ЕкономијаПрви објавио NIN, 28. окт, 09:00 · последњи 29. окт, 17:53

Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес

3 медија · 4 текста · 3 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: НИН

Преглед вести

Хронологија

27. окт
Дневник (отвара се у новом прозору)
Привредницима Ваљева и Ужица представљене могућности за укључивање у Експо 2027
Бизнис караван Експа 2027 наставио је обилазак Србије, а данас су у Ваљеву и Ужицу, у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС), организовани сусрети са локалним привредницима. Представници компаније „ЕХРО 2027” д.о.о.… Цео текст
Бизнис караван Експа 2027 наставио је обилазак Србије, а данас су у Ваљеву и Ужицу, у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС), организовани сусрети са локалним привредницима.
Представници компаније „ЕХРО 2027” д.о.о. Београд упознали су присутне са могућностима за укључивање домаћих компанија у припрему и реализацију специјализоване изложбе Експо 2027 Београд, као и прилике за успостављање пословних партнерстава са компанијама из целог света.
Посебан акценат стављен је на бизнис платформу Експа 2027, путем које домаће компаније могу да се бесплатно региструју, представе своје производе и услуге и директно се повежу са међународним учесницима изложбе. Могућности за сарадњу обухватају бројне делатности, од информационих технологија, транспорта и логистике до опремања павиљона, дизајна и угоститељства.
Представник компаније „ЕХРО 2027” д.о.о. Београд Лука Живковић истакао је да привредници не морају да чекају почетак изложбе како би искористили пословне прилике које она доноси.
„Могућности за укључивање домаћих компанија отворене су већ сада, током припрема за Експо 2027. Позивамо све фирме да се бесплатно региструју на бизнис платформи и понуде своје производе и услуге међународним учесницима. Истовремено, кроз наш бизнис програм, форуме, конгресе и пословне сусрете, компаније ће имати прилику да пронађу нове партнере, дистрибутере и купце из целог света“, поручио је Живковић.
Директорка Регионалне привредне коморе Колубарског и Мачванског управног округа Весна Кудић нагласила је значај представљања ових могућности привредницима широм Србије.
„Експо 2027 је велика прилика за домаће привреднике да успоставе нова партнерства и склопе пословне уговоре. Зато је Привредна комора Србије организовала серију сусрета широм земље, како бисмо компанијама приближили конкретне могућности које им учешће у овом међународном догађају пружа“, истакла је Кудић.
Директорка Регионалне привредне коморе Златиборског управног округа Ана Лапчевић истакла је да привредници овог краја показују посебно интересовање за директно укључивање у припрему изложбе.
„Наше привреднике посебно интересује бизнис платформа, преко које ће моћи директно да се укључе у послове повезане са припремом објеката и инфраструктуре неопходне за одржавање Експа 2027. Ово је прилика да представе своје капацитете и остваре нове пословне ангажмане“, рекла је Лапчевић.
Да домаће компаније у Експу 2027 препознају прилику за ширење пословања, потврђује и Иван Стојиљковић, сувласник и директор породичне компаније „Урбан тецхницс“ из Ваљева, која се бави производњом пластичних делова за индустрију кућних апарата.
„Експо 2027 видимо као прилику да се повежемо са великим мултинационалним компанијама са којима до сада нисмо сарађивали, али и да уђемо у нове индустрије. Ово је прилика да на једном месту упознамо потенцијалне партнере из целог света“, рекао је Стојиљковић.
Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом „Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све“. Изложба ће, поред представљања земаља учесница, бити и важна платформа за међународну пословну сарадњу и отварање нових могућности за домаћу привреду.
09:00
NIN (отвара се у новом прозору) први објавио
Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес
Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес |Пеопле офтен сее интернатионал еxхибитионс ас еxпенсиве спецтацлес тхат ласт а феw монтхс, афтер wхицх еверyоне ис… Цео текст
Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес
|Пеопле офтен сее интернатионал еxхибитионс ас еxпенсиве спецтацлес тхат ласт а феw монтхс, афтер wхицх еверyоне ис лефт wондеринг ботх абоут тхе цост анд абоут wхат то до wитх тхе струцтурес тхат ремаин.
Хоwевер, тхеир хисторy схоwс тхат тхе легацy цан бе фар море ендуринг. Тхе Еиффел Тоwер wас оригиналлy цонцеивед ас а темпорарy струцтуре, анд ит ис стилл стандинг 137 yеарс латер. Соме еxхибитионс хаве схапед ентире партс оф цитиес, анд тхеy хаве схоwцасед инвентионс анд идеас тхат цхангед еверyдаy лифе.
Еxпо еxперт Цхарлес Паппас, wхо фелл ин лове wитх интернатионал еxхибитионс ас а боy, белиевес тхе кеy то суццесс ис енсуринг тхат виситорс до море тхан симплy лоок анд реад. Тхеy схоулд бе абле то еxпериенце, трy оут анд дисцовер сометхинг.
Фор Белграде, тхе хост оф Еxпо, хис мессаге ис то бринг итс оwн цултуре, енергy анд плаyфулнесс инто тхе органисатион, ратхер тхан цреатинг а цопy оф соме генериц тхеме парк.
Wхен ит цомес то интернатионал еxхибитионс, пеопле офтен фирст тхинк оф ларге павилионс анд спецтацулар буилдингс. Wхат цан а хост цитy реаллy гаин фром суцх ан евент?
Тхе бенефитс цан варy греатлy, бут тхе мост импортант тхинг ис то тхинк абоут тхем бефоре тхе еxхибитион ендс. Тхе Еиффел Тоwер ис тхе бест-кноwн еxампле. Ит wас буилт фор тхе Парис еxхибитион оф 1889 анд wас оригиналлy меант то бе темпорарy, стандинг фор ароунд 20 yеарс. Wхиле ит wас беинг буилт, манy пеопле цонсидеред ит дреадфул. Ароунд 300 проминент интеллецтуалс сигнед а протест леттер, аргуинг тхат тхе тоwер wас углy. Тодаy, ит ис оне оф тхе мост рецогнисабле сyмболс оф Франце.
Парис ис, то а греат еxтент, а цитy схапед бy еxхибитионс. Итс броад боулевардс, дистинцтиве пале-стоне буилдингс, паркс анд ландмарк струцтурес аре линкед то тхе мајор урбан цхангес тхат аццомпаниед еxхибитионс фром тхе мид-19тх центурy онwардс.
Тхе Гранд Палаис, тхе Петит Палаис анд Понт Алеxандре ИИИ аре алсо парт оф тхат легацy. Евен тхе фамоус цхаир сеен ин Парисиан цафéс wас цреатед фор оне оф тхе еxхибитионс. Ит wас тхе идеа оф а Герман инвентор анд латер бецаме а wиделy усед пиеце оф фурнитуре.
Тхис схоwс тхат ан еxхибитион доес нот хаве то бе мерелy ан евент цонфинед то а специфиц сите. Ит цан цханге тхе wаy а цитy лоокс анд фунцтионс, анд евен wхат пеопле регард ас парт оф итс идентитy.
Цан yоу гиве ан еxампле оф а цитy тхат гаинед сометхинг фром ан еxхибитион тхат ит стилл усес тодаy?
Сеаттле, фор еxампле, хас тхе Спаце Неедле, а струцтуре тхат хас бецоме а сyмбол оф тхе цитy анд а мајор тоурист аттрацтион. Тхе цасе оф Спокане ис алсо интерестинг. Ин 1974, тхе цитy хостед ан еxхибитион девотед то ецологy. Афтерwардс, тхе риверсиде ареа wас редевелопед инто а ларге парк, wхицх бецаме тхе центре оф цитy лифе.
Аццординг то фигурес пресентед ат тхе тиме, ин тхе фирст фиве yеарс афтер тхе еxхибитион тхе цитy генератед ароунд 700 миллион долларс ин ревенуе фром тоурисм анд бусинесс ацтивитиес линкед то тхе евент.
Спокане тхен хад роугхлy 170,000 ресидентс. Белграде ис муцх ларгер, со тхе поссибилитиес аре цлеарлy дифферент. Бут море импортант тхан цомпаринг сизе ис тхе qуестион оф wхат ремаинс афтер тхе виситорс леаве. Yоу цаннот симплy буилд а сите анд леаве ит то цханце. Yоу неед то кноw wхат ит wилл бе усед фор, wхо wилл усе ит анд хоw ит wилл цоннецт wитх тхе рест оф тхе цитy.
Ин тхе паст, тхат wас нот алwаyс цонсидеред царефуллy еноугх. Афтер тхе Wорлд’с Цолумбиан Еxпоситион ин Цхицаго ин 1893, тхере wас евен дисцуссион оф дестроyинг тхе ентире еxхибитион сите wитх дyнамите, бецаусе ит wас тхоугхт тхат тхис wоулд маке фор а спецтацулар ендинг. Тодаy, тхе аппроацх ис дифферент. Ин Дубаи, фор еxампле, а руле wас интродуцед тхат а ларге схаре оф тхе еxхибитион струцтурес схоулд бе реусед. Ит ис а сенсибле принципле: а план фор лифе афтер тхе еxхибитион муст бе парт оф тхе пројецт фром тхе верy бегиннинг.
Ин yоур виеw, wхат цоулд бе тхе мост импортант легацy оф Белграде Еxпо?
Белграде цоулд гаин неw спацес фор спорт, евентс анд дифферент киндс оф гатхерингс, анд тхесе аре фацилитиес тхат цан генерате ревенуе евен афтер тхе еxхибитион ендс. Транспорт инфраструцтуре, инцлудинг тхе раилwаy статион анд тхе метро тхат wилл цоннецт тхис парт оф тхе цитy, цоулд маке аццесс еасиер анд цонтрибуте то тхе ареа’с девелопмент.
Стилл, легацy ис нот симплy а лист оф струцтурес. Иф еверyтхинг ис доне проперлy, ан еxхибитион цан аффецт тхе ецономy, тоурисм анд урбан девелопмент, бут ит цан алсо цханге тхе wаy пеопле перцеиве тхе цитy. Белграде но лонгер хас то бе онлy а цитy пеопле пасс тхроугх ор оне кноwн маинлy то пеопле ин тхе регион. Ит цан бецоме а дестинатион пеопле травел то специфицаллy.
Тхе цруциал тхинг ис то хаве а план фор хоw тхе сите wилл бе усед афтер тхе евент анд то тхинк абоут хоw ит wилл фит инто еверyдаy лифе. Тхат ис тхе дифференце бетwеен ан еxхибитион тхат леавес бехинд онлy пхотограпхс анд оне тхат леавес сометхинг футуре генератионс цан усе.
