Европска унија је била у дослуху и подржавала Александра Вучића, а сад после убедљиве изборне победе Студентске листе мора повратити поверење у Србији и помоћи обнову демократије и владавине закона, оцењује бриселски… Цео текст
Европска унија је била у дослуху и подржавала Александра Вучића, а сад после убедљиве изборне победе Студентске листе мора повратити поверење у Србији и помоћи обнову демократије и владавине закона, оцењује бриселски Центар за европску политику (ЦЕП).
Бриселски институт сматра да, упркос великом разочарању у Европску унију (ЕУ) због жмурења на аутократску Вучићеву власт, многи грађани у Србији виде будућност у зближавању с Унијом, али ЕУ мора доказати да делатно подржава обнову демократије у Србији.
Јер, подвлачи у анализи ЦЕП, „пред Студентском листом сад стоји тежак посао да се изборна победа претвори у трајни преображај институција“.
А то значи, наводи бриселски центар, „да се разгради сплетена мрежа клијентелистичких веза и демократске установе обнове тако да једна партијска контрола не бива замењена другом“.
ЦЕП додаје да су челници ЕУ „Урсула фон дер Лајен и Антонио Кошта исказали спремност да пруже подршку нужним реформама“ у Србији.
Али, напомиње се у анализи, „пошто је дуго сматрано да је Европска унија у дослуху с Вучићем, ЕУ сад мора да поново изгради поверење људи у Србији“.
„Поред пружања техничке помоћи, потребно је да ЕУ искаже и симболичну подршку… председница Европске комисије треба да посети Србију кад влада у Београд буде састављена“, ставио је до знања бриселски Центар за европску политику.
Центар наводи да је Вучић „годинама лавирао између Москве и Брисела, одржавајући блиске везе с (председником Русије Владимиром) Путином и уједно добијајући подршку од вођа Европске уније ;који су често давали предност трансакционој ‘ја теби, ти мени’ сарадњи и наводној стабилности у односу на подношење рачуна о стању демократије“, подвлачи се у анаизи ЦЕП.
„И зато тврдити да је Вучић једноставно проруски јесте“, указује бриселски центар,“ ;то да се оглушује о чињеницу да су чиниоци у Европској унији дали политички легитимитет СНС режиму упркос урушавању демократије“.
У тексту се додаје да је Вучић „уживао подршку високих ЕУ личности, посебно из Европске народне партије (ЕПП), чији је СНС и даље придружени члан“.
И, како указује, „кад је Србија 2021. већ оцењена као ‘изборна аутократија’ф, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је похвалила Вучића за напредак у темељним реформама“.
„Шуровање ЕУ с Вучићем и ставови Уније о неким питањима, попут рударења литијума, изазвали су велико незадовољство у Србији и чак и међу оним традиционално проевропским секторима и чини се ојачали осећање да је важније обезбедити земљу изнутра, па је то одмах довело до протеста“.
Бриселски институт објашњава да је „Србија од доласка на власт СНС гурнута у спиралу урушања демократије, тако да је од либералне демократије постала изборна аутократија 2014.“.
„СНС је развио клијентелистичку мрежу надзора, успоставио контролу безбедносног сектора, заоштрио паску над правосуђем и средствима информисања, ојачао политизацију државне управе и, сконцентришући власт у фигуру Вучића, стопио везе између државе, партије и вође, па је то довело до стварања дубоко заробљена државе“, закључује у анализи бриселски институт.