Када би могла да буде конституисан нови сазив Скупштине Србије још увек се не зна, јер се чека да Републичка изборна комисија (РИК) објави коначне резултате избора. И док се чека да Студентска листа, апсолутни победник… Цео текст
Када би могла да буде конституисан нови сазив Скупштине Србије још увек се не зна, јер се чека да Републичка изборна комисија (РИК) објави коначне резултате избора. И док се чека да Студентска листа, апсолутни победник избора, преузме власт, у јавности су почеле спекулације око будућег састава Владе Србије. Познаваоци политичких прилика сматрају да избор кадрова није лак посао, јер ће морати да воде рачуна да оправдају поверење широког круга гласача. Истовремено, будући да је студентски покрет досад функционисао – и на изборима победио - без истицања лидера, излазак с именима за премијера и министре може утицати и на перцепцију студентског покрета код грађана. Ипак, како оцењују саговорници НИН-а, све што следи не значи да студентски покрет нужно мора да добије једног истакнутог лидера, јер добар тим и колектив може донети више позитивног него ослањати се на индивидуе.
Професор ФДУ у пензији Милош Павловић рекао је да се у оквиру студентског покрета већ разговара о саставу будуће Владе и могућим кандидатима за мандатара, али да ће коначне одлуке бити донете заједнички. Како је рекао, у избору чланова будуће Владе учествоваће представници универзитета који су чинили студентски покрет, њихови сарадници и кандидати за народне посланике.
"Влада ће бити формирана у договору између свих актера, а то су сви универзитети који су сачињавали студентски покрет, заједно са својим сарадницима и кандидатима. Изнеће се предлози и онда ће се заједно одлучивати о томе како да се формира та Влада", казао је Павловић за РТС.
Потврђује да су разговори о потенцијалном председнику Владе већ у току, али да конкретно име још није усаглашено.
"О имену председника Владе се већ расправља. Када сви усвоје то име, мораће, наравно, и са тим човеком да се разговара, јер је у питању тимски рад", наводи Павловић.
Истиче да ће приликом избора мандатара бити важно да та особа може да окупи различите актере и обезбеди спровођење договореног програма.
"Име мандатара ће бити једно од имена за које се у том тренутку буде сматрало да представља највећи кохезивни фактор и да може да спроведе оно што ће спроводити и министри, а то су приоритетна питања", објашњава Павловић.
НИН / редакција НИН-а
“Добитна комбинација”
Политиколог Лазар Марићевић каже за НИН да се одлука да студентски покрет нема једног лидера показала као добитна комбинација за победу.
“Претходна власт није имала одговор на такав модел политичког организовања. Ипак, сада ће бити важно да се успостави јаснији систем политичке одговорности, што не значи да покрет нужно мора да добије једног истакнутог лидера”, наводи он.
Према његовим речима, спекулације око састава Владе и персоналних решења које су присутне у јавности су сасвим легитимне.
“Али, није задатак Студентске листе да направи идеолошки пропорционалну Владу, већ да изабере компетентне људе који могу да представљају различите друштвене интересе, а да притом имају заједнички минимум политичких циљева. У овом случају класична подела на левицу и десницу, као и разлике које међу њима постоје, потиснуте су у други план јер је политичко окупљање око питања функционисања државе постало важније од традиционалних идеолошких подела. Оно што се сада дешава представља почетак демонтаже партократског система који је у Србији успостављен и развијан деценијама. Међутим, није довољно променити људе на позицијама моћи. Суштинска промена подразумева промену начина функционисања институција, успостављање одговорности и враћање поверења грађана у државу. Уколико Студентска листа успе да успостави такав систем, њена политичка мисија биће успешна, без обзира на то што ће се појединачне политичке разлике унутар њеног бирачког тела и покрета временом неминовно појављивати”, сматра Марићевић.
“Присутност појединаца левог и десног усмерења је позитивно”
Докторанд Факултета политичких наука (ФПН) Никола Илић каже за НИН да је резултат избора показао да је убедљива победа могућа и без лидера.
“То је, наизглед, представљало огроман изазов и чинило се да је лакше посегнути за неким персоналним решењем него наставити у складу са принципом који је од настанка студентског покрета био један од централних. Таква доследност нам показује да је студентски покрет остао искрен у жељи да се остваре дубље промене у односу на пуку ‘замену елита новим елитама’. Циљ је већ умногоме остварен јер је промењено како грађани размишљају о политици и о својим представницима: барем на неко време ће важити теза да ‘Србија не тражи вођу’. Сада је све лакше: имати лидера, препознатљиво лице, било је много више неопходно у погледу саме кампање и зарад освајања власти. Након избора, када је поверење грађана за формирање власти осигурано, верујем да имати добар тим и колектив може донети више позитивног него ослањати се на индивидуе и њихово лидерство”, наводи Илић.
Избор имена за премијера и министре, сматра он, је већ изазовно само по себи, али ће сигурно, због начина на који се доносе одлуке и како се планира, бити лакше.
“Колективно одлучивање и расправе су бољи начин доношења одлука него индивидуална решења. Зато верујем да ће и одабир појединаца који ће преузети одговорност бити обећавајући. Такође, сами људи који су део Студентске листе уливају поверење, с обзиром на то да се ту налазе афирмисани и стручни појединци из различитих сфера”, прича Илић и додаје:
“Поверење бирача свака власт мора да заради, па тако и ова. Студентски покрет ће имати фундаментални задатак да и у наредном периоду, који можемо сматрати транзиционим, будућу власт задржи према својим базичним принципима. Политичка борба се у овом тренутку не одвија између различитих идеолошких идеја, већ између опстанка криминала и опстанка државе, што виђамо сваког дана на разноразним случајевима, нажалост. Ипак, присутност и појединаца левог и десног усмерења је позитивно јер улива поверење да ће транзициони период бити у знаку компромиса: ово није тренутак идеолошке политичке борбе, то ће тек наследити. Надамо се што пре, али то прво подразумева оздрављење државе и исправљање многих штетних одлука прошлог режима.”
ТАЊУГ / ФОТО ТАЊУГ/ ДЕЈАН ЖИВАНЧЕВИЋ/ бг
Носилац Студенте листе на изборима је био доктор и професор Медицинског факултета у Новом Саду Илија Срдановић, али то аутоматски не значи да је и кандидат за премијера. Једоставно речено, он је само “први међу једнакима”. У делу медија су се као кандидати за нека места у Немањиној 11, осим Срдановића, помињали Јово Бакић, Дејан Шошкић, Дејан Бодирога… Сам Бакић је медијима казао да би прихватио да буде на челу Министарства унутрашњих послова, ако мандатар буде сматрао да то може да ради.
