Бивши државни секретар за Инсајдер: Документи остављају дигитални отисак, уклањање свих трагова готово је немогуће (ВИДЕО) Слободан Илић, фото: Инсајдер Сумње да се у државним институцијама уништава документација… Цео текст
Бивши државни секретар за Инсајдер: Документи остављају дигитални отисак, уклањање свих трагова готово је немогуће (ВИДЕО)
Слободан Илић, фото: Инсајдер
Сумње да се у државним институцијама уништава документација отвориле су питање одговорности за чување архива у периоду промене власти. Врховно јавно тужилаштво издало је обавезујуће упутство, а тужилаштва затражила интервенцију полиције. Ко је дужан да заштити државну документацију и како би требало да изгледа уредна транзиција власти? Слободан Илић, некадашњи државни секретар у Министарству финансија, оцењује да су у данашњем степену технолошког развоја минималне могућности да се из државних институција уклоне сви трагови документације.
„То је готово немогуће из једног простог разлога – документи су повезани на више начина, кроз комуникацију са различитим државним институцијама, пословним партнерима и другим субјектима. Један документ оставља више трагова, односно дигитални отисак, тако да је страх од потпуног уклањања документације неоправдан, наравно, уколико институције и јавност реагују на време“, наводи Илић.
Он сматра да су реакције појединих институција и јавности показале да је упозоравање на могућност уклањања документације уследило на време.
Илић сматра да сама чињеница да се у овом периоду сече или уништава папирна документација може да укаже на могућност одређених незаконитости.
Међутим, истиче да је систем у којем функционише Фонд ПИО, заједно са Управом за трезор и другим финансијским институцијама, у великој мери повезан, те да је могућност губитка важних података уништавањем папирне документације данас сведена на минимум.
„Оно што је можда 2000. године представљало проблем, када је уништавање папирне документације могло да значи и губитак неких важних докумената, сада је сведено на најмању могућу меру. Читав систем, укључујући Фонд ПИО, Управу за трезор и друге финансијске институције, потпуно је увезан, а закони прописују како се морају вршити исплате пензија и других давања“, објашњава Илић.
Говорећи о могућим незаконитостима у Фонду ПИО, он подсећа да су државни службеници дужни да одбију сваки незаконит налог и да о томе обавесте надлежне органе.
„Не може бити оправдање: 'Ја сам само радио свој посао и слушао шта ми шеф каже'. Закон о државним службеницима јасно прописује обавезу да се одбије незаконит налог и да се он пријави надлежним државним органима“, наводи Илић.
Он указује и на Закон о архивској грађи и Уредбу о канцеларијском пословању, који су део система чији је циљ спречавање злоупотреба.
Према његовим речима, за таква поступања предвиђене су и кривичне санкције, које могу подразумевати казне од више месеци до више година затвора, као и забрану обављања послова у државној управи и другим државним институцијама за особе које буду осуђене.
Илић оцењује да би појава већег броја џакова са исецканом документацијом могла да укаже на могуће неправилности, али упозорава да то само по себи није доказ да је почињено кривично дело.
Он објашњава да су интерним актима и Уредбом о канцеларијском пословању прецизно дефинисани поступци уништавања, одлагања и архивирања пословне документације.
„Службеници који се тиме баве морају да познају те процедуре, као и они који издају налоге. Не мислим да је довољно да се негде појаве џакови са исецканим папирима да би то одмах значило да је почињено кривично дело“, наводи Илић.
Илић истиче да је мирна и законита примопредаја власти обавеза свих политичких актера – како оних који су до сада обављали власт, тако и оних који долазе.
Он указује да су изазови данас другачији него 2000. године, када је највећи фокус био на заштити папирне документације и спречавању њеног изношења, скривања, паљења или уништавања.
„Сада је много већи изазов како заштитити информатичке базе и базе података, како приступити серверима, преузети логове о приступу тим базама и утврдити ко има, а ко нема право приступа“, објашњава Илић.
Према његовим речима, период од наредних дана до формалне примопредаје власти, која подразумева конституисање Скупштине, избор Владе и потом промене руководстава у јавним институцијама, носи правне, финансијске и безбедносне ризике.
Говорећи о финансијским ризицима током промене власти, Илић упозорава да би евентуално кашњење у доношењу буџета могло да доведе до увођења привременог финансирања, што би имало додатне последице, како на републичком, тако и на локалном нивоу.
Он указује и на могуће притиске на курс динара, јер политичке транзиције, како објашњава, могу да подстакну грађане да више штеде у девизама него у домаћој валути.
„Прелазак са једне власти на другу увек подразумева одређену врсту притиска на очување курса. Људи тада више желе да имају девизе него динаре, што Народној банци Србије отежава очување стабилности курса“, наводи Илић.
Говорећи о могућности изношења новца из земље током промене власти, Илић оцењује да је реч о озбиљном ризику, како када је у питању физичко изношење новца, тако и његово пребацивање другим каналима.
Он наводи да је за контролу финансијских токова надлежно више институција, међу којима су Управа за спречавање прања новца, Народна банка Србије и Управа царина.
„Управа за спречавање прања новца има обавезу да прати финансијске трансакције пословних банака и да сваку трансакцију изнад 15.000 евра, уколико јој се учини сумњивом, заустави. Постоји период од 72 часа током којег то може да учини“, објашњава Илић.
Поред тога, указује на контролну улогу Народне банке Србије, која надзире банкарски систем, као и на Закон о девизном пословању, којим су дефинисана правила за промет новца.
Илић подсећа и на надлежности Управе царина, наводећи да је физичким лицима дозвољено да из земље изнесу до 10.000 евра, док је за веће износе неопходна пријава и доказивање порекла новца.
