Шта наводе медији
БИРОДИ је упутио представку Савету РЕМ-а поводом емисије „Тешка прича“ емитоване 26. септембра 2026. године на телевизији Еуронеwс Србија.
Ово наводи један извор
Цензоловка, 3. нов, 10:53 (отвара се у новом прозору)
Повод за ово саопштење јесте поступање Савета РЕМ-а поводом представке БИРОДИ-ја која се односи на емисију „Тешка прича“, емитовану 26. септембра 2026. године на телевизији Еуронеwс Србија, у којој су Иван Радовановић, Мухарем Баздуљ и Филип Родић коментарисали јавни ангажман извршног директора БИРОДИ-ја Зорана Гавриловића.
У емисији су Иван Радовановић, Мухарем Баздуљ и Филип Родић коментарисали јавни ангажман извршног директора БИРОДИ-ја Зорана Гавриловића.
Ово наводи један извор
Повод за ово саопштење јесте поступање Савета РЕМ-а поводом представке БИРОДИ-ја која се односи на емисију „Тешка прича“, емитовану 26. септембра 2026. године на телевизији Еуронеwс Србија, у којој су Иван Радовановић, Мухарем Баздуљ и Филип Родић коментарисали јавни ангажман извршног директора БИРОДИ-ја Зорана Гавриловића.
Током емисије су коришћене квалификације на рачун Зорана Гавриловића, међу којима „Биродијевска битанга“, „Бироди пицајзла“, „Смрдљива сатанистичка мачкица Зоран Гавриловић“, „Мучени истраживач и безочни лажов“, „Сорошевски анкетар Зоран Гавриловић као оличење антисрпске пропаганде“ и „Биродијевска битанга Зоран Гавриловић и његове лажне анкете“.
Ово наводи један извор
Током емисије коришћене су бројне квалификације на рачун Зорана Гавриловића, међу којима су: „Биродијевска битанга“ „Бироди пицајзла“ „Смрдљива сатанистичка мачкица Зоран Гавриловић“ „Мучени истраживач и безочни лажов Зоран Гавриловић“ „Сорошевски анкетар Зоран Гавриловић као оличење антисрпске пропаганде“ „Биродијевска битанга Зоран Гавриловић и његове лажне анкете“
У емисији су коришћени и изрази „Циганин“ и „циганско понашање“, чију употребу и контекст БИРОДИ сматра посебно важним за регулаторну оцену.
Ово наводи један извор
Изрази „Циганин“ и „циганско понашање“, чију употребу и контекст БИРОДИ сматра посебно важним за регулаторну оцену.
Према транскрипту, након израза „Биродијевска битанга Зоран Гавриловић и његове лажне анкете“ уследио је смех, а Мухарем Баздуљ је изјавио: „Је л’ он из Батајнице? ‘Биродијевска битанга из Батајнице’, то би било добро.“
Ово наводи један извор
У делу емисије у којем су представљене наведене квалификације, након израза „Биродијевска битанга Зоран Гавриловић и његове лажне анкете“ уследио је смех. Мухарем Баздуљ потом је, према транскрипту предметног садржаја, изјавио: „Је л’ он из Батајнице? ‘Биродијевска битанга из Батајнице’, то би било добро.“
Део квалификација представљен је у контексту наводних резултата система вештачке интелигенције и наслова књига Војислава Шешеља.
Ово наводи један извор
Део квалификација представљен је у контексту наводних резултата система вештачке интелигенције и наслова књига Војислава Шешеља.
Служба за надзор и анализу РЕМ-а оценила је да предметни садржај не представља повреду члана 26. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга.
Ово наводи један извор
Служба за надзор и анализу РЕМ-а оценила је да предметни садржај не представља повреду члана 26. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга.
У образложењу Службе РЕМ-а указано је на ауторски, сатирични и забавно-информативни карактер емисије, описане као својеврсна „естетска категорија“.
Ово наводи један извор
У образложењу је, између осталог, указано на ауторски, сатирични и забавно-информативни карактер емисије, која је описана и као својеврсна „естетска категорија“.
Савет РЕМ-а разматрао је предлог за покретање испитног поступка поводом предметне емисије; за покретање гласали су Дубравка Валић Недељковић, Милева Малешић и Родољуб Шабић, против Стевица Смедеревац, Ира Проданов Крајишник, Милош Гарић и Снежана Миљковић, док је Милан Петковић био уздржан.