Пеопле офтен спеак абоут ан еxхибитион’с “легацy”, бут тхат терм цан меан манy тхингс. Wхат цан легацy инцлуде?
Сометимес ит ис а буилдинг. Лондон’с Црyстал Палаце, буилт фор тхе 1851 еxхибитион, стоод фор 86 yеарс бефоре ит бурнед доwн. Тхере ис алсо тхе Еиффел Тоwер, ас wелл ас тхе Атомиум ин Брусселс.
Бут легацy цан алсо бе ан инвентион. Wорлд еxхибитионс интродуцед ор промотед нумероус објецтс анд тецхнологиес тхат латер бецаме парт оф еверyдаy лифе: есцалаторс, лифтс, тоуцхсцреенс, тхе телепхоне, рецордед мусиц, елецтрицал соцкетс анд девицес фор паyинг фор фуел ат петрол статионс. Прематуре бабy инцубаторс аре алсо амонг тхе еxамплес.
Легацy цан алсо бе тхе монеy инвестед ин сометхинг усефул. Тхе 1851 еxхибитион ин Лондон ендед wитх а профит оф 186,000 поундс, wхицх wоулд амоунт то тенс оф миллионс оф долларс тодаy. Тхат монеy wас усед то буy ланд ин тхе парт оф Лондон кноwн ас Соутх Кенсингтон, wхере мусеумс анд цултурал институтионс wере латер буилт, инцлудинг тхе Вицториа анд Алберт Мусеум, тхе Роyал Алберт Халл анд тхе Натурал Хисторy Мусеум. Сцхоларсхипс wере алсо фундед фром тхат ендоwмент, анд тхеy цонтинуед то бе аwардед манy децадес латер.
Амонг тхе сцхоларсхип реципиентс wере 13 пеопле wхо латер wон тхе Нобел Призе, инцлудинг Ернест Рутхерфорд, кноwн фор дисцоверинг тхе атомиц нуцлеус.
Со а сингле еxхибитион цан цонтрибуте то оур ундерстандинг оф тхе универсе. Тхат ис qуите ан импрессиве легацy.
Yоу ментион плаy ас ан импортант парт оф тхе еxхибитион еxпериенце. Wхy ис ит со сигнифицант?
Бецаусе пеопле до нот цоме онлy то рецеиве информатион. Тхеy алсо цоме то дисцовер сометхинг. Ат тхе 1889 еxхибитион, тхе саме оне фор wхицх тхе Еиффел Тоwер wас буилт, тхе ботанист Јосепх Латоур-Марлиац пресентед wатер лилиес хе хад бред бy цроссинг Френцх wхите wатер лилиес wитх Нортх Америцан специес. Тхе флоwерс хад муцх море вивид цолоурс. Амонг тхе виситорс wхо саw тхем wас Цлауде Монет. Хе wас со цаптиватед тхат хе паинтед wатер лилиес фор тхе рест оф хис лифе.
Монет дид нот цоме то тхе еxхибитион ин сеарцх оф а субјецт фор хис ентире бодy оф wорк. Хе wас симплy wалкинг ароунд анд цаме ацросс сометхинг тхат абсорбед хим. Тхат ис прециселy тхе кинд оф тхинг еxхибитионс цан маке поссибле. Еверyтхинг схоулд нот бе ригидлy органисед, ас ин а тхеме парк wхере тхе виситор мовес фром оне аттрацтион то анотхер он а пре-сет сцхедуле. Тхере неедс то бе спаце wхере пеопле цан wандер, паусе, спенд 10 минутес ин оне плаце анд ан хоур ин анотхер.
Алонг тхе wаy, тхеy маy цоме ацросс ан идеа, а персон ор ан објецт тхат цхангес тхеир лифе.
Тхат цаннот алwаyс бе планнед, бут ит ис поссибле то цреате ан енвиронмент ин wхицх суцх енцоунтерс цан хаппен.
Тхе wорлд wе ливе ин офтен сеемс ратхер блеак. Цан тхе плаy анд ентертаинмент тхат Еxпо 2027 промотес ас итс маин тхеме алсо хаве а море сериоус роле?
И тхинк wе неед плаy море тхан евер. Реалитy ис сериоус еноугх анд офтен диффицулт. Со wхy схоулд wе маке а спаце тхат брингс пеопле тогетхер еqуаллy глоомy? Ан еxхибитион цан бе а респите, а паусе бетwеен бад неwс сториес, а плаце wхере пеопле релаx, меет оне анотхер анд леарн сометхинг wитхоут феелинг ас тхоугх тхеy аре аттендинг а лецтуре.
Плаy доес нот меан абандонинг сериоус субјецтс. Он тхе цонтрарy, тхроугх плаy, цомплеx тхингс цан бе еxплаинед ин ан аццессибле wаy. Пеопле аре ацтиве, тхеy маке децисионс, солве проблемс анд цооперате. Тхат ис ентирелy дифферент фром пассивелy реадинг информатион он а wалл ор wатцхинг а пресентатион.
Тхат ис еxацтлy wхy И финд ит интерестинг тхат тхе тхеме оф Белграде Еxпо ис цоннецтед wитх плаy. Ит цан гиве енергy то тхе ентире евент анд маке ит дистинцтиве.
Yоур цоннецтион wитх интернатионал еxхибитионс беган wхен yоу wере онлy нине yеарс олд. Wхат до yоу ремембер фром тхат фирст висит?
И wас борн ин тхе Америцан Мидwест, анд И фелл ин лове wитх wорлд еxхибитионс wхен мy фатхер тоок ме то тхе еxхибитион ин Неw Yорк ин 1965.
И wас нине yеарс олд, анд фор а цхилд тхат аге ит wас лике ентеринг а васт плаyгроунд. И ремембер манy тхингс, бут wхат стаyед wитх ме мост wас тхе ИБМ павилион. Ит wас цирцулар ин схапе, инспиред бy ан елецтриц тyпеwритер тхат wас цонсидеред хигхлy адванцед ат тхе тиме. Ит хад а роунд елемент wитх леттерс он ит, анд а ларге павилион wас буилт то ресембле ит. Виситорс qуеуед бенеатх талл, трее-лике струцтурес, тхен ентеред ин гроупс анд wере лифтед хигх инто тхе аир. Ин а спаце филлед wитх сцреенс анд пројецторс, сyнцхронисед то дисплаy цонтент тогетхер, тхеy wере схоwн хоw цомпутерс wорк.
Тхе идеас wере пресентед тхроугх еверyдаy еxамплес. Цомпутерс wере еxплаинед тхроугх хоусеwивес’ реципес ор фоотбалл цоацхес’ тацтицс, ин а wаy тхат евен а цхилд цоулд ундерстанд.
Афтер тхе пресентатион, yоу цоулд ентер yоур дате оф биртх анд рецеиве тхе хеадлинес фром Тхе Неw Yорк Тимес публисхед он тхат даy. Ат тхе тиме, тхат сеемед инцредибле то ус.
Тхере wас алсо а пуппет схоw ин wхицх Схерлоцк Холмес анд Др Wатсон солвед а цасе усинг бинарy логиц.
Wхен И цаме оут оф тхе павилион, оне цлеар цоннецтион ремаинед ин мy минд: ИБМ меанс цомпутерс, анд цомпутерс меан ИБМ. Тхат wас тхе цомпанy’с аим, бут тхе wаy ит ацхиевед ит wас марвеллоус. Ат тхе тиме, аутоматион wас цаусинг цонцерн, со тхроугх тхе павилион ИБМ wас ботх еxплаининг тецхнологy анд импровинг итс оwн имаге.
Фор ме, хоwевер, тхе мост импортант тхинг wас тхе сенсе оф wондер. Евен ноw, И цан ремембер тхат феелинг ас иф ит хаппенед yестердаy.
Цан еxхибитионс стилл леаве тхат кинд оф импрессион он цхилдрен тодаy, ин а wорлд wхере алмост алл информатион ис инстантлy аваилабле то тхем он а сцреен?
Тхеy цан. Тхе интернет анд сцреенс хаве цхангед тхе wорлд, бут нотхинг цан фуллy реплаце а фаце-то-фаце енцоунтер. Wхен yоу аре онлине, yоу аре усуаллy лоокинг фор сометхинг yоу алреадy кноw интерестс yоу. Yоу маy алсо цоме ацросс сометхинг унеxпецтед, бут yоу аре стилл сееинг ит он а смалл сцреен. Ат ан еxхибитион, yоу аре ин а реал спаце, амонг отхер пеопле, анд yоу до нот кноw wхат аwаитс yоу ароунд тхе неxт цорнер.
Имагине а цхилд ентеринг а павилион анд унеxпецтедлy меетинг тхеир фавоурите баскетбалл плаyер тхере. А момент лике тхат цаннот бе цомпаред wитх wатцхинг а рецординг. Ор имагине лоокинг ат а фигуре оф а сциентист, прессинг а буттон анд хеаринг информатион абоут тхеир wорк, онлy то дисцовер тхат тхе сциентист ис ацтуаллy тхере анд цан цоме уп анд спеак то yоу.
Ат тхе Унитед Араб Емиратес павилион ин Осака, тхеy органисед ан еxпериенце басед он а симилар сурприсе: виситорс цоулд меет тхе пеопле wхосе wорк тхеy хад превиоуслy дисцоверед тхроугх тхе еxхибитион дисплаy.
Тхат ис тхе поwер оф ан еxхибитион wхен ит ис wелл десигнед. Ит доес нот симплy схоw yоу сометхинг интерестинг; ит гивес yоу тхе цханце то еxпериенце ит персоналлy анд унеxпецтедлy. А цхилд wхо виситс Белграде Еxпо тодаy маy стилл ремембер оне момент фром тхат плаце 50 yеарс фром ноw.
Wхат адвице wоулд yоу гиве то цоунтриес анд цомпаниес препаринг тхеир павилионс? Хоw цан тхеy десигн а пресентатион тхат пеопле ремембер?
Фирст, тхеy неед то ансwер а симпле qуестион: wхат до И wант пеопле то леарн абоут ме? Нот јуст wхат до И wант то селл, бут wхат имаге до И wант виситорс то таке аwаy оф мy цоунтрy ор цомпанy? Онлy онце yоу кноw тхат цан yоу десигн ан еxпериенце тхат цонвеyс тхе мессаге.
Таке тхе Нетхерландс ас ан еxампле. Муцх оф тхе цоунтрy лиес белоw сеа левел, анд wатер манагемент ис оне оф тхе фиелдс ин wхицх ит хас еxтенсиве кноwледге анд еxпериенце. Ратхер тхан симплy схоwинг виситорс теxтс анд цхартс, yоу цан дивиде тхем инто гроупс анд гиве тхем тхе таск оф усинг плаy то финд тхе мост еффициент wаy оф протецтинг тхе цоунтрy фром флоодс. Тхеy wилл леарн сометхинг абоут тхе Нетхерландс, цооперате, цомпете анд ењоy тхемселвес. Ин тхе енд, тхеy wилл ассоциате тхат цоунтрy wитх проблем-солвинг анд ингенуитy.
А цомпанy тхат макес, саy, а мобилитy аид цан алсо цреате а цоурсе wхере виситорс трy оут дифферент поссибилитиес анд сее хоw працтицал тхе продуцт ис. Ит цан бе а дигитал гаме ор а реал обстацле цоурсе то оверцоме. Wхат маттерс ис тхат пеопле аре нот јуст ан аудиенце, бут партиципантс.
Оф цоурсе, тхат аппроацх алсо царриес а риск: иф сометхинг доес нот wорк, виситорс wилл сее ит. Бут иф ит wоркс wелл, тхе еxпериенце ис море персуасиве тхан анy адвертисемент. Wхен yоу трy сометхинг yоурселф, yоу аре муцх море ликелy то ремембер wхат yоу дисцоверед.
Анд wхат wоулд yоу саy специфицаллy то Белграде, ас тхе хост цитy wхосе идентитy схоулд бе пресент тхроугхоут тхе еxхибитион?
Мy адвице то цитиес анд цоунтриес хостинг ан еxхибитион ис алwаyс то бринг тхеир лоцал цултуре инто ит.
Тхеy офтен тхинк тхеy неед то цреате а тхеме парк, бут тхат ис нот тхе ригхт патх. Тхеме паркс цан бе верy симилар то оне анотхер. Диснеyланд ин Схангхаи анд тхе оне ин Цалифорниа хаве а греат деал ин цоммон. Белграде, хоwевер, схоулд нот ресембле анотхер цитy. Ит схоулд схоw wхат макес ит Белграде.
