Све вести
Фото из чланка: БлицБритански Телеграф о Вучићу и изборима: Можда је изгубио, али немојте га отписивати
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Избори су открили и нешто друго, подједнако важно, што не би требало занемарити: дистанцу између карикатуре Вучића – аутократе, диктатора, тиранина, аспиративног тоталитаристе – и стварног човека, који се понашао као одговоран демократски државник. Бивши шеф једне европске државе, који се састао са Вучићем пре неколико недеља, рекао ми је да је главна брига српског лидера била спречавање хаоса и насиља.
Имао је поуздане обавештајне податке да би га победа са малом разликом изложила оптужбама за манипулацију. Вучић изазива екстремне реакције.
И сам сам га упознао као пристојног, ученог и интелектуално радозналог човека. Не слажем се са њим у безброј области, али пошто сам путовао и извештавао из бројних деспотија, никада ми није деловао као човек скројен од диктаторског материјала.
Током кратке кампање, Вучићеви оспораваоци у земљи и иностранству уложили су огромну енергију приказујући га као моћника који планира да украде изборе. Вучићево само учешће на изборима, у којима се бивши председник борио као опседнут за место премијера, узимано је као доказ да је он балканска инкарнација Владимира Путина.
Цео упоредни текст67 реченица у више медија, 49 само у једном
Текст из 3 чланка. 47 реченица преносе сви, у 73 се разликују.
Још 5 реченица, само Блиц
Александар Вучић је признао пораз на парламентарним изборима, иако су резултати још увек стизали, похваливши се понашањем одговорног демократског лидера
Текст истиче разлику између Вучића као политичара и слике коју о њему пласирају критичари, поредећи га са Виктором Орбаном и Нарендром Модијем
Британски "Телеграф" објавио је текст и аутора Капил Комиредија, познатог аутора, о изборима у Србији.
Текст преносимо у целости:
"У недељу, нешто после 21.30 часова, Александар Вучић, доминантна фигура у политици Србије током скоро деценије и по, признао пораз на парламентарним изборима у земљи.
Британски Телеграф: Вучић можда јесте изгубио изборе, али не треба га отписивати
НЕШТО после 21.30 у недељу, Александар Вучић, доминантна фигура српске политике већ готово деценију и по, признао је пораз своје стране на парламентарним изборима у земљи.
Гласови још нису били пребројани, рекао је, али рани узорци су били јасни: његова страна вероватно неће достићи број потребан за већину у скупштини Србије од 250 места.
Студентска листа, која је синоћ победила на изборима, постигла је нешто историјско.
Али њена средства и методе биће детаљно испитани у недељама које долазе.
ЛОНДОН - Новинар британског Телеграфа Капил Комиреди, који је писао из бројних конфликтних зона и интервјуисао и писао профиле разних светских лидера оценио је да је Александар Вучић можда изгубио изборе, али да не треба да се отпише, јер, како је рекао, "поједностављена карикатура балканског лидера" која превладава на Западу има мало сличности с човеком кога он познаје.
Избори су открили и нешто друго, подједнако важно, што не би требало занемарити: дистанцу између карикатуре Вучића – аутократе, диктатора, тиранина, аспиративног тоталитаристе – и стварног човека, који се понашао као одговоран демократски државник.
Бивши шеф једне европске државе, који се састао са Вучићем пре неколико недеља, рекао ми је да је главна брига српског лидера била спречавање хаоса и насиља.
Имао је поуздане обавештајне податке да би га победа са малом разликом изложила оптужбама за манипулацију.
Вучић изазива екстремне реакције.
И сам сам га упознао као пристојног, ученог и интелектуално радозналог човека.
Не слажем се са њим у безброј области, али пошто сам путовао и извештавао из бројних деспотија, никада ми није деловао као човек скројен од диктаторског материјала.
По темпераменту и интелекту не би могао бити различитији од Нарендре Модија.
Његово признање пораза у недељу показало је његов карактер.
Темпераментно и интелектуално, не би могао да буде више другачији од Нарендре Модија.
Његов уступак у недељу показао је његов карактер", рекао је он.
Током кратке кампање, Вучићеви оспораваоци у земљи и иностранству уложили су огромну енергију приказујући га као моћника који планира да украде изборе.
Оптужбе су постајале све хистеричније како се гласање приближавало.
Вучићево само учешће на изборима, у којима се бивши председник борио као опседнут за место премијера, узимано је као доказ да је он балканска инкарнација Владимира Путина.
Румен Радев из Бугарске недавно је направио исту промену функције без икаквих контроверзи.
Али зашто се замарати примерима лидера Европске уније у непосредном суседству када се може призвати злослутни модел Путина?
Али зашто се замарати примерима лидера из непосредног суседства који долазе из земаља ЕУ када се може призвати застрашујући Путинов модел?
Неки су тврдили да је Путин лично осмислио „пакет спаса“ за спасавање Вучићевог „режима“?
Седентарни експерти усушени по страним тинк-тенковима износили су детаљне сценарије о томе како ће Вучић себе прогласити победником, а писани су и апели западним владама да интервенишу.
Бројни "стручњаци" тврдили су да је руски председник Владимир Путин лично осмислио "пакет спашавања" како би спасио Вучићев "режим" и изнели детаљне сценарије како ће Вучић да се прогласи победником, а западним владама су упућени и апели да интервенишу.
У свему томе једини игнорисани глас био је Вучићев, који је говорио свима који су желели да га слушају да ће признати изборе ако изгуби и да очекује исту учтивост и са друге стране.
Он је говорио свакоме ко је хтео да га саслуша да ће признати резултате избора ако изгуби и да исто такво поштовање очекује од друге стране.
Вучић је направио безброј грешака, што је и сам признао током кампање.
Али неки од његових најжешћих критичара одувек су показивали многа од најекстремнијих зала која су му приписивали.
Недеља је почела бруталним физичким нападом на Вучићеву осамдесетогодишњу мајку Ангелину, док се враћала кући након гласања.
Интервјуисао сам њу и њеног супруга раније ове године и оно што ме је тада запрепастило била је скромност њиховог живота.
Живели су у малом стану, без иједног луксуза на видику.
Ово ми је упало у очи јер сам управо извештавао за Њујоркер о изборима у Мађарској који су срушили Виктора Орбана, човека са којим Вучића често пореде.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Два човека не могу бити различитија.
Њих двојица не могу бити различитији.
Њих двојица тешко да би могла бити различитија.
Орбанов отац је живео у кући надомак Фелчута која је реплика мини европског дворца.
Орбан је, добивши власт у релативно либералној европској земљи, наставио да се утврђује чинећи екстремни национализам и нетрпељивост прихватљивим политичким ставовима.
Злобни хомофоби и ксенофоби чинили су његов режим.
Његов режим био је препун огорчених хомофоба и ксенофоба.
Вучић, ватрени националиста који је постао умерењак од када је 2012. године дошао на високу функцију, кретао се у потпуно супротном смеру.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
За вештог политичара, умесно је знао да поступа на веома неполитичарски начин.
За вештог политичара, могао је да делује на врло неполитички начин", оценио је аутор.
Иако вешт политичар, умео је да се понаша на начин који нимало није личио на политичара.
Године 2017. именовао је Ану Брнабић, отворено геј политичарку, за премијерку.
Такозвана „либерална“ опозиција у Србији била је огорчена, а њена моћна Православна црква бесна.
Брнабићева је била засута витриолом.
Брнабић — „спали кучку“, како су је називали њени просвећени критичари — била је изложена бујици увреда.
Вучића су најближи саветници саветовали да одступи како би сачувао свој драгоцени политички капитал за неку другу битку.
Одбио је, јер је, како ми је рекао, желео да се српско друштво једном заувек очисти од те „болесне предрасуде“.
Његова упорност се исплатила.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Деценију касније, нема ничег необичног у томе да се геј особа налази на позицији моћи.
Орбан је био малигни утицај у Европи.
Фрејзер Нелсон, некадашњи уредник Спектејтора, писао је о превејаним покушајима емисара мађарског лидера да придобију тај часопис.
Деценију касније, више није ништа необично да геј особа буде на положају моћи.
Орбан је имао погубан утицај на Европу.
Фрејзер Нелсон, некадашњи уредник часописа Тхе Спецтатор, писао је о подмуклим настојањима изасланика мађарског лидера да успоставе везе са тим часописом.
Вучић се разликовао од Орбана, али је одбио, када сам га притиснуо, да га се одрекне.
Сматрао је Орбана човеком са којим је радио на закопавању преосталог анимозитета између Србије и Мађарске и није намеравао да га се одрекне само зато што је изгубио изборе.
Како ми је рекао: „лојалност мора нешто да значи.“ Мало успешних политичара држи до овог уверења.
Вучићева Србија, упркос свим погрдама упућеним на њен рачун, никада није била Орбанова Мађарска, па чак ни Индија Нарендре Модија.
Насупрот идеји да је контролисао све медије, Вучић је заправо био бескрајно нападан у значајним деловима медија, који су у Србији дубоко подељени.
Напади, који су део описа посла сваког политичара, постали су изузетно ружни током протекле две године.
Проширили су се на његову супругу и њиховог младог сина.
Једна не неважна опозициона фигура тврдила ми је да је Вучић ванбрачно дете оца Албанца и да ради са Западом како би предао Косово Албанцима.
Затим је ту била и бајка о „Сарајево сафарију“: елаборирана обмана која тврди да су богати западноевропски туристи плаћали новац Србима, укључујући и Вучића, да би се забављали ловећи Бошњаке током опсаде босанске престонице.
Ниједан озбиљан уредник не би објавио такву причу да се односила на неког другог политичара.
Али пошто је у питању био Вучић, прича – коју су исмејале британске трупе које су служиле под окриљем Уједињених нација у Босни – прихваћена је и добила је простор и публику.
Исто важи и за тврдњу да је Вучић употребио звучно оружје да разбије демонстранте код куће.
Никада није било ни трунке независних доказа за то, али то једва да је спречило њено кружење као чињенице.
Ипак, после 14 година на власти, Вучић је добио скоро 40 одсто гласова.
Да ли ће катартични занос произведен победом студентског покрета сада прећи у кохерентну и компетентну владу?
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Најближи преседан за српски студентски покрет у демократском свету којег могу да се сетим јесте Покрет ЈП који је збрисао Индиру Ганди 1977. године.
Идеолошки калеидоскопски покрети који се згусну у жестокој опозицији једној фигури тешко функционишу у власти.
Српски студентски покрет, уз све своје врлине, препун је недостатака.
Хоће ли се катарзични занос који је изазвала победа студентског покрета сада претворити у кохерентну и способну власт?
Најближи пример студентском покрету у Србији који могу да наведем из демократског света јесте Покрет Џеј Пи, који је 1977. године срушио Индиру Ганди.
Покрети идеолошки шаролики попут калеидоскопа, окупљени у жестоком противљењу једној личности, тешко се сналазе на власти.
"Студентски покрет у Србији, упркос свим својим врлинама, препун је недостатака.
Квалитети који су му помогли да обезбеди победу не морају му нужно помоћи да влада.
Особине које су му помогле да победи не морају нужно да му помогну и да влада.
Његови чланови крећу се од хуманих секуларних демократа и идеалиста до квазифашистичких ултранационалиста анимираних језивом мржњом према Албанцима, босанским муслиманима, Европљанима и странцима уопште.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
У почетку привучен њиме, бивао сам све мање очаран како сам ступао у интеракцију са његовим кадрима.
У почетку привучен њиме, постајао сам све мање и мање заљубљен у њега након интеракције с његовим кадровима", рекао је он.
У почетку сам био наклоњен том покрету, али сам постајао све мање одушевљен њиме након сусрета са његовим активистима.
На власти, покрет ће морати да додели министарске портфеље, попуни особљем државна одељења и амбасаде, умири стране инвеститоре и привуче свеже међународне инвестиције, као и да поштује постојеће обавезе.
Од пројекта уз подршку УАЕ на Београду на води до следеће изложбе Еxпо, будућност сваког мајор пројекта који умножава радна места сада је под знаком питања.
Од пројекта изградње Београда на води, који подржавају Уједињени Арапски Емирати, до Експа наредне године, будућност сваког великог пројекта који отвара радна места сада је доведена у питање.
Затим је ту и спољна политика.
Хоће ли нова влада прекинути историјске везе Србије са Русијом?
Ако то учини, претрпеће побуну изнутра.
Ако то учини, суочиће се са побуном унутар сопствених редова.
Хоће ли поново оживети настојање Београда за чланство у Европи, чији је услов помирење са отцепљењем Косова?
Ако то ураде, то ће изазвати експлозију код куће.
Хоће ли стајати уз Украјину без отуђења Москве и одржавати корисне економске односе са Кинеском без нарушавања растућих стратешких односа са Сједињеним Државама?
Ако то учини, изазваће експлозију незадовољства у земљи.
Хоће ли стати уз Украјину, а да притом не отуђи Москву, и сачувати корисне економске односе са Кином, а да не наруши све снажнији стратешки однос са Сједињеним Државама?
Природа покрета који је дошао на власт обезбедиће да свака одлука коју донесе разбесни неки његов део – све док се не фрагментира или не пронађе нов начин да влада.
Важност балансирања међународних односа – а Вучић је био највештији практичар ове уметности још од Јосипа Броза Тита – постаће јасна у месецима који следе.
Како Европа и свет изван ње тону у период дубоког хаоса, сумњам да ће Срби поново почети да цене стабилност коју је њиховој земљи давао Вучић.
Можда ће нас нова влада све изненадити.
Али вероватније је да ће имплодирати под теретом сопствених противречности.
Наспрам ње биће уређена уједињена опозиција предвођена Вучићем, за кога би се овај пораз на крају могао показати као благослов.
Бес – делом легитиман, делом самореплицирајући – који је паралисао Србију током протекле две године, сада је издуван.
Вучић, ослобођен дужности управљања владом, реорганизоваће се и преобликовати.
Ослобођен обавеза које носи власт, Вучић ће се реорганизовати и прегруписати.
Његови наследници ће у међувремену морати да се суоче са искушењима владања.
Србија никада није познавала благостање у којем тренутно ужива, а оно је производ Вучићевих година.
Следећи велики избори, за председника Србије, иза су угла.
Можда грешим, али ако нова влада не успе да се уједини, сумњам да ће српски бирачи изразити покајање због свог избора на децембарским председничким изборима.
Вучић је уставно онемогућен да се кандидује за председника, али његово путовање је далеко од краја.
Како је недавно рекао, не иде нигде.
Остаће у Србији и борити се.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Немојте га отписивати", закључио је Комиреди за британски телеграф.
Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
ГОРИСЛАВ Папић био је уредник емисија Око и Око магазин на Радио-телевизији Србије, као и портала Око.ртс.рс, а данас је, по одлуци в. д. главног уредника Информативног програма РТС-а Боривоја Ускоковића, смењен.
