
Реченице које преносе сви медији.
Виши суд је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године. У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
Осим захтева за примену тајних мера, новинари Радара сазнали су да је директро БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду. Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
Текст из 2 чланка. 5 реченица преносе сви, у 5 се разликују.
Директор Безбедносно-информативне агенције Владимир Орлић упутио је захтев за примену мера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду.
Тако су новинари али и уредница Радара били прислушкивани у просторијама али и праћени физички, објавио је Радар.
Безбедносно-информативна агенција (БИА) тајно јеод јуна до краја октобра ове године надзирала главну и одговорну уредницу недељника Радар Весну Малишић као и новинаре тог недељника – Сандру Петрушић и Милана Радоњића, објавио је данас Радар.
Према документу у који је ова редакција имала увид и који је објавила, мере су обухватале и снимање разговора у просторијама редакције на Теразијама, што значи да су под надзором практично били сви новинари и уредници који тамо раде.
Виши суд је те мере први пут одобрио 12. јуна 2026. године.
Као основ је наведена сумња да уредница и новинари угрожавају безбедност Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
У мерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
Како наводи медиј, уредница Радра Весна Малишић на дневном нивоу разговара са новинарима и уредницима о темама које припремају, саговорницима, документима и изворима.
О истим стварима новинари разговарају и међусобно на редакцијским састанцима и свакодневним сусретима унутар редакције.
„Баш због сумњи да је тако нешто могуће, увели смо праксу да о осетљивим темама и изворима разговарамо у четири ока, ван просторија редакције и без мобилних телефона“, наводи медиј.
Посебне мере пописане су и за неколико београдских угоститељских објеката, за које редакција каже да их уредница и новинари не посећују.
Из документа се види да је реч о ресторанима Мадера, Момент, Синђелић, Графичар, Калемегданска тераса, Шехер и Франш.
Осим захтева за примену тајних мера, новинари Радара сазнали су да је директро БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
„Занимљиво је да су посебне мере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посећују“, наводи Радар.
Дан пре него што је примена мера тајног надзора одобрена против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, у Радару од 11. јуна, медиј је објавио текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“ о томе како је „Александар Вучић са криминалцима које је авионом послао у Црну Гору, уништио углед Србије на Самиту ЕУ Западни Балкан“.
У истом броју овог недељника налазио се и Уводник главне уреднице „о парадржави која извршава сва наређења Александра Вучића“, као и текст „Службе су имале сазнања и пре пријаве нестанка Нешовића“ што је био један од серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
Посебне мере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра 2026. године.
Редакција пише да је, управо због сумње да би могла бити прислушкивана, раније увела праксу да о осетљивим темама и изворима разговара насамо, ван просторија редакције и без мобилних телефона.
Мере продужаване до пред изборе
Према документу који је објавио Радар, мере су продужаване 15. јула и 9. септембра.
Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра 2026. године, када је изашао последњи број Радара пред изборе, поднео предлог председнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мере прекину.
Главна уредница и новинари Радара били су под мерама тајног надзора, како се у захтеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбеност Р.
Србије вршењем кривичног дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“.
У предлогу за прекид мера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбедоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донело очекиване резултате“.
„Иако у заглављу пише да се од примене посебних мера одступа 22. октобра, занимљиво је да је ‘датум одређивања 3. новембар 2026’, што је било тек јуче“, додају из Радара.
Радар подсећа да је дан пре него што су мере одобрене, 11. јуна, објавио број са текстом Милана Радоњића о самиту ЕУ – Западни Балкан у Тивту, у којем је писао да је Александар Вучић у Црну Гору повео пратњу у којој су били и људи из криминалног миљеа, чиме је, према оцени аутора, нарушен углед Србије.
У истом броју објављени су и уводник Весне Малишић о „парадржави“ која извршава Вучићева наређења, као и текст из серије о убиству у ресторану „27“ и хапшењу помоћника директора полиције Веселина Милића.
Ово није једини случај тајног надзора БИА који је Радар открио последњих дана.
Овај недељник је 1. новембра објавио да је БИА прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал и пратила њихову имејл комуникацију, према незваничним информацијама због поступка у предмету „Надстрешница”.
Мере према тужиоцима, такође формално уведене због наводне шпијунаже, одређиване су од априла до октобра, а Орлић је њихов прекид иницирао 29. октобра, четири дана после избора.
Радар је пре тога први објавио да је у највећем амфитеатру Правног факултета у Београду пронађена опрема за аудио-видео снимање, што је факултет потврдио.
Радар је политички недељник чији је први број изашао 14. марта 2024. године.
Покренула га је практично комплетна редакција недељника НИН, која је почетком 2024. колективно напустила тај лист после промене власника, уз образложење да је угрожена уређивачка независност и да се НИН гура ка „питомијој“ уређивачкој политици.
Радар је последњих месеци објављивао текстове о везама власти и криминалних кланова на основу Скај преписки, о изборним неправилностима и притисцима на бираче, као и о тајном надзору тужилаца и универзитетских просторија.
Недавно смо писали да је нови власник Радара Алпац Цапитала крајем октобра најавио гашење дневних новина Нова и отпуштање хонорарних сарадника, између осталог и Радара.
Редакција Радара ту одлуку је одбила и оценила је као репресију и почетак гашења недељника.
Међутим, у данашњем саопштењу борд директора АНН Србија ипак је навео да ће штампана издања Данаса, Радара и Форбеса наставити да излазе.
„Данас, Радар и Форбес угледни су медији који производе висококвалитетан садржај, који публика жели и активно прати.
Задржаћемо њихова штампана издања, унапредити искуство њихових корисника на дигиталним платформама и увести премијум дигиталне претплате ради финансирања њиховог врхунског новинарства”, стоји у саопштењу.
Није први пут: НовиСпy у полицијској станици у Пироту
Раскрикавање је у децембру 2024. писало о случају Славише Миланова, новинара димитровградског портала ФАР, коме је током информативног разговора у Полицијској станици Пирот у фебруару те године тајно инсталиран шпијунски софтвер у телефон.
Миланова је око 11 сати преподне зауставила саобраћајна полиција и одвела га у станицу, наводно на тестирање на алкохол и дроге.
Тестови су били негативни, али је задржан више од два и по сата, а људи у цивилу испитивали су га о новинарском раду и финансирању портала.
Телефон који је на улазу предао искључен у међувремену је откључан и на њега је инсталиран софтвер.
Форензичка анализа организације Амнестy Интернатионал показала је да је телефон откључан алатом израелске компаније Целлебрите, а да је потом инсталиран до тада непознат софтвер за Андроид, који су истраживачи назвали НовиСпy.
Тај софтвер може да преузима фотографије и фајлове, прави снимке екрана, прати локацију и даљински укључује камеру и микрофон.
Према извештају Амнестија, НовиСпy је био повезан са ИП адресама које припадају БИА, а конфигурациони подаци упућивали су на конкретног запосленог у тој агенцији.
Испоставило се да Миланов није био једина мета.
Исти извештај документовао је да је шпијунски софтвер на сличан начин инсталиран на телефоне више активиста, међу којима су Никола Ристић, Иван Бјелић и Иван Милосављевић Буки, углавном током разговора у просторијама БИА, и оценио да је реч о системској злоупотреби технологије надзора.
Пегасус и нова верзија НовиСпy-ја
У фебруару 2025. две новинарке Балканске истраживачке мреже (БИРН) добиле су путем Вибера поруке са српског броја регистрованог код Телекома Србија, за које је безбедносна лабораторија Амнестија утврдила да су биле покушај заражавања телефона шпијунским софтвером Пегасус израелске компаније НСО Гроуп.
Највећи талас до сада откривен је ове јесени.
Почетком септембра Цитизен Лаб са Универзитета у Торонту потврдио је да је телефон једног студентског активисте био заражен Пегасусом од децембра 2025. до јануара 2026. године, док је Амнестy на још два уређаја пронашао нову верзију НовиСпy-ја.
Према подацима СХАРЕ Фондације, мета напредних шпијунских софтвера током 2026. било је најмање 14 особа повезаних са студентским покретом, цивилним друштвом и опозицијом, међу којима су и један посланик и један локални одборник.