Тхат инцлудес итс цоффее-дринкинг цултуре, нигхтлифе, спонтанеитy, анд итс инцлинатион тоwардс социалисинг анд плаy. Wхy схоулд плаy ремаин онлy wитхин тхе еxхибитион гроундс? Пеопле плаy ин тхе стреетс тоо, ин сцхоолс, пассагеwаyс анд сqуарес. Иф поссибле, тхе спирит оф тхе еxхибитион схоулд спреад то тхе цитy ас wелл, со тхат виситорс до нот еxпериенце Еxпо онлy wхен тхеy ентер а специфиц сите. Белграде итселф цан бецоме парт оф тхе евент.
09:00
NIN (отвара се у новом прозору)
Чарлс Папас, стручњак за Експо, за НИН: Место сусрета, послова и откривања нових култура
Чарлс Папас, стручњак за Експо, за НИН: Место сусрета, послова и откривања нових култура |Људи често перципирају међународне изложбе као скупи спектакл који траје неколико месеци, а после се сви хватају за главу што… Цео текст
Чарлс Папас, стручњак за Експо, за НИН: Место сусрета, послова и откривања нових култура
|Људи често перципирају међународне изложбе као скупи спектакл који траје неколико месеци, а после се сви хватају за главу што од трошка што од објеката са којима не знају шта ће.
19.10.
2026.
Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године.
Међутим, њихова историја показује да наслеђе може да буде много трајније: Ајфелов торањ првобитно је био замишљен као привремена конструкција и ево га траје 137 година. Поједине изложбе обликовале су читаве делове градова, а на њима су представљени изуми и идеје који су променили свакодневни живот.
Стручњак за Експо Чарлс Папас, који је међународне изложбе заволео још као дечак, сматра да је кључ успеха у томе да се посетиоци не задрже само на гледању и читању, већ да нешто искусе, испробају и открију.
За Београд, домаћина Експа, његова порука је да у организацију унесе сопствену културу, живост и склоност игри, уместо да направи копију неког универзалног забавног парка.
Када је реч о међународним изложбама, често се прво помисли на велике павиљоне и спектакуларне грађевине. Шта град домаћин заиста може да добије од једног таквог догађаја?
Добит може да буде веома различита, али је најважније да се о њој размишља пре него што се изложба заврши. Ајфелов торањ је најпознатији пример. Изграђен је за изложбу у Паризу 1889. године и првобитно је требало да буде привремен, да стоји око двадесет година. Док су га градили, многи су га сматрали ужасним. Око триста угледних интелектуалаца потписало је протестно писмо, тврдећи да је торањ ружан. Данас је један од најпрепознатљивијих симбола Француске.
Париз је, у великој мери, град обликован изложбама. Широки булевари, карактеристичне зграде од светлог камена, паркови и знамените грађевине повезани су са великим урбанистичким променама које су пратиле изложбе још од средине 19. века.
Велика палата, Мала палата и Мост Александра ИИИ такође су део тог наслеђа. Чак је и чувена столица коју виђамо по париским кафеима настала за једну од изложби. Била је то идеја немачког проналазача, а касније је постала широко распрострањен комад намештаја.
То показује да изложба не мора да буде само догађај на одређеном простору. Она може да промени начин на који град изгледа и функционише, па и оно што људи сматрају његовим идентитетом.
Можете ли да наведете пример града који је после изложбе добио нешто што и данас користи?
Сијетл, на пример, има Спејс нидл, грађевину која је постала симбол града и важна туристичка атракција. Занимљив је и случај Спокена, града који је 1974. организовао изложбу посвећену екологији. После ње је простор уз реку преуређен у велики парк, који је постао средиште градског живота.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Према подацима који су тада изношени, у првих пет година после изложбе град је остварио око 700 милиона долара прихода од туризма и пословних активности повезаних са догађајем.
Спокен је тада имао приближно 170.000 становника. Београд је много већи, па је јасно да су могућности другачије. Али важније од поређења величине јесте питање шта остаје када се посетиоци разиђу. Не можете само да изградите простор и препустите га случају. Морате да знате чему ће служити, ко ће га користити и како ће бити повезан са остатком града.
Некада се о томе није довољно размишљало. После Светске изложбе у Чикагу 1893. чак се разматрало да се читав изложбени простор уништи динамитом, јер се веровало да би то био спектакуларан завршетак. Данас је приступ другачији. На пример, у Дубаију је постављено правило да се велики део изложбених објеката поново употреби. То је разуман принцип: план за живот после изложбе мора да буде део пројекта од самог почетка.
Шта би, по вашем мишљењу, могло да буде најважније наслеђе београдског Експа?
Београд може да добије нове просторе за спорт, догађаје и различите врсте окупљања, а то су садржаји који могу да доносу приход и након завршетка изложбе. Саобраћајна инфраструктура, укључујући железничку станицу и метро који ће повезивати овај део града, може да олакша долазак и допринесе развоју подручја.
Ипак, наслеђе није само списак објеката. Ако се све уради како треба, изложба може да утиче на економију, туризам и развој града, али и да промени начин на који га људи доживљавају. Београд више не мора да буде само град кроз који се пролази или који је познат људима из региона. Може да постане дестинација због које се путује.
Кључно је да постоји план за коришћење простора после догађаја и да се размишља о томе како ће се тај простор уклопити у свакодневни живот. То је разлика између изложбе која остави само фотографије и оне која остави нешто што генерације после нас могу да користе.
30.10.
2026.
МУП упозорава возаче на додатни опрез током предстојећег викенда због обилних падавина и појачаног саобраћаја поводом славе Свети Лука.
30.10.
2026.
У септембру забележено 445.000 долазака туриста и раст ноћења од 15,3 одсто. Међу страним гостима највише ноћења остварили су Руси.
Често се говори о „наслеђу“ изложбе, али тај појам може да значи много тога. Шта све може да буде наслеђе?
Понекад је то грађевина. Лондонска Кристална палата, подигнута за изложбу 1851. године, трајала је 86 година када је изгорела. Ту је Ајфелов торањ, као и Атомијум у Бриселу.
Али наслеђе може да буде и изум. На светским изложбама представљани су или промовисани бројни предмети и технологије који су касније постали део свакодневице: покретне степенице, лифтови, екрани осетљиви на додир, телефон, снимљена музика, електричне утичнице и уређаји за плаћање горива на пумпи. Међу примерима су и инкубатори за превремено рођене бебе.
Наслеђе може да буде и новац који се уложи у нешто корисно. Изложба у Лондону 1851. завршена је профитом од 186.000 фунти, што би данас одговарало десетинама милиона долара. Тим новцем купљено је земљиште у делу Лондона познатом као Јужни Кенсингтон, где су касније изграђени музеји и културне установе, међу њима Музеј Викторије и Алберта, Ројал Алберт Хол и Природњачки музеј. Од тог фонда финансиране су и стипендије, које су се додељивале још много деценија касније.
Међу стипендистима било је и тринаест људи који су касније добили Нобелову награду, укључујући Ернеста Радерфорда, познатог по открићу атомског језгра.
Дакле, једна изложба може да допринесе томе да боље разумемо универзум. То је прилично импресивно наслеђе.
Помињете игру као важан део изложбеног искуства. Зашто је она толико значајна?
Зато што људи не долазе само да би примили информације. Долазе и да би нешто открили. На изложби 1889. године, истој оној за коју је подигнут Ајфелов торањ, ботаничар Жозеф Латур-Марлијак представио је локвање које је добио укрштањем француских белих локвања са северноамеричким врстама. Цвеће је имало много живље боје. Међу посетиоцима који су га видели био је Клод Моне. Био је толико очаран да је локвање сликао до краја живота.
Моне није дошао на изложбу да би пронашао мотив за читав свој сликарски опус. Једноставно је шетао и наишао на нешто што га је заокупило. Управо такве ствари изложбе могу да омогуће. Не треба све да буде строго организовано, као у забавном парку у којем посетилац иде од једне атракције до друге по унапред задатом распореду. Потребан је простор у којем људи могу да лутају, застану, проведу десет минута на једном месту, а сат времена на другом.
Можда ће успут наићи на идеју, особу или предмет који ће им променити живот.
То не може увек да се испланира, али се може створити окружење у којем су такви сусрети могући.
Свет у којем живимо често делује прилично мрачно. Да ли игра и забава коју Експо 2027. промовише као главни мотив изложбе могу да имају и озбиљнију улогу?
Мислим да нам је игра потребна више него икад. Стварност је довољно озбиљна и често тешка. Зашто бисмо онда и простор који окупља људе морали да учинимо једнако суморним? Изложба може да буде предах, пауза између лоших вести, место на којем се људи опусте, упознају и нешто науче без осећаја да су на предавању.
Игра не значи да се одустаје од озбиљних тема. Напротив, кроз игру се сложене ствари могу објаснити на приступачан начин. Људи су активни, доносе одлуке, решавају проблем и сарађују. То је сасвим другачије од пасивног читања информација са зида или гледања презентације.
Управо зато ми је занимљиво што је тема београдског Експа повезана са игром. Она може да пружи енергију читавом догађају и да га учини препознатљивим.
Ваша веза са међународним изложбама почела је када сте имали само девет година. Чега се сећате са те прве посете?
Рођен сам на америчком Средњем западу, а светске изложбе заволео сам када ме је отац 1965. одвео на изложбу у Њујорку.
Имао сам девет година и за дете тог узраста то је било као да је ушло на огромно игралиште. Сећам се многих ствари, али ми је посебно остао у сећању павиљон компаније ИБМ. Био је кружног облика, инспирисан електричном писаћом машином која је тада била веома напредна. У њој је постојао округли елемент са словима, па је направљен велики павиљон који је подсећао на њега. Посетиоци су чекали у реду испод високих конструкција налик дрвећу, а затим би у групама улазили унутра и били подизани на велику висину. У простору са бројним екранима и пројекторима, синхронизованим тако да заједно приказују садржај, објашњавано је како рачунари функционишу.
Идеје су биле представљене кроз свакодневне примере. О рачунарима се говорило уз рецепте домаћица или тактику фудбалских тренера, тако да и дете може да разуме.
После презентације могли сте да унесете датум рођења и добијете наслове из „Њујорк тајмса“ објављене тог дана. За нас је то тада било невероватно.
Постојала је и луткарска представа у којој Шерлок Холмс и доктор Вотсон решавају случај користећи бинарну логику.
Када сам изашао из павиљона, у глави ми је остала јасна веза: ИБМ су рачунари, а рачунари су ИБМ. То је био циљ наступа компаније, али начин на који је то постигнуто био је чудесан. У то време је аутоматизација изазивала забринутост, па је ИБМ кроз павиљон истовремено објашњавао технологију и поправљао сопствени имиџ.
За мене је, међутим, најважнији био осећај чуђења. И данас могу да се сетим тог доживљаја као да се десио јуче.
Да ли изложбе и данас могу да оставе такав утисак на децу, у свету у којем су им готово све информације доступне одмах преко екрана?
Могу. Интернет и екрани променили су свет, али ништа не може у потпуности да замени сусрет лицем у лице. Када сте на интернету, углавном тражите нешто за шта већ знате да вас занима. Можете да наиђете и на нешто неочекивано, али то ипак гледате на малом екрану. На изложби се налазите у стварном простору, међу људима, и не знате шта вас чека иза следећег угла.
Замислите да дете уђе у павиљон и тамо неочекивано сретне свог омиљеног кошаркаша. Такав тренутак не може да се упореди са гледањем снимка. Или замислите да гледате фигуру научника, притиснете дугме и чујете информације о његовом раду, а онда се испостави да је тај научник заиста ту и да може да вам приђе и разговара с вама.
У павиљону Уједињених Арапских Емирата у Осаки организовали су искуство засновано на сличном изненађењу: посетиоци су могли да упознају људе чији су рад претходно откривали кроз поставку.
То је моћ изложбе када је добро осмишљена. Не само да вам показује нешто занимљиво већ вам пружа могућност да то доживите лично и неочекивано. Можда ће дете које данас посети београдски Експо за педесет година и даље памтити један тренутак са тог места.
Шта бисте саветовали земљама и компанијама које припремају своје павиљоне? Како да осмисле наступ који се памти?
Прво треба да одговоре на једноставно питање: шта желим да људи сазнају о мени? Не само шта желим да продам, већ какву слику желим да посетиоци понесу о мојој земљи или компанији. Тек када то знате, можете да осмислите искуство које ту поруку преноси.
Узмимо Холандију као пример. Велики део земље налази се испод нивоа мора, а управљање водама једно је од подручја у којем има много знања и искуства. Уместо да посетиоцима само прикажете текстове и графиконе, можете да их поделите у групе и дате им задатак да кроз игру пронађу најефикаснији начин да заштите земљу од поплава. Они ће научити нешто о Холандији, сарађиваће, такмичити се и забавити. На крају ће ту земљу повезати са решавањем проблема и домишљатошћу.
И компанија која производи, рецимо, помагало за кретање може да направи полигон на којем посетиоци испробавају различите могућности и проверавају колико је производ практичан. То може да буде дигитална игра или стварна препрека коју треба савладати. Важно је да људи не буду само публика, већ учесници.
Наравно, такав приступ носи и ризик: ако нешто не ради, посетиоци ће то видети. Али ако ради добро, искуство је уверљивије од било какве рекламе. Када сами нешто испробате, много лакше памтите шта сте открили.
А шта бисте посебно поручили Београду, који је домаћин и чији идентитет треба да буде присутан у читавој изложби?
Мој савет градовима и земљама које организују изложбу увек је да у њу унесу своју локалну културу.
Често помисле да морају да направе тематски парк, али то није прави пут. Тематски паркови умеју да буду веома слични једни другима. Дизниленд у Шангају и онај у Калифорнији имају много заједничког. Београд, међутим, не треба да личи на неки други град. Треба да покаже оно што га чини Београдом.
То подразумева и културу испијања кафе, и ноћни живот, и спонтаност, и склоност дружењу и игри. Зашто би игра остала само унутар изложбеног простора? Људи се играју и на улицама, у школама, у пролазима и на трговима. Ако је могуће, дух изложбе требало би проширити и на град, тако да посетиоци не доживе Експо само када уђу на одређену локацију. И сам Београд може да постане део догађаја.
17:53
Блиц (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог
Експо 2027 представљен у Атини: Нове могућности за туристичку и пословну сарадњу Србије и Грчке
На догађају је истакнута важност унапређења туристичке размене и пословних веза између Србије и Грчке, посебно кроз предстојећи Експо Експо 2027 у Београду биће глобална платформа за повезивање компанија и стварање… Цео текст
На догађају је истакнута важност унапређења туристичке размене и пословних веза између Србије и Грчке, посебно кроз предстојећи Експо
Експо 2027 у Београду биће глобална платформа за повезивање компанија и стварање дугорочне сарадње, уз најаву више од 50.000 пословних догађаја
Пројекат „Упознај Србију“, чији је циљ промоција Србије и специјализоване изложбе Експо 2027 Београд као туристичке и пословне дестинације, представљен је данас у Атини. На догађају су истакнуте могућности за унапређење туристичке размене, повезивање привредника и учешће грчких компанија у пословном програму Експа 2027.
На панелу посвећеном пословном повезивању, оцењено је да иако постоје јаке везе између Србије и Грчке, када је реч о туризму, предстојећа специјализована изложба пружа прилику за њихово додатно унапређење.
Присутни су навели да интензивна туристичка сарадња Србије и Грчке представља добру основу за значајно повећање броја долазака и ноћења гостију из Грчке, посебно узимајући у обзир да се Експо, као значајна међународна манифестација, после више од једне деценије поново организује на европском континенту.
Посебан нагласак током панела стављен је на пословни програм Експа 2027, који ће наредне године бити глобална платформа за повезивање домаћих и међународних компанија и стварање услова за дугорочну сарадњу.
Најављено је покретање бизнис модула Експо 2027 апликације, која ће омогућити стварање контаката и међусобно повезивање привредника из свих делова света и пре почетка саме изложбе, током које се очекује више од 50.000 пословних догађаја и састанака.
Комесар Грчке за Експо 2027 Београд Димитриос Скаикос истакао је да Грчка придаје велики значај учешћу на изложби у Београду, посебно у времену глобалних неизвесности, када су међународно повезивање и економска сарадња важнији него икада.
„Велико нам је задовољство што данас у Атини дочекујемо наше пријатеље из Србије и заједно промовишемо Експо 2027 Београд. За Грчку је ова изложба изузетно важна и имамо велика очекивања од нашег учешћа. Живимо у времену бројних изазова и неизвесности, због чега су иницијативе које подстичу пријатељство, повезивање и економску и пословну сарадњу посебно значајне“, поручио је Скаикос.
Говорећи о представљању Грчке на изложби, он је навео да ће посебан акценат бити на туризму, инфраструктури, филмској и другим креативним индустријама, као и на технологији и иновацијама.
„Грчка је последњих година постала атрактивна инвестициона дестинација и желимо да представимо потенцијале различитих сектора наше привреде. Имамо динамичан екосистем малих и средњих предузећа, посебно у технолошком сектору, а наша намера је да те потенцијале повежемо са главном темом изложбе, културом и спортом“, истакао је Скаикос.
Поред Грчке, пројекат „Упознај Србију“ до сада је представљен у Словачкој, Северној Македонији, Хрватској, Словенији, као и у Аустрију, како би се међународној пословној заједници представиле могућности, које Експо 2027, као највећи међународни догађај наредне године, отвара за туризам, инвестиције и пословну сарадњу.
Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом „Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све“.
Током 93 дана, Београд ће бити место сусрета земаља, култура, идеја и пословних иницијатива из целог света, док ће кампања „Упознај Србију“ допринети промоцији туристичких потенцијала читаве Србије.

Хронологија

27. окт

Дневник (отвара се у новом прозору)

Привредницима Ваљева и Ужица представљене могућности за укључивање у Експо 2027

Бизнис караван Експа 2027 наставио је обилазак Србије, а данас су у Ваљеву и Ужицу, у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС), организовани сусрети са локалним привредницима. Представници компаније „ЕХРО 2027” д.о.о.… Цео текст

Представници компаније „ЕХРО 2027” д.о.о. Београд упознали су присутне са могућностима за укључивање домаћих компанија у припрему и реализацију специјализоване изложбе Експо 2027 Београд, као и прилике за успостављање пословних партнерстава са компанијама из целог света.

Посебан акценат стављен је на бизнис платформу Експа 2027, путем које домаће компаније могу да се бесплатно региструју, представе своје производе и услуге и директно се повежу са међународним учесницима изложбе. Могућности за сарадњу обухватају бројне делатности, од информационих технологија, транспорта и логистике до опремања павиљона, дизајна и угоститељства.

Представник компаније „ЕХРО 2027” д.о.о. Београд Лука Живковић истакао је да привредници не морају да чекају почетак изложбе како би искористили пословне прилике које она доноси.

„Могућности за укључивање домаћих компанија отворене су већ сада, током припрема за Експо 2027. Позивамо све фирме да се бесплатно региструју на бизнис платформи и понуде своје производе и услуге међународним учесницима. Истовремено, кроз наш бизнис програм, форуме, конгресе и пословне сусрете, компаније ће имати прилику да пронађу нове партнере, дистрибутере и купце из целог света“, поручио је Живковић.

Директорка Регионалне привредне коморе Колубарског и Мачванског управног округа Весна Кудић нагласила је значај представљања ових могућности привредницима широм Србије.

„Експо 2027 је велика прилика за домаће привреднике да успоставе нова партнерства и склопе пословне уговоре. Зато је Привредна комора Србије организовала серију сусрета широм земље, како бисмо компанијама приближили конкретне могућности које им учешће у овом међународном догађају пружа“, истакла је Кудић.

Директорка Регионалне привредне коморе Златиборског управног округа Ана Лапчевић истакла је да привредници овог краја показују посебно интересовање за директно укључивање у припрему изложбе.

„Наше привреднике посебно интересује бизнис платформа, преко које ће моћи директно да се укључе у послове повезане са припремом објеката и инфраструктуре неопходне за одржавање Експа 2027. Ово је прилика да представе своје капацитете и остваре нове пословне ангажмане“, рекла је Лапчевић.

Да домаће компаније у Експу 2027 препознају прилику за ширење пословања, потврђује и Иван Стојиљковић, сувласник и директор породичне компаније „Урбан тецхницс“ из Ваљева, која се бави производњом пластичних делова за индустрију кућних апарата.

„Експо 2027 видимо као прилику да се повежемо са великим мултинационалним компанијама са којима до сада нисмо сарађивали, али и да уђемо у нове индустрије. Ово је прилика да на једном месту упознамо потенцијалне партнере из целог света“, рекао је Стојиљковић.

Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом „Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све“. Изложба ће, поред представљања земаља учесница, бити и важна платформа за међународну пословну сарадњу и отварање нових могућности за домаћу привреду.

09:00

NIN (отвара се у новом прозору) први објавио

Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес

Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес |Пеопле офтен сее интернатионал еxхибитионс ас еxпенсиве спецтацлес тхат ласт а феw монтхс, афтер wхицх еверyоне ис… Цео текст

Цхарлес Паппас, Еxпо еxперт, фор НИН: А плаце фор енцоунтерс, бусинесс анд дисцоверинг неw цултурес

|Пеопле офтен сее интернатионал еxхибитионс ас еxпенсиве спецтацлес тхат ласт а феw монтхс, афтер wхицх еверyоне ис лефт wондеринг ботх абоут тхе цост анд абоут wхат то до wитх тхе струцтурес тхат ремаин.

Хоwевер, тхеир хисторy схоwс тхат тхе легацy цан бе фар море ендуринг. Тхе Еиффел Тоwер wас оригиналлy цонцеивед ас а темпорарy струцтуре, анд ит ис стилл стандинг 137 yеарс латер. Соме еxхибитионс хаве схапед ентире партс оф цитиес, анд тхеy хаве схоwцасед инвентионс анд идеас тхат цхангед еверyдаy лифе.

Еxпо еxперт Цхарлес Паппас, wхо фелл ин лове wитх интернатионал еxхибитионс ас а боy, белиевес тхе кеy то суццесс ис енсуринг тхат виситорс до море тхан симплy лоок анд реад. Тхеy схоулд бе абле то еxпериенце, трy оут анд дисцовер сометхинг.

Фор Белграде, тхе хост оф Еxпо, хис мессаге ис то бринг итс оwн цултуре, енергy анд плаyфулнесс инто тхе органисатион, ратхер тхан цреатинг а цопy оф соме генериц тхеме парк.

Wхен ит цомес то интернатионал еxхибитионс, пеопле офтен фирст тхинк оф ларге павилионс анд спецтацулар буилдингс. Wхат цан а хост цитy реаллy гаин фром суцх ан евент?

Тхе бенефитс цан варy греатлy, бут тхе мост импортант тхинг ис то тхинк абоут тхем бефоре тхе еxхибитион ендс. Тхе Еиффел Тоwер ис тхе бест-кноwн еxампле. Ит wас буилт фор тхе Парис еxхибитион оф 1889 анд wас оригиналлy меант то бе темпорарy, стандинг фор ароунд 20 yеарс. Wхиле ит wас беинг буилт, манy пеопле цонсидеред ит дреадфул. Ароунд 300 проминент интеллецтуалс сигнед а протест леттер, аргуинг тхат тхе тоwер wас углy. Тодаy, ит ис оне оф тхе мост рецогнисабле сyмболс оф Франце.

Парис ис, то а греат еxтент, а цитy схапед бy еxхибитионс. Итс броад боулевардс, дистинцтиве пале-стоне буилдингс, паркс анд ландмарк струцтурес аре линкед то тхе мајор урбан цхангес тхат аццомпаниед еxхибитионс фром тхе мид-19тх центурy онwардс.

Тхе Гранд Палаис, тхе Петит Палаис анд Понт Алеxандре ИИИ аре алсо парт оф тхат легацy. Евен тхе фамоус цхаир сеен ин Парисиан цафéс wас цреатед фор оне оф тхе еxхибитионс. Ит wас тхе идеа оф а Герман инвентор анд латер бецаме а wиделy усед пиеце оф фурнитуре.

Тхис схоwс тхат ан еxхибитион доес нот хаве то бе мерелy ан евент цонфинед то а специфиц сите. Ит цан цханге тхе wаy а цитy лоокс анд фунцтионс, анд евен wхат пеопле регард ас парт оф итс идентитy.

Цан yоу гиве ан еxампле оф а цитy тхат гаинед сометхинг фром ан еxхибитион тхат ит стилл усес тодаy?

Сеаттле, фор еxампле, хас тхе Спаце Неедле, а струцтуре тхат хас бецоме а сyмбол оф тхе цитy анд а мајор тоурист аттрацтион. Тхе цасе оф Спокане ис алсо интерестинг. Ин 1974, тхе цитy хостед ан еxхибитион девотед то ецологy. Афтерwардс, тхе риверсиде ареа wас редевелопед инто а ларге парк, wхицх бецаме тхе центре оф цитy лифе.

Аццординг то фигурес пресентед ат тхе тиме, ин тхе фирст фиве yеарс афтер тхе еxхибитион тхе цитy генератед ароунд 700 миллион долларс ин ревенуе фром тоурисм анд бусинесс ацтивитиес линкед то тхе евент.

Спокане тхен хад роугхлy 170,000 ресидентс. Белграде ис муцх ларгер, со тхе поссибилитиес аре цлеарлy дифферент. Бут море импортант тхан цомпаринг сизе ис тхе qуестион оф wхат ремаинс афтер тхе виситорс леаве. Yоу цаннот симплy буилд а сите анд леаве ит то цханце. Yоу неед то кноw wхат ит wилл бе усед фор, wхо wилл усе ит анд хоw ит wилл цоннецт wитх тхе рест оф тхе цитy.

Ин тхе паст, тхат wас нот алwаyс цонсидеред царефуллy еноугх. Афтер тхе Wорлд’с Цолумбиан Еxпоситион ин Цхицаго ин 1893, тхере wас евен дисцуссион оф дестроyинг тхе ентире еxхибитион сите wитх дyнамите, бецаусе ит wас тхоугхт тхат тхис wоулд маке фор а спецтацулар ендинг. Тодаy, тхе аппроацх ис дифферент. Ин Дубаи, фор еxампле, а руле wас интродуцед тхат а ларге схаре оф тхе еxхибитион струцтурес схоулд бе реусед. Ит ис а сенсибле принципле: а план фор лифе афтер тхе еxхибитион муст бе парт оф тхе пројецт фром тхе верy бегиннинг.

Ин yоур виеw, wхат цоулд бе тхе мост импортант легацy оф Белграде Еxпо?

Белграде цоулд гаин неw спацес фор спорт, евентс анд дифферент киндс оф гатхерингс, анд тхесе аре фацилитиес тхат цан генерате ревенуе евен афтер тхе еxхибитион ендс. Транспорт инфраструцтуре, инцлудинг тхе раилwаy статион анд тхе метро тхат wилл цоннецт тхис парт оф тхе цитy, цоулд маке аццесс еасиер анд цонтрибуте то тхе ареа’с девелопмент.

Стилл, легацy ис нот симплy а лист оф струцтурес. Иф еверyтхинг ис доне проперлy, ан еxхибитион цан аффецт тхе ецономy, тоурисм анд урбан девелопмент, бут ит цан алсо цханге тхе wаy пеопле перцеиве тхе цитy. Белграде но лонгер хас то бе онлy а цитy пеопле пасс тхроугх ор оне кноwн маинлy то пеопле ин тхе регион. Ит цан бецоме а дестинатион пеопле травел то специфицаллy.

Тхе цруциал тхинг ис то хаве а план фор хоw тхе сите wилл бе усед афтер тхе евент анд то тхинк абоут хоw ит wилл фит инто еверyдаy лифе. Тхат ис тхе дифференце бетwеен ан еxхибитион тхат леавес бехинд онлy пхотограпхс анд оне тхат леавес сометхинг футуре генератионс цан усе.

Пеопле офтен спеак абоут ан еxхибитион’с “легацy”, бут тхат терм цан меан манy тхингс. Wхат цан легацy инцлуде?

Сометимес ит ис а буилдинг. Лондон’с Црyстал Палаце, буилт фор тхе 1851 еxхибитион, стоод фор 86 yеарс бефоре ит бурнед доwн. Тхере ис алсо тхе Еиффел Тоwер, ас wелл ас тхе Атомиум ин Брусселс.

Бут легацy цан алсо бе ан инвентион. Wорлд еxхибитионс интродуцед ор промотед нумероус објецтс анд тецхнологиес тхат латер бецаме парт оф еверyдаy лифе: есцалаторс, лифтс, тоуцхсцреенс, тхе телепхоне, рецордед мусиц, елецтрицал соцкетс анд девицес фор паyинг фор фуел ат петрол статионс. Прематуре бабy инцубаторс аре алсо амонг тхе еxамплес.

Легацy цан алсо бе тхе монеy инвестед ин сометхинг усефул. Тхе 1851 еxхибитион ин Лондон ендед wитх а профит оф 186,000 поундс, wхицх wоулд амоунт то тенс оф миллионс оф долларс тодаy. Тхат монеy wас усед то буy ланд ин тхе парт оф Лондон кноwн ас Соутх Кенсингтон, wхере мусеумс анд цултурал институтионс wере латер буилт, инцлудинг тхе Вицториа анд Алберт Мусеум, тхе Роyал Алберт Халл анд тхе Натурал Хисторy Мусеум. Сцхоларсхипс wере алсо фундед фром тхат ендоwмент, анд тхеy цонтинуед то бе аwардед манy децадес латер.

Амонг тхе сцхоларсхип реципиентс wере 13 пеопле wхо латер wон тхе Нобел Призе, инцлудинг Ернест Рутхерфорд, кноwн фор дисцоверинг тхе атомиц нуцлеус.

Со а сингле еxхибитион цан цонтрибуте то оур ундерстандинг оф тхе универсе. Тхат ис qуите ан импрессиве легацy.

Yоу ментион плаy ас ан импортант парт оф тхе еxхибитион еxпериенце. Wхy ис ит со сигнифицант?

Бецаусе пеопле до нот цоме онлy то рецеиве информатион. Тхеy алсо цоме то дисцовер сометхинг. Ат тхе 1889 еxхибитион, тхе саме оне фор wхицх тхе Еиффел Тоwер wас буилт, тхе ботанист Јосепх Латоур-Марлиац пресентед wатер лилиес хе хад бред бy цроссинг Френцх wхите wатер лилиес wитх Нортх Америцан специес. Тхе флоwерс хад муцх море вивид цолоурс. Амонг тхе виситорс wхо саw тхем wас Цлауде Монет. Хе wас со цаптиватед тхат хе паинтед wатер лилиес фор тхе рест оф хис лифе.

Монет дид нот цоме то тхе еxхибитион ин сеарцх оф а субјецт фор хис ентире бодy оф wорк. Хе wас симплy wалкинг ароунд анд цаме ацросс сометхинг тхат абсорбед хим. Тхат ис прециселy тхе кинд оф тхинг еxхибитионс цан маке поссибле. Еверyтхинг схоулд нот бе ригидлy органисед, ас ин а тхеме парк wхере тхе виситор мовес фром оне аттрацтион то анотхер он а пре-сет сцхедуле. Тхере неедс то бе спаце wхере пеопле цан wандер, паусе, спенд 10 минутес ин оне плаце анд ан хоур ин анотхер.

Алонг тхе wаy, тхеy маy цоме ацросс ан идеа, а персон ор ан објецт тхат цхангес тхеир лифе.

Тхат цаннот алwаyс бе планнед, бут ит ис поссибле то цреате ан енвиронмент ин wхицх суцх енцоунтерс цан хаппен.

Тхе wорлд wе ливе ин офтен сеемс ратхер блеак. Цан тхе плаy анд ентертаинмент тхат Еxпо 2027 промотес ас итс маин тхеме алсо хаве а море сериоус роле?

И тхинк wе неед плаy море тхан евер. Реалитy ис сериоус еноугх анд офтен диффицулт. Со wхy схоулд wе маке а спаце тхат брингс пеопле тогетхер еqуаллy глоомy? Ан еxхибитион цан бе а респите, а паусе бетwеен бад неwс сториес, а плаце wхере пеопле релаx, меет оне анотхер анд леарн сометхинг wитхоут феелинг ас тхоугх тхеy аре аттендинг а лецтуре.

Плаy доес нот меан абандонинг сериоус субјецтс. Он тхе цонтрарy, тхроугх плаy, цомплеx тхингс цан бе еxплаинед ин ан аццессибле wаy. Пеопле аре ацтиве, тхеy маке децисионс, солве проблемс анд цооперате. Тхат ис ентирелy дифферент фром пассивелy реадинг информатион он а wалл ор wатцхинг а пресентатион.

Тхат ис еxацтлy wхy И финд ит интерестинг тхат тхе тхеме оф Белграде Еxпо ис цоннецтед wитх плаy. Ит цан гиве енергy то тхе ентире евент анд маке ит дистинцтиве.

Yоур цоннецтион wитх интернатионал еxхибитионс беган wхен yоу wере онлy нине yеарс олд. Wхат до yоу ремембер фром тхат фирст висит?

И wас борн ин тхе Америцан Мидwест, анд И фелл ин лове wитх wорлд еxхибитионс wхен мy фатхер тоок ме то тхе еxхибитион ин Неw Yорк ин 1965.

И wас нине yеарс олд, анд фор а цхилд тхат аге ит wас лике ентеринг а васт плаyгроунд. И ремембер манy тхингс, бут wхат стаyед wитх ме мост wас тхе ИБМ павилион. Ит wас цирцулар ин схапе, инспиред бy ан елецтриц тyпеwритер тхат wас цонсидеред хигхлy адванцед ат тхе тиме. Ит хад а роунд елемент wитх леттерс он ит, анд а ларге павилион wас буилт то ресембле ит. Виситорс qуеуед бенеатх талл, трее-лике струцтурес, тхен ентеред ин гроупс анд wере лифтед хигх инто тхе аир. Ин а спаце филлед wитх сцреенс анд пројецторс, сyнцхронисед то дисплаy цонтент тогетхер, тхеy wере схоwн хоw цомпутерс wорк.

Тхе идеас wере пресентед тхроугх еверyдаy еxамплес. Цомпутерс wере еxплаинед тхроугх хоусеwивес’ реципес ор фоотбалл цоацхес’ тацтицс, ин а wаy тхат евен а цхилд цоулд ундерстанд.

Афтер тхе пресентатион, yоу цоулд ентер yоур дате оф биртх анд рецеиве тхе хеадлинес фром Тхе Неw Yорк Тимес публисхед он тхат даy. Ат тхе тиме, тхат сеемед инцредибле то ус.

Тхере wас алсо а пуппет схоw ин wхицх Схерлоцк Холмес анд Др Wатсон солвед а цасе усинг бинарy логиц.

Wхен И цаме оут оф тхе павилион, оне цлеар цоннецтион ремаинед ин мy минд: ИБМ меанс цомпутерс, анд цомпутерс меан ИБМ. Тхат wас тхе цомпанy’с аим, бут тхе wаy ит ацхиевед ит wас марвеллоус. Ат тхе тиме, аутоматион wас цаусинг цонцерн, со тхроугх тхе павилион ИБМ wас ботх еxплаининг тецхнологy анд импровинг итс оwн имаге.

Фор ме, хоwевер, тхе мост импортант тхинг wас тхе сенсе оф wондер. Евен ноw, И цан ремембер тхат феелинг ас иф ит хаппенед yестердаy.

Цан еxхибитионс стилл леаве тхат кинд оф импрессион он цхилдрен тодаy, ин а wорлд wхере алмост алл информатион ис инстантлy аваилабле то тхем он а сцреен?

Тхеy цан. Тхе интернет анд сцреенс хаве цхангед тхе wорлд, бут нотхинг цан фуллy реплаце а фаце-то-фаце енцоунтер. Wхен yоу аре онлине, yоу аре усуаллy лоокинг фор сометхинг yоу алреадy кноw интерестс yоу. Yоу маy алсо цоме ацросс сометхинг унеxпецтед, бут yоу аре стилл сееинг ит он а смалл сцреен. Ат ан еxхибитион, yоу аре ин а реал спаце, амонг отхер пеопле, анд yоу до нот кноw wхат аwаитс yоу ароунд тхе неxт цорнер.

Имагине а цхилд ентеринг а павилион анд унеxпецтедлy меетинг тхеир фавоурите баскетбалл плаyер тхере. А момент лике тхат цаннот бе цомпаред wитх wатцхинг а рецординг. Ор имагине лоокинг ат а фигуре оф а сциентист, прессинг а буттон анд хеаринг информатион абоут тхеир wорк, онлy то дисцовер тхат тхе сциентист ис ацтуаллy тхере анд цан цоме уп анд спеак то yоу.

Ат тхе Унитед Араб Емиратес павилион ин Осака, тхеy органисед ан еxпериенце басед он а симилар сурприсе: виситорс цоулд меет тхе пеопле wхосе wорк тхеy хад превиоуслy дисцоверед тхроугх тхе еxхибитион дисплаy.

Тхат ис тхе поwер оф ан еxхибитион wхен ит ис wелл десигнед. Ит доес нот симплy схоw yоу сометхинг интерестинг; ит гивес yоу тхе цханце то еxпериенце ит персоналлy анд унеxпецтедлy. А цхилд wхо виситс Белграде Еxпо тодаy маy стилл ремембер оне момент фром тхат плаце 50 yеарс фром ноw.

Wхат адвице wоулд yоу гиве то цоунтриес анд цомпаниес препаринг тхеир павилионс? Хоw цан тхеy десигн а пресентатион тхат пеопле ремембер?