Ово наводи један извор
Према информацијама којима БИРОДИ располаже, Савет РЕМ-а разматрао је предлог за покретање испитног поступка поводом предметне емисије. За покретање испитног поступка гласали су проф. др Дубравка Валић Недељковић, Милева Малешић и мр Родољуб Шабић. Против покретања испитног поступка гласали су председник Савета мр Стевица Смедеревац, заменица председника проф. др Ира Проданов Крајишник, Милош Гарић и Снежана Миљковић. Др Милан Петковић био је уздржан. Дакле, три члана Савета гласала су за покретање испитног поступка, четири против, док је један члан био уздржан.
БИРОДИ наглашава да предмет одлучивања Савета није било коначно утврђивање одговорности телевизије Еуронеwс Србија, већ питање да ли постоје разлози за покретање испитног поступка.
Ово наводи један извор
БИРОДИ наглашава да предмет одлучивања није било коначно утврђивање одговорности телевизије Еуронеwс Србија, већ питање да ли постоје разлози за покретање испитног поступка.
БИРОДИ сматра да сатирични карактер емисије представља релевантну околност, али не би требало да буде једини критеријум за оцену садржаја.
Ово наводи један извор
БИРОДИ не оспорава право аутора емисије да критикују истраживања, методологију и јавне ставове организације. Међутим, сматрамо да се легитимност критике не може процењивати само на основу декларисаног сатиричног карактера емисије, без разматрања садржаја и околности у којима су наведене квалификације изговорене. Да ли је „естетска категорија“ довољан регулаторни аргумент? Служба за надзор и анализу РЕМ-а оценила је да предметни садржај не представља повреду члана 26. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга. У образложењу је, између осталог, указано на ауторски, сатирични и забавно-информативни карактер емисије, која је описана и као својеврсна „естетска категорија“. БИРОДИ уважава право на слободу изражавања, укључујући сатиру, иронију, претеривање и оштру критику јавних актера. Истовремено, сматрамо да је потребно прецизније образложити како су у овом случају примењени критеријуми заштите достојанства личности. Посебно је важно разјаснити да ли је Служба РЕМ-а појединачно и у њиховом укупном контексту разматрала све наведене квалификације, укључујући изразе који се односе на професионални интегритет истраживача, политичко етикетирање и могућу употребу етничких стереотипа. БИРОДИ сматра да сатирични карактер емисије представља релевантну околност, али не би требало да буде једини критеријум за оцену садржаја.
Рад БИРОДИ-ја наведен је у прелиминарном извештају Посматрачке мисије ОДИХР-а за парламентарне изборе 2026. године, а препорука број 22 из ОДИХР-овог извештаја за изборе 2023. односи се на обезбеђивање адекватних услова за рад посматрача.
Ово наводи један извор
Рад БИРОДИ-ја наведен је у прелиминарном извештају Посматрачке мисије ОДИХР-а за парламентарне изборе 2026. године. Поред тога, препорука број 22 из извештаја ОДИХР-ове посматрачке мисије за изборе 2023. године гласи: „Власти би требало да обезбеде адекватне услове домаћим и међународним посматрачима како би имали неометан и правовремени приступ свим информацијама у вези са изборима, и обављали своје активности у окружењу без притисака и застрашивања, у складу са међународним обавезама Србије.“
БИРОДИ позива Савет РЕМ-а да учини доступним образложења чланова Савета, објасни критеријуме разликовања сатире од повреде достојанства личности, појасни разматрање спорних квалификација и изборног контекста, и обезбеди транспарентну, непристрасну и доследну примену прописа према свим пружаоцима медијских услуга.
Ово наводи један извор
БИРОДИ позива Савет РЕМ-а да: Учини доступним постојећа образложења чланова Савета који су гласали за, против или били уздржани. Објасни критеријуме за разликовање дозвољене сатире и критике од садржаја који могу представљати повреду достојанства личности. Појасни да ли су и на који начин разматране квалификације „безочни лажов“, „лажне анкете“ и „оличење антисрпске пропаганде“, као и употреба израза „Циганин“ и „циганско понашање“. Објасни да ли је и на који начин приликом разматрања представке узет у обзир изборни контекст и међународне препоруке о условима за рад домаћих посматрача. Обезбеди транспарентну, непристрасну и доследну примену прописа према свим пружаоцима медијских услуга.
БИРОДИ упозорава да се проблеми медијског система не могу решити искључиво мерама према појединачним телевизијама и да после Информера може добити нови Информер ако се не унапреди регулаторна пракса.
Ово наводи један извор
Ако се промене називи телевизија, а задрже исти обрасци јавне комуникације и регулаторног поступања, постоји ризик да и после Информера добијемо нови Информер. Повод за ово саопштење јесте поступање Савета РЕМ-а поводом представке БИРОДИ-ја која се односи на емисију „Тешка прича“, емитовану 26. септембра 2026. године на телевизији Еуронеwс Србија, у којој су Иван Радовановић, Мухарем Баздуљ и Филип Родић коментарисали јавни ангажман извршног директора БИРОДИ-ја Зорана Гавриловића. Од критике истраживања до личних и политичких етикета Током емисије коришћене су бројне квалификације на рачун Зорана Гавриловића, међу којима су: „Биродијевска битанга“ „Бироди пицајзла“ „Смрдљива сатанистичка мачкица Зоран Гавриловић“ „Мучени истраживач и безочни лажов Зоран Гавриловић“ „Сорошевски анкетар Зоран Гавриловић као оличење антисрпске пропаганде“ „Биродијевска битанга Зоран Гавриловић и његове лажне анкете“ Изрази „Циганин“ и „циганско понашање“, чију употребу и контекст БИРОДИ сматра посебно важним за регулаторну оцену. У делу емисије у којем су представљене наведене квалификације, након израза „Биродијевска битанга Зоран Гавриловић и његове лажне анкете“ уследио је смех. Мухарем Баздуљ потом је, према транскрипту предметног садржаја, изјавио: „Је л’ он из Батајнице? ‘Биродијевска битанга из Батајнице’, то би било добро.“ Део квалификација представљен је у контексту наводних резултата система вештачке интелигенције и наслова књига Војислава Шешеља. БИРОДИ сматра да овакав садржај отвара више питања која заслужују пажљиву регулаторну анализу. Прво, потребно је размотрити границу између легитимне критике истраживачког рада и личног омаловажавања истраживача. Друго, изрази попут „безочни лажов“ и „лажне анкете“ отварају питање разликовања вредносних судова од чињеничних тврдњи о професионалном раду истраживача, посебно када се не наводе конкретни подаци којима би се такве тврдње поткрепиле. Треће, квалификације попут „Сорошевски анкетар“ и „оличење антисрпске пропаганде“ представљају политички обојено етикетирање, чији контекст и сврху треба размотрити приликом оцењивања садржаја. Четврто, изрази „Циганин“ и „циганско понашање“ захтевају посебну пажњу због могућности репродуковања негативних етничких стереотипа. БИРОДИ не тврди да њихова употреба аутоматски представља дискриминацију или говор мржње, већ сматра да је потребно испитати конкретан контекст и значење. БИРОДИ не оспорава право аутора емисије да критикују истраживања, методологију и јавне ставове организације. Међутим, сматрамо да се легитимност критике не може процењивати само на основу декларисаног сатиричног карактера емисије, без разматрања садржаја и околности у којима су наведене квалификације изговорене. Да ли је „естетска категорија“ довољан регулаторни аргумент? Служба за надзор и анализу РЕМ-а оценила је да предметни садржај не представља повреду члана 26. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга. У образложењу је, између осталог, указано на ауторски, сатирични и забавно-информативни карактер емисије, која је описана и као својеврсна „естетска категорија“. БИРОДИ уважава право на слободу изражавања, укључујући сатиру, иронију, претеривање и оштру критику јавних актера. Истовремено, сматрамо да је потребно прецизније образложити како су у овом случају примењени критеријуми заштите достојанства личности. Посебно је важно разјаснити да ли је Служба РЕМ-а појединачно и у њиховом укупном контексту разматрала све наведене квалификације, укључујући изразе који се односе на професионални интегритет истраживача, политичко етикетирање и могућу употребу етничких стереотипа. БИРОДИ сматра да сатирични карактер емисије представља релевантну околност, али не би требало да буде једини критеријум за оцену садржаја. Четири члана Савета против покретања испитног поступка Према информацијама којима БИРОДИ располаже, Савет РЕМ-а разматрао је предлог за покретање испитног поступка поводом предметне емисије. За покретање испитног поступка гласали су проф. др Дубравка Валић Недељковић, Милева Малешић и мр Родољуб Шабић. Против покретања испитног поступка гласали су председник Савета мр Стевица Смедеревац, заменица председника проф. др Ира Проданов Крајишник, Милош Гарић и Снежана Миљковић. Др Милан Петковић био је уздржан. Дакле, три члана Савета гласала су за покретање испитног поступка, четири против, док је један члан био уздржан. БИРОДИ наглашава да предмет одлучивања није било коначно утврђивање одговорности телевизије Еуронеwс Србија, већ питање да ли постоје разлози за покретање испитног поступка. Гласање против покретања поступка не значи нужно одобравање садржаја емисије, као што гласање за покретање поступка не подразумева унапред утврђену повреду прописа. Међутим, управо због тога постоји оправдан јавни интерес да се сазнају правни и чињенични разлози којима су се чланови Савета