Све вести
Фото из чланка: КлиxBeogradski profesor Miloš Bešić: Promjena vlasti u Srbiji oslabit će rukovodstvo RS-a i smanjiti pritiske
На парламентарним изборима у Србији, одржаним 25. октобра, Студентска листа је према прелиминарним подацима Републичке изборне комисије освојила 52,54 посто гласова.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Према прелиминарним подацима Републичке изборне комисије Србије, на основу 8.077 обрађених бирачких мјеста, Студентска листа освојила је 52,54 посто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила 39,29 посто.
Цео упоредни текст67 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 9 реченица које преноси само по један медиј
Нова власт у Београду, према очекивањима професора Бешића знатно ће се мање мијешати у унутрашња питања сусједних држава, док би политички преокрет у Србији могао ослабити и утјецај Милорада Додика и политичких структура окупљених око њега у Републици Српској.
Анализирајући резултате избора одржаних 25. октобра, Бешић је оцијенио да је дугогодишња владавина Српске напредне странке (СНС) и Александра Вучића произвела дубоко незадовољство грађана, које је кулминирало студентским протестима и коначно довело до изборног пораза досадашње власти.
Александар Вучић, бивши предсједник Србије и носилац изборне листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, оптужио је нову политичку већину за, како је рекао, „огољени терор“ на улицама и у објектима широм земље.
Говорећи на конференцији за медије у сједишту Српске напредне странке (СНС), Вучић је изјавио да је његова политичка опција прихватила изборни резултат и честитала противницима, али да су догађаји након избора, према његовим ријечима, показали другачију слику.
– У претходна 72 сата присуствујемо огољеном терору на улицама и објектима широм Србије – рекао је Вучић.
Оно што представници нове већине представљају као ослобађање медија оцијенио је лицемјерним и лажним.
Тврди да се од оних који не подржавају нову власт и не исказују довољно лојалности тражи да буду уклоњени.
– Хапсит ће свакога ко није показао довољну понизност и довољну покорност – изјавио је Вучић.
Међутим, током обраћања није навео конкретне догађаје на које се његове оптужбе односе.
Према прелиминарним подацима Републичке изборне комисије Србије, на основу 8.077 обрађених бирачких мјеста, Студентска листа освојила је 52,54 посто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила 39,29 посто.
Још 58 реченица, само Klix
Говорећи о могућим посљедицама промјене власти на Босну и Херцеговину, Бешић је истакнуо да је досадашња власт у Србији активно настојала остваривати политички утјецај у региону, укључујући БиХ и Црну Гору, те да очекује значајно смањење такве праксе.
"Доћи ће до релаксације у читавом региону.
Сасвим је извјесно да неће бити отвореног мијешања и националне мобилизације у земљама региона, онако како је то радила досадашња власт", казао је Бешић.
Сматра да ће нова политичка структура у Београду имати друкчији однос према сусједним државама, прије свега у погледу кориштења националних питања за остваривање унутрашњих политичких циљева.
Према његовој оцјени, досадашња власт користила је регионална питања и националну мобилизацију као инструмент јачања властитих политичких позиција, док од нове власти очекује знатно мање уплитања у унутрашње односе других држава.
"Врло је предвидљиво да ће се нова власт, каква год била, много мање уплитати у унутрашње ствари било које земље региона и да неће злоупотребљавати националну карту како би јачала властите позиције или позицију државе Србије", навео је.
Ипак, када је ријеч о конкретном односу према Босни и Херцеговини, упозорава да је тешко унапријед одредити све будуће потезе нове власти, имајући у виду сложеност политичких односа у БиХ, али и чињеницу да Студентска листа окупља различите политичке и идеолошке оријентације.
Због тога ће, сматра, коначни правци политике према БиХ зависити од унутрашