Реченице које преносе сви медији.
2026. "Они се једноставно напајају тим екстремистичким садржајем путем интернета и иако немају приступ оружју, имају ножеве", навео је стручњак.
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
2026. "Они се једноставно напајају тим екстремистичким садржајем путем интернета и иако немају приступ оружју, имају ножеве", навео је стручњак.
Новинар и аутор емисије "Сигнал" Даниел Шунтер оценио је данас да околности напада на амбасаду Израела у Београду захтевају проверу правила по којима се обезбеђује објекат, као и да намера нападача не може поуздано да се процени на основу изгледа или његовог кретања јавном површином.
Тероризам је константна претња у БиХ и земљама региона и о томе се не може разговарати од случаја до случаја, каже декан Факултета безбедносних наука Предраг Ћеранић, након терористичког напада на израелску Амбасаду у Београду.
Ћеранић је гостујући у Јутарњем програму РТРС рекао да се увиђа да се структура извршиоца териростичких дела мења.
„Раније сте имали неког на челу терористичке мреже, обуке, сам напад.
То су карактеристике које не смеју да се забораве.
Данас су се ствари променили, уместо што су раније терористи ишли ка организацији, сада организација долази њима, и то путем интернет” , прецизира Ћеранић.
Указао је да се не смеју заборавити напади на полицајце у Босанској Крупи, где је истрага показала да у том случају није било чврсте организације иза.
2026. "Они се једноставно напајају тим екстремистичким садржајем путем интернета и иако немају приступ оружју, имају ножеве", навео је стручњак.
2026. Нападач је ножем повредио жандарма у образ испред Амбасаде Израела.
ВЈТ је утврдило да је полицајац оправдано пуцао у самоодбрани.
Он је за К1 телевизију рекао да је то једна врло специфична безбедносна ситуација која захтева специфичне протоколе и да му је чудно да неко може тако да отвори врата и уради тако нешто.
Према његовим речима, потребно је утврдити како су протоколи постављени и да ли су их припадници обезбеђења поштовали.
"Постоје протоколи и онда се поставља питање какви су ту протоколи постављени и да ли су се ти људи протокола придржавали или не", навео је он.
Говорећи о насилном екстремизму, Шунтер је упозорио да повезивање опасности са одређеним крајевима или етничким групама може да доведе до погрешних закључака и стереотипа.
"Био бих јако опрезан око тих географских дефиниција, где су највећи извори и где је највећа потенцијална опасност, зато што то може да доведе до стереотипизације неких етничких група", рекао је Шунтер.
Нагласио је да дигитална комуникација омогућава радикализацију људи из различитих средина, као и да тај процес није ограничен искључиво на младе.
"Млада популација је можда изложенија због интензивнијег боравка на одређеним друштвеним мрежама, где лако може да дође у контакт са таквим информацијама", оценио је он.
Шунтер је додао да разговор о екстремизму у Србији не би требало ограничавати само на џихадизам, а као други безбедносни изазов навео је врбовање за одлазак на страна ратишта, укључујући рат у Украјини, указујући на улогу друштвених мрежа у тим процесима.
Указао је и на изазов са којим се суочавају демократска друштва: како препознати стварну опасност, а истовремено заштитити право грађана да изражавају политичке и друге ставове.
"Све службе које се баве применом закона требало би да се строго држе слова закона.
Не можете некоме да забраните да има овакав или онакав став по било ком питању", истакао је он.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Шунтер сматра да расправа о безбедности не сме да се заврши на поступању припадника обезбеђења у тренутку напада.
"Кључна ствар је превенција.
За превенцију терористичких дела потребно је нешто што се зове поверење заједнице", нагласио је он.
Објаснио је да чланови породице, комшије или колеге могу да примете забрињавајуће промене у понашању, али да је за њихово обраћање институцијама неопходно поверење.
"Да би службе знале шта се дешава у некој локалној заједници, шта ради неки комшија, члан породице или колега, мора да постоји поверење између јавности и служби, да би та врста комуникације постојала", рекао је Шунтер.
Оценио је да је то поверење у Србији нарушено и упозорио на последице могућег коришћења безбедносних ресурса у унутрашњополитичке сврхе.
"Ако имате ресурсе служби који се користе за неке унутрашњополитичке сврхе, уместо за оно за шта би требало да буду надлежне, то је веома велики проблем који треба да се анализира и који треба да доведе до промена у раду", поручио је Шунтер.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. МУП упозорава возаче на додатни опрез током предстојећег викенда због обилних падавина и појачаног саобраћаја поводом славе Свети Лука.
2026. У септембру забележено 445.000 долазака туриста и раст ноћења од 15,3 одсто.
Међу страним гостима највише ноћења остварили су Руси.
2026. Министарство је омогућило несметано поступање надлежних органа и пружило пуну сарадњу у оквиру законом прописаних обавеза.
2026. Возила са поменутих линија саобраћаће до СРЦ-а "Милан Гале Мушкатировић", наведено је у саопштењу.
2026. Лекари упозоравају на пораст респираторних инфекција и поручују да је сада право време за вакцинацију против грипа.
2026. Северозападни ветар повремено ће бити јак на истоку земље, а температуре ће остати ниске и наредних дана.
2026. Ер Србија најављује директан лет за Мајами од маја 2027. године, уз велико интересовање путника и ширење мреже на нове дестинације.
Имају опредељење да учине тај чин и угрозе неку Амбасаду која је по његовој перцепцији симбол зла и тако долази до напада” , појашњава Ћеранић.
Када је конкретно о нападу на Амбасаду Израела у Београду, Ћераноћ сматра да се постављају многа питања, а посебно шта су радиле безбедносне службе ако су пратиле нападача.
Подсетио је да је министар умутрашњих послова Србије Ивица Дачић након напада рекао да су службе биле упознате и да су пратиле нападача..
„Поставља се питање зашто нису деловале” , рекао је Ћеранић.