Све вести
Фото из чланка: Нова економијаБИА прислушкивала главну уредницу и новинаре Радара открила редакција: Судија Драган Милошевић одобрио прислушкивање
Шта наводе медији
Мере тајног надзора први пут је одобрио председник Вишег суда у Београду Драган Милошевић 12. јуна 2026. године.
Ову чињеницу наводе
Нова економија, 4. нов, 14:46 (отвара се у новом прозору)
Виши суд је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
Раскрикавање, 4. нов, 15:00 (отвара се у новом прозору)
Захтев за примену тајних мера Вишем суду у Београду упутио је директор БИА Владимир Орлић, а мере је први пут, 12. јуна 2026. године, одобрио председник Вишег суда Драган Милошевић. Као основ је наведена сумња да уредница и новинари угрожавају безбедност Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Мере су продужаване 15. јула и 9. септембра 2026. године.
Ово наводи један извор
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
Орлић је 22. октобра 2026. предложио председнику Вишег суда Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
Ово наводи један извор
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се да прикупљени подаци не указују да су именовани укључени у извршење кривичног дела шпијунаже и да наставак мера не би донео очекиване резултате.
Ову чињеницу наводе
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се да прикупљени подаци не указују да су уредница и новинари умешани у шпијунажу, те да наставак надзора не би донео очекиване резултате.
Дан пре одобрења мера, 11. јуна, Радар је објавио број са текстом Милана Радоњића о самиту ЕУ, Западни Балкан у Тивту, уводник Весне Малишић о „парадржави“ и текст из серије о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића.
Ово наводи један извор
Радар подсећа да је дан пре него што су мере одобрене, 11. јуна, објавио број са текстом Милана Радоњића о самиту ЕУ – Западни Балкан у Тивту, у којем је писао да је Александар Вучић у Црну Гору повео пратњу у којој су били и људи из криминалног миљеа, чиме је, према оцени аутора, нарушен углед Србије. У истом броју објављени су и уводник Весне Малишић о „парадржави“ која извршава Вучићева наређења, као и текст из серије о убиству у ресторану „27“ и хапшењу помоћника директора полиције Веселина Милића.
Радар наводи да је у документу, иако у заглављу пише да се од мера одступа 22. октобра, као датум одређивања наведен 3. новембар 2026.
Ово наводи један извор
„Иако у заглављу пише да се од примене посебних мера одступа 22. октобра, занимљиво је да је ‘датум одређивања 3. новембар 2026’, што је било тек јуче“, додају из Радара.
Радар је недељник чији је први број изашао 14. марта 2024. године, кога је покренула редакција која је почетком 2024. колективно напустила НИН после промене власника.
Ово наводи један извор
Радар је политички недељник чији је први број изашао 14. марта 2024. године. Покренула га је практично комплетна редакција недељника НИН, која је почетком 2024. колективно напустила тај лист после промене власника, уз образложење да је угрожена уређивачка независност и да се НИН гура ка „питомијој“ уређивачкој политици.
Навод, непотврђеноДиректор БИА Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Малишић, Петрушић и Радоњића Вишем суду у Београду.
Овај навод преносе
Директор Безбедносно-информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду. Тако су новинари али и уредница Радара били прислушкивани у просторијама али и праћени физички, објавио је Радар.
Захтев за примену тајних мера Вишем суду у Београду упутио је директор БИА Владимир Орлић, а мере је први пут, 12. јуна 2026. године, одобрио председник Вишег суда Драган Милошевић. Као основ је наведена сумња да уредница и новинари угрожавају безбедност Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Навод, непотврђеноКао основ за мере наведена је сумња да уредница и новинари угрожавају безбедност Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Овај навод преносе
Главна уредница и новинари Радара били су под мерама тајног надзора, како се у захтеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбеност Р. Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“.
Захтев за примену тајних мера Вишем суду у Београду упутио је директор БИА Владимир Орлић, а мере је први пут, 12. јуна 2026. године, одобрио председник Вишег суда Драган Милошевић. Као основ је наведена сумња да уредница и новинари угрожавају безбедност Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Навод, непотврђеноМере су обухватале снимање комуникација у просторијама редакције Радара на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду.
Овај навод преносе
Виши суд је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
Међу местима на којима је прописано снимање комуникације наводе се „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5“ – што је адреса редакције Радара. Посебне мере пописане су и за неколико београдских угоститељских објеката, за које редакција каже да их уредница и новинари не посећују. Из документа се види да је реч о ресторанима Мадера, Момент, Синђелић, Графичар, Калемегданска тераса, Шехер и Франш.
Навод, непотврђеноОрлић је, према документу, користио дискреционо право да одреди десетодневну физичку пратњу појединим члановима редакције.
Овај навод преносе
Осим захтева за примену тајних мера, новинари Радара сазнали су да је директро БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Радар наводи и да је Орлић користио дискреционо право да појединим члановима редакције одреди десетодневну физичку пратњу.
Навод, непотврђеноПосебне мере пописане су и за угоститељске објекте у Београду које, како наводи редакција, уредница и новинари не посећују; Раскрикавање наводи ресторане Мадера, Момент, Синђелић, Графичар, Калемегданска терасу, Шехер и Франш.
Овај навод преносе
„Занимљиво је да су посебне мере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују“, наводи Радар.
Међу местима на којима је прописано снимање комуникације наводе се „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5“ – што је адреса редакције Радара. Посебне мере пописане су и за неколико београдских угоститељских објеката, за које редакција каже да их уредница и новинари не посећују. Из документа се види да је реч о ресторанима Мадера, Момент, Синђелић, Графичар, Калемегданска тераса, Шехер и Франш.
Навод, непотврђеноРадар је 1. новембра објавио да је БИА, према незваничним информацијама због поступка у предмету „Надстрешница“, прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал; мере су одређиване од априла до октобра, а Орлић је прекид иницирао 29. октобра.
Овај навод преносе
Ово није једини случај тајног надзора БИА који је Радар открио последњих дана. Овај недељник је 1. новембра објавио да је БИА прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал и пратила њихову имејл комуникацију, према незваничним информацијама због поступка у предмету „Надстрешница”. Мере према тужиоцима, такође формално уведене због наводне шпијунаже, одређиване су од априла до октобра, а Орлић је њихов прекид иницирао 29. октобра, четири дана после избора. Радар је пре тога први објавио да је у највећем амфитеатру Правног факултета у Београду пронађена опрема за аудио-видео снимање, што је факултет потврдио.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.