8.5.12, 8.4.27, 8.3.36 и 8.2.35 и свим корисницима препоручио хитно ажурирање.
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
ЦИРТ упозорио на критичне пропусте: Хитно ажурирати ПХП ради заштите сајтова и података
Институције, компаније, хостинг провајдери и администратори интернет страница требало би без одлагања да провјере коју верзију ПХП-а користе и инсталирају најновија безбједносна ажурирања, упозорио је тим за одговор на рачунарске и сајбер инциденте државне управе (ЦИРТ).
ЦИРТ државне управе дјелује у оквиру Министарства јавне управе.
Како објашњавају, у тој технологији, на којој ради велики број интернет страница и дигиталних сервиса, откривене су двије критичне рањивости које нападачима могу омогућити да без пријаве на систем изврше злонамјерни код на серверу и угрозе податке и доступност услуга.
Из Министарства јавне управе – Дирекције за информациону безбједност наводе да су рањивости означене као ЦВЕ-2026-109618 и ЦВЕ-2026-109619, а да је развојни тим ПХП-а 21. октобра објавио безбједносне исправке.
„Њихово искоришћавање може омогућити нападачу да без претходне пријаве на систем извршава злонамјерни код на серверу, чиме могу бити угрожени подаци и доступност услуга“, упозорили су из ЦИРТ-а.
Ризику су, како објашњавају, изложени сервери који користе рањиве верзије ПХП-а за обраду интернет захтјева.
То се односи и на сајтове направљене на платформама WордПресс, Јоомла и Друпал, као и на друге апликације које користе ПХП.
Наглашавају да само ажурирање сајта, његове платформе или додатака не значи да је ажурирана и верзија ПХП-а на серверу.
„Због тога је потребна провјера на нивоу сервера или код пружаоца хостинг услуге“, наводе из ЦИРТ-а.
Исправке за двије откривене рањивости садржане су у верзијама ПХП 8.5.12, 8.4.27, 8.3.36 и 8.2.35, односно свим новијим верзијама које садрже одговарајуће безбједносне закрпе.
ПХП 8.1 и старије верзије више нијесу у редовној подршци, па организацијама које их користе препоручују да провјере постоје ли посебне исправке код добављача и што прије пређу на подржане верзије.
ЦИРТ препоручује да се ПХП провјери и ажурира на свим релевантним серверима, првенствено онима који су доступни са интернета, а од хостинг компанија треба затражити потврду да је ажурирано окружење на којем сајт ради.
Уколико ажурирање није могуће одмах, савјетују примјену привремених заштитних мјера и, гдје је потребно, ограничавање јавног приступа рањивим сервисима.
„Уз ажурирање треба провјерити евиденције догађаја и системе на знаке неовлашћеног приступа.
Ажурирање отклања наведене рањивости, али само по себи не уклања посљедице евентуалног ранијег упада“, упозорили су из ЦИРТ-а.
ПХП пројекат је 23. октобра објавио и додатно упозорење на рањивост ЦВЕ-2026-115560, која се појављује при специфичној комбинацији конфигурације сервера и апликативног кода.
Док не буде објављена одговарајућа исправка, администраторима се препоручује привремено подешавање сессион.уплоад_прогресс.енаблед=0 и поновно покретање ПХП процеса.
Из ЦИРТ-а поручују да правовремена ажурирања и сарадња институција, администратора и пружалаца услуга могу значајно смањити ризик од напада и заштитити податке и поузданост дигиталних сервиса.