Моја пуна подршка Весни Малишић, и свим новинарима који су, упркос праћењу, прислушкивању, притисцима, покушајима дискредитације и застрашивања, сачували професионални интегритет и људско достојанство. Њихова жртва… Цео текст
Моја пуна подршка Весни Малишић, и свим новинарима који су, упркос праћењу, прислушкивању, притисцима, покушајима дискредитације и застрашивања, сачували професионални интегритет и људско достојанство. Њихова жртва није само њихова лична прича. Она је сведочанство о времену у којем је независна реч третирана као претња, а професионална храброст као безбедносни проблем.
Посебно је болно сазнање да су се неки од људи којима сам својевремено веровао и професионално помагао одрекли начела која би морала бити изнад сваког појединца, политичког налога и интереса. То је разочарање које превазилази личне и професионалне односе
Зато ово није само питање новинарске професије. Ово је питање слободе и достојанства сваког грађанина. Осећам и личну моралну обавезу да кажем: ако је моје име, мој професионални рад или конструкција да сам био експонент црногорске службе на било који начин допринела притисцима којима су поједини новинари били изложени, искрено ми је жао. И сам сам годинама био, а према непосредним сазнањима којима располажем, и данас сам предмет надзора и сумњи и оптужби које никада нису доказане.
О томе имам непосредна сазнања и од људи са којима сам некада професионално радио, а који су и данас у БИА. Посебно је болно сазнање да су се неки од људи којима сам својевремено веровао и професионално помагао одрекли начела која би морала бити изнад сваког појединца, политичког налога и интереса. То је разочарање које превазилази личне и професионалне односе.
Због озбиљног угрожавања безбедности себе и своје породице, 2010. године морао сам да напустим Србији и одем у егзил. Не наводим ово ради сажаљења, нити да бих своју судбину ставио испред судбине других. Наводим јер је ћутање о таквим искуствима део амбијента у којем се злоупотребе могу понављати. Не тражим освету. Тражим истину. Живим за дан када ћу пред независним судом и надлежним институцијама моћи да сведочим о ономе што знам, чему сам био изложен и чему сам био непосредни сведок. Не да бих било коме узвратио, већ да би се утврдиле чињенице, индивидуална одговорност и граница између законитог рада безбедносних служби и њихове политичке злоупотребе.
Не заборавимо оне који су цену слободе плаћали док су други ћутали. Њихова храброст не сме постати фуснота у историји наше борбе за нормално друштво. Правда не сме бити освета победника, већ успостављање истине и једнакости пред законом
Верујем да ће за почињена дела одговарати они чија се кривица утврди у законитом поступку. Пред земаљским судовима, по закону, а на крају, верујем, и пред Судом пред којим нема функција, заштите ни лажних оправдања – пред Светим Петром. А онима који ће преузети одговорност за будућност Србије упућујем једну молбу: немојте дозволити да жртва ових људи и многих других из различитих области живота буде заборављена у трци за фотеље, функције и остваривање појединачних амбиција.
Промена власти нема пуни смисао ако не донесе промену односа према истини, слободи, одговорности и људском достојанству. Не заборавимо оне који су цену слободе плаћали док су други ћутали. Њихова храброст не сме постати фуснота у историји наше борбе за нормално друштво. Правда не сме бити освета победника, већ успостављање истине и једнакости пред законом. То дугујемо жртвама, али и генерацијама које долазе.
Зоран Стијовић, бивши радник ДБ Србије, рођен у Подгорици, радио у Приштини и Београду, моли се за Космет и сада живи у Црној Гори