руководили. Зашто је овај случај релевантан за изборни мониторинг? БИРОДИ сматра да је приликом разматрања представке потребно узети у обзир и чињеницу да организација спроводи мониторинг изборног процеса, посебно медијског представљања политичких актера, функционерске кампање и услова за информисано одлучивање грађана. Рад БИРОДИ-ја наведен је у прелиминарном извештају Посматрачке мисије ОДИХР-а за парламентарне изборе 2026. године. Поред тога, препорука број 22 из извештаја ОДИХР-ове посматрачке мисије за изборе 2023. године гласи: „Власти би требало да обезбеде адекватне услове домаћим и међународним посматрачима како би имали неометан и правовремени приступ свим информацијама у вези са изборима, и обављали своје активности у окружењу без притисака и застрашивања, у складу са међународним обавезама Србије.“ Ова препорука указује на значај стварања одговарајућих услова за рад домаћих и међународних посматрача. БИРОДИ не сматра да свака критика или увредљива изјава упућена изборном посматрачу аутоматски представља притисак, застрашивање или кршење изборних прописа. Ипак, сматрамо да би у случајевима јавног етикетирања и оспоравања професионалног интегритета представника организација које прате изборе требало размотрити и шири контекст њиховог рада. Посебно је важно утврдити да ли су такви садржаји усмерени на аргументовано оспоравање истраживачких налаза или претежно на дискредитовање особе која их јавно представља. Заштита независног изборног посматрања не значи заштиту посматрача од критике, већ стварање услова да се њихови налази могу слободно представљати, проверавати и оспоравати аргументима. И после Информера – Информер? БИРОДИ упозорава да се проблеми медијског система не могу решити искључиво евентуалним мерама према појединачним телевизијама. Питања професионалних стандарда, политичког плурализма, одговорности за јавно изговорену реч и заштите људског достојанства морају бити предмет доследне регулаторне праксе, без обзира на то да ли се ради о Информеру, Пинку, Еуронеwс Србија или било ком другом пружаоцу медијске услуге. Израз „И после Информера – Информер?“ представља упозорење на могућност да се спорни обрасци медијског деловања наставе и након евентуалних промена на медијској сцени, уколико се не унапреде институционални механизми надзора. БИРОДИ не тражи забрану сатире, ограничавање легитимне критике нити унапред одређене санкције против било ког медија. Тражимо да регулатор примењује јасне и једнаке критеријуме и да своје одлуке образлаже на начин који омогућава јавну проверу. БИРОДИ тражи од Савета РЕМ-а БИРОДИ позива Савет РЕМ-а да: Учини доступним постојећа образложења чланова Савета који су гласали за, против или били уздржани. Објасни критеријуме за разликовање дозвољене сатире и критике од садржаја који могу представљати повреду достојанства личности. Појасни да ли су и на који начин разматране квалификације „безочни лажов“, „лажне анкете“ и „оличење антисрпске пропаганде“, као и употреба израза „Циганин“ и „циганско понашање“. Објасни да ли је и на који начин приликом разматрања представке узет у обзир изборни контекст и међународне препоруке о условима за рад домаћих посматрача. Обезбеди транспарентну, непристрасну и доследну примену прописа према свим пружаоцима медијских услуга. БИРОДИ сматра да се поверење у регулаторне институције гради транспарентношћу, доследношћу и спремношћу да се јавности објасне разлози донетих одлука. Суштинска реформа медија не подразумева само промену назива, власника или дозвола телевизија, већ и успостављање правила која једнако штите слободу изражавања, право на критику и достојанство свих учесника јавног живота. Зато БИРОДИ закључује: И после Информера може се појавити нови Информер – ако се промене појединачни медији, а не унапреде регулаторна пракса, професионални стандарди и одговорност за јавно изговорену реч.
БИРОДИ не тражи забрану сатире, ограничавање легитимне критике нити унапред одређене санкције против било ког медија, већ примену јасних и једнаких критеријума и образложене одлуке.
Ово наводи један извор
Питања професионалних стандарда, политичког плурализма, одговорности за јавно изговорену реч и заштите људског достојанства морају бити предмет доследне регулаторне праксе, без обзира на то да ли се ради о Информеру, Пинку, Еуронеwс Србија или било ком другом пружаоцу медијске услуге. Израз „И после Информера – Информер?“ представља упозорење на могућност да се спорни обрасци медијског деловања наставе и након евентуалних промена на медијској сцени, уколико се не унапреде институционални механизми надзора. БИРОДИ не тражи забрану сатире, ограничавање легитимне критике нити унапред одређене санкције против било ког медија. Тражимо да регулатор примењује јасне и једнаке критеријуме и да своје одлуке образлаже на начин који омогућава јавну проверу.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