Фирст, тхеy неед то ансwер а симпле qуестион: wхат до И wант пеопле то леарн абоут ме? Нот јуст wхат до И wант то селл, бут wхат имаге до И wант виситорс то таке аwаy оф мy цоунтрy ор цомпанy? Онлy онце yоу кноw тхат цан yоу десигн ан еxпериенце тхат цонвеyс тхе мессаге.

Таке тхе Нетхерландс ас ан еxампле. Муцх оф тхе цоунтрy лиес белоw сеа левел, анд wатер манагемент ис оне оф тхе фиелдс ин wхицх ит хас еxтенсиве кноwледге анд еxпериенце. Ратхер тхан симплy схоwинг виситорс теxтс анд цхартс, yоу цан дивиде тхем инто гроупс анд гиве тхем тхе таск оф усинг плаy то финд тхе мост еффициент wаy оф протецтинг тхе цоунтрy фром флоодс. Тхеy wилл леарн сометхинг абоут тхе Нетхерландс, цооперате, цомпете анд ењоy тхемселвес. Ин тхе енд, тхеy wилл ассоциате тхат цоунтрy wитх проблем-солвинг анд ингенуитy.

А цомпанy тхат макес, саy, а мобилитy аид цан алсо цреате а цоурсе wхере виситорс трy оут дифферент поссибилитиес анд сее хоw працтицал тхе продуцт ис. Ит цан бе а дигитал гаме ор а реал обстацле цоурсе то оверцоме. Wхат маттерс ис тхат пеопле аре нот јуст ан аудиенце, бут партиципантс.

Оф цоурсе, тхат аппроацх алсо царриес а риск: иф сометхинг доес нот wорк, виситорс wилл сее ит. Бут иф ит wоркс wелл, тхе еxпериенце ис море персуасиве тхан анy адвертисемент. Wхен yоу трy сометхинг yоурселф, yоу аре муцх море ликелy то ремембер wхат yоу дисцоверед.

Анд wхат wоулд yоу саy специфицаллy то Белграде, ас тхе хост цитy wхосе идентитy схоулд бе пресент тхроугхоут тхе еxхибитион?

Мy адвице то цитиес анд цоунтриес хостинг ан еxхибитион ис алwаyс то бринг тхеир лоцал цултуре инто ит.

Тхеy офтен тхинк тхеy неед то цреате а тхеме парк, бут тхат ис нот тхе ригхт патх. Тхеме паркс цан бе верy симилар то оне анотхер. Диснеyланд ин Схангхаи анд тхе оне ин Цалифорниа хаве а греат деал ин цоммон. Белграде, хоwевер, схоулд нот ресембле анотхер цитy. Ит схоулд схоw wхат макес ит Белграде.

Тхат инцлудес итс цоффее-дринкинг цултуре, нигхтлифе, спонтанеитy, анд итс инцлинатион тоwардс социалисинг анд плаy. Wхy схоулд плаy ремаин онлy wитхин тхе еxхибитион гроундс? Пеопле плаy ин тхе стреетс тоо, ин сцхоолс, пассагеwаyс анд сqуарес. Иф поссибле, тхе спирит оф тхе еxхибитион схоулд спреад то тхе цитy ас wелл, со тхат виситорс до нот еxпериенце Еxпо онлy wхен тхеy ентер а специфиц сите. Белграде итселф цан бецоме парт оф тхе евент.

09:00

NIN (отвара се у новом прозору)

Чарлс Папас, стручњак за Експо, за НИН: Место сусрета, послова и откривања нових култура

Чарлс Папас, стручњак за Експо, за НИН: Место сусрета, послова и откривања нових култура |Људи често перципирају међународне изложбе као скупи спектакл који траје неколико месеци, а после се сви хватају за главу што… Цео текст

Чарлс Папас, стручњак за Експо, за НИН: Место сусрета, послова и откривања нових култура

|Људи често перципирају међународне изложбе као скупи спектакл који траје неколико месеци, а после се сви хватају за главу што од трошка што од објеката са којима не знају шта ће.

19.10.

2026.

Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Међутим, њихова историја показује да наслеђе може да буде много трајније: Ајфелов торањ првобитно је био замишљен као привремена конструкција и ево га траје 137 година. Поједине изложбе обликовале су читаве делове градова, а на њима су представљени изуми и идеје који су променили свакодневни живот.

Стручњак за Експо Чарлс Папас, који је међународне изложбе заволео још као дечак, сматра да је кључ успеха у томе да се посетиоци не задрже само на гледању и читању, већ да нешто искусе, испробају и открију.

За Београд, домаћина Експа, његова порука је да у организацију унесе сопствену културу, живост и склоност игри, уместо да направи копију неког универзалног забавног парка.

Када је реч о међународним изложбама, често се прво помисли на велике павиљоне и спектакуларне грађевине. Шта град домаћин заиста може да добије од једног таквог догађаја?

Добит може да буде веома различита, али је најважније да се о њој размишља пре него што се изложба заврши. Ајфелов торањ је најпознатији пример. Изграђен је за изложбу у Паризу 1889. године и првобитно је требало да буде привремен, да стоји око двадесет година. Док су га градили, многи су га сматрали ужасним. Око триста угледних интелектуалаца потписало је протестно писмо, тврдећи да је торањ ружан. Данас је један од најпрепознатљивијих симбола Француске.

Париз је, у великој мери, град обликован изложбама. Широки булевари, карактеристичне зграде од светлог камена, паркови и знамените грађевине повезани су са великим урбанистичким променама које су пратиле изложбе још од средине 19. века.

Велика палата, Мала палата и Мост Александра ИИИ такође су део тог наслеђа. Чак је и чувена столица коју виђамо по париским кафеима настала за једну од изложби. Била је то идеја немачког проналазача, а касније је постала широко распрострањен комад намештаја.

То показује да изложба не мора да буде само догађај на одређеном простору. Она може да промени начин на који град изгледа и функционише, па и оно што људи сматрају његовим идентитетом.

Можете ли да наведете пример града који је после изложбе добио нешто што и данас користи?

Сијетл, на пример, има Спејс нидл, грађевину која је постала симбол града и важна туристичка атракција. Занимљив је и случај Спокена, града који је 1974. организовао изложбу посвећену екологији. После ње је простор уз реку преуређен у велики парк, који је постао средиште градског живота.

28.10.

2026.

Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.

Према подацима који су тада изношени, у првих пет година после изложбе град је остварио око 700 милиона долара прихода од туризма и пословних активности повезаних са догађајем.

Спокен је тада имао приближно 170.000 становника. Београд је много већи, па је јасно да су могућности другачије. Али важније од поређења величине јесте питање шта остаје када се посетиоци разиђу. Не можете само да изградите простор и препустите га случају. Морате да знате чему ће служити, ко ће га користити и како ће бити повезан са остатком града.

Некада се о томе није довољно размишљало. После Светске изложбе у Чикагу 1893. чак се разматрало да се читав изложбени простор уништи динамитом, јер се веровало да би то био спектакуларан завршетак. Данас је приступ другачији. На пример, у Дубаију је постављено правило да се велики део изложбених објеката поново употреби. То је разуман принцип: план за живот после изложбе мора да буде део пројекта од самог почетка.

Шта би, по вашем мишљењу, могло да буде најважније наслеђе београдског Експа?

Београд може да добије нове просторе за спорт, догађаје и различите врсте окупљања, а то су садржаји који могу да доносу приход и након завршетка изложбе. Саобраћајна инфраструктура, укључујући железничку станицу и метро који ће повезивати овај део града, може да олакша долазак и допринесе развоју подручја.

Ипак, наслеђе није само списак објеката. Ако се све уради како треба, изложба може да утиче на економију, туризам и развој града, али и да промени начин на који га људи доживљавају. Београд више не мора да буде само град кроз који се пролази или који је познат људима из региона. Може да постане дестинација због које се путује.

Кључно је да постоји план за коришћење простора после догађаја и да се размишља о томе како ће се тај простор уклопити у свакодневни живот. То је разлика између изложбе која остави само фотографије и оне која остави нешто што генерације после нас могу да користе.

30.10.

2026.

МУП упозорава возаче на додатни опрез током предстојећег викенда због обилних падавина и појачаног саобраћаја поводом славе Свети Лука.

30.10.

2026.

У септембру забележено 445.000 долазака туриста и раст ноћења од 15,3 одсто. Међу страним гостима највише ноћења остварили су Руси.

Често се говори о „наслеђу“ изложбе, али тај појам може да значи много тога. Шта све може да буде наслеђе?

Понекад је то грађевина. Лондонска Кристална палата, подигнута за изложбу 1851. године, трајала је 86 година када је изгорела. Ту је Ајфелов торањ, као и Атомијум у Бриселу.

Али наслеђе може да буде и изум. На светским изложбама представљани су или промовисани бројни предмети и технологије који су касније постали део свакодневице: покретне степенице, лифтови, екрани осетљиви на додир, телефон, снимљена музика, електричне утичнице и уређаји за плаћање горива на пумпи. Међу примерима су и инкубатори за превремено рођене бебе.

Наслеђе може да буде и новац који се уложи у нешто корисно. Изложба у Лондону 1851. завршена је профитом од 186.000 фунти, што би данас одговарало десетинама милиона долара. Тим новцем купљено је земљиште у делу Лондона познатом као Јужни Кенсингтон, где су касније изграђени музеји и културне установе, међу њима Музеј Викторије и Алберта, Ројал Алберт Хол и Природњачки музеј. Од тог фонда финансиране су и стипендије, које су се додељивале још много деценија касније.

Међу стипендистима било је и тринаест људи који су касније добили Нобелову награду, укључујући Ернеста Радерфорда, познатог по открићу атомског језгра.

Дакле, једна изложба може да допринесе томе да боље разумемо универзум. То је прилично импресивно наслеђе.

Помињете игру као важан део изложбеног искуства. Зашто је она толико значајна?

Зато што људи не долазе само да би примили информације. Долазе и да би нешто открили. На изложби 1889. године, истој оној за коју је подигнут Ајфелов торањ, ботаничар Жозеф Латур-Марлијак представио је локвање које је добио укрштањем француских белих локвања са северноамеричким врстама. Цвеће је имало много живље боје. Међу посетиоцима који су га видели био је Клод Моне. Био је толико очаран да је локвање сликао до краја живота.

Моне није дошао на изложбу да би пронашао мотив за читав свој сликарски опус. Једноставно је шетао и наишао на нешто што га је заокупило. Управо такве ствари изложбе могу да омогуће. Не треба све да буде строго организовано, као у забавном парку у којем посетилац иде од једне атракције до друге по унапред задатом распореду. Потребан је простор у којем људи могу да лутају, застану, проведу десет минута на једном месту, а сат времена на другом.

Можда ће успут наићи на идеју, особу или предмет који ће им променити живот.

То не може увек да се испланира, али се може створити окружење у којем су такви сусрети могући.

Свет у којем живимо често делује прилично мрачно. Да ли игра и забава коју Експо 2027. промовише као главни мотив изложбе могу да имају и озбиљнију улогу?

Мислим да нам је игра потребна више него икад. Стварност је довољно озбиљна и често тешка. Зашто бисмо онда и простор који окупља људе морали да учинимо једнако суморним? Изложба може да буде предах, пауза између лоших вести, место на којем се људи опусте, упознају и нешто науче без осећаја да су на предавању.

Игра не значи да се одустаје од озбиљних тема. Напротив, кроз игру се сложене ствари могу објаснити на приступачан начин. Људи су активни, доносе одлуке, решавају проблем и сарађују. То је сасвим другачије од пасивног читања информација са зида или гледања презентације.

Управо зато ми је занимљиво што је тема београдског Експа повезана са игром. Она може да пружи енергију читавом догађају и да га учини препознатљивим.

Ваша веза са међународним изложбама почела је када сте имали само девет година. Чега се сећате са те прве посете?

Рођен сам на америчком Средњем западу, а светске изложбе заволео сам када ме је отац 1965. одвео на изложбу у Њујорку.

Имао сам девет година и за дете тог узраста то је било као да је ушло на огромно игралиште. Сећам се многих ствари, али ми је посебно остао у сећању павиљон компаније ИБМ. Био је кружног облика, инспирисан електричном писаћом машином која је тада била веома напредна. У њој је постојао округли елемент са словима, па је направљен велики павиљон који је подсећао на њега. Посетиоци су чекали у реду испод високих конструкција налик дрвећу, а затим би у групама улазили унутра и били подизани на велику висину. У простору са бројним екранима и пројекторима, синхронизованим тако да заједно приказују садржај, објашњавано је како рачунари функционишу.

Идеје су биле представљене кроз свакодневне примере. О рачунарима се говорило уз рецепте домаћица или тактику фудбалских тренера, тако да и дете може да разуме.

После презентације могли сте да унесете датум рођења и добијете наслове из „Њујорк тајмса“ објављене тог дана. За нас је то тада било невероватно.

Постојала је и луткарска представа у којој Шерлок Холмс и доктор Вотсон решавају случај користећи бинарну логику.

Када сам изашао из павиљона, у глави ми је остала јасна веза: ИБМ су рачунари, а рачунари су ИБМ. То је био циљ наступа компаније, али начин на који је то постигнуто био је чудесан. У то време је аутоматизација изазивала забринутост, па је ИБМ кроз павиљон истовремено објашњавао технологију и поправљао сопствени имиџ.

За мене је, међутим, најважнији био осећај чуђења. И данас могу да се сетим тог доживљаја као да се десио јуче.

Да ли изложбе и данас могу да оставе такав утисак на децу, у свету у којем су им готово све информације доступне одмах преко екрана?

Могу. Интернет и екрани променили су свет, али ништа не може у потпуности да замени сусрет лицем у лице. Када сте на интернету, углавном тражите нешто за шта већ знате да вас занима. Можете да наиђете и на нешто неочекивано, али то ипак гледате на малом екрану. На изложби се налазите у стварном простору, међу људима, и не знате шта вас чека иза следећег угла.

Замислите да дете уђе у павиљон и тамо неочекивано сретне свог омиљеног кошаркаша. Такав тренутак не може да се упореди са гледањем снимка. Или замислите да гледате фигуру научника, притиснете дугме и чујете информације о његовом раду, а онда се испостави да је тај научник заиста ту и да може да вам приђе и разговара с вама.

У павиљону Уједињених Арапских Емирата у Осаки организовали су искуство засновано на сличном изненађењу: посетиоци су могли да упознају људе чији су рад претходно откривали кроз поставку.

То је моћ изложбе када је добро осмишљена. Не само да вам показује нешто занимљиво већ вам пружа могућност да то доживите лично и неочекивано. Можда ће дете које данас посети београдски Експо за педесет година и даље памтити један тренутак са тог места.

Шта бисте саветовали земљама и компанијама које припремају своје павиљоне? Како да осмисле наступ који се памти?

Прво треба да одговоре на једноставно питање: шта желим да људи сазнају о мени? Не само шта желим да продам, већ какву слику желим да посетиоци понесу о мојој земљи или компанији. Тек када то знате, можете да осмислите искуство које ту поруку преноси.

Узмимо Холандију као пример. Велики део земље налази се испод нивоа мора, а управљање водама једно је од подручја у којем има много знања и искуства. Уместо да посетиоцима само прикажете текстове и графиконе, можете да их поделите у групе и дате им задатак да кроз игру пронађу најефикаснији начин да заштите земљу од поплава. Они ће научити нешто о Холандији, сарађиваће, такмичити се и забавити. На крају ће ту земљу повезати са решавањем проблема и домишљатошћу.

И компанија која производи, рецимо, помагало за кретање може да направи полигон на којем посетиоци испробавају различите могућности и проверавају колико је производ практичан. То може да буде дигитална игра или стварна препрека коју треба савладати. Важно је да људи не буду само публика, већ учесници.

Наравно, такав приступ носи и ризик: ако нешто не ради, посетиоци ће то видети. Али ако ради добро, искуство је уверљивије од било какве рекламе. Када сами нешто испробате, много лакше памтите шта сте открили.

А шта бисте посебно поручили Београду, који је домаћин и чији идентитет треба да буде присутан у читавој изложби?

Мој савет градовима и земљама које организују изложбу увек је да у њу унесу своју локалну културу.

Често помисле да морају да направе тематски парк, али то није прави пут. Тематски паркови умеју да буду веома слични једни другима. Дизниленд у Шангају и онај у Калифорнији имају много заједничког. Београд, међутим, не треба да личи на неки други град. Треба да покаже оно што га чини Београдом.

То подразумева и културу испијања кафе, и ноћни живот, и спонтаност, и склоност дружењу и игри. Зашто би игра остала само унутар изложбеног простора? Људи се играју и на улицама, у школама, у пролазима и на трговима. Ако је могуће, дух изложбе требало би проширити и на град, тако да посетиоци не доживе Експо само када уђу на одређену локацију. И сам Београд може да постане део догађаја.

17:53

Блиц (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог

Експо 2027 представљен у Атини: Нове могућности за туристичку и пословну сарадњу Србије и Грчке

На догађају је истакнута важност унапређења туристичке размене и пословних веза између Србије и Грчке, посебно кроз предстојећи Експо Експо 2027 у Београду биће глобална платформа за повезивање компанија и стварање… Цео текст

На догађају је истакнута важност унапређења туристичке размене и пословних веза између Србије и Грчке, посебно кроз предстојећи Експо

Експо 2027 у Београду биће глобална платформа за повезивање компанија и стварање дугорочне сарадње, уз најаву више од 50.000 пословних догађаја

Пројекат „Упознај Србију“, чији је циљ промоција Србије и специјализоване изложбе Експо 2027 Београд као туристичке и пословне дестинације, представљен је данас у Атини. На догађају су истакнуте могућности за унапређење туристичке размене, повезивање привредника и учешће грчких компанија у пословном програму Експа 2027.

На панелу посвећеном пословном повезивању, оцењено је да иако постоје јаке везе између Србије и Грчке, када је реч о туризму, предстојећа специјализована изложба пружа прилику за њихово додатно унапређење.

Присутни су навели да интензивна туристичка сарадња Србије и Грчке представља добру основу за значајно повећање броја долазака и ноћења гостију из Грчке, посебно узимајући у обзир да се Експо, као значајна међународна манифестација, после више од једне деценије поново организује на европском континенту.

Посебан нагласак током панела стављен је на пословни програм Експа 2027, који ће наредне године бити глобална платформа за повезивање домаћих и међународних компанија и стварање услова за дугорочну сарадњу.

Најављено је покретање бизнис модула Експо 2027 апликације, која ће омогућити стварање контаката и међусобно повезивање привредника из свих делова света и пре почетка саме изложбе, током које се очекује више од 50.000 пословних догађаја и састанака.

Комесар Грчке за Експо 2027 Београд Димитриос Скаикос истакао је да Грчка придаје велики значај учешћу на изложби у Београду, посебно у времену глобалних неизвесности, када су међународно повезивање и економска сарадња важнији него икада.

„Велико нам је задовољство што данас у Атини дочекујемо наше пријатеље из Србије и заједно промовишемо Експо 2027 Београд. За Грчку је ова изложба изузетно важна и имамо велика очекивања од нашег учешћа. Живимо у времену бројних изазова и неизвесности, због чега су иницијативе које подстичу пријатељство, повезивање и економску и пословну сарадњу посебно значајне“, поручио је Скаикос.

Говорећи о представљању Грчке на изложби, он је навео да ће посебан акценат бити на туризму, инфраструктури, филмској и другим креативним индустријама, као и на технологији и иновацијама.

„Грчка је последњих година постала атрактивна инвестициона дестинација и желимо да представимо потенцијале различитих сектора наше привреде. Имамо динамичан екосистем малих и средњих предузећа, посебно у технолошком сектору, а наша намера је да те потенцијале повежемо са главном темом изложбе, културом и спортом“, истакао је Скаикос.

Поред Грчке, пројекат „Упознај Србију“ до сада је представљен у Словачкој, Северној Македонији, Хрватској, Словенији, као и у Аустрију, како би се међународној пословној заједници представиле могућности, које Експо 2027, као највећи међународни догађај наредне године, отвара за туризам, инвестиције и пословну сарадњу.

Специјализована изложба Експо 2027 Београд биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом „Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све“.

Током 93 дана, Београд ће бити место сусрета земаља, култура, идеја и пословних иницијатива из целог света, док ће кампања „Упознај Србију“ допринети промоцији туристичких потенцијала читаве Србије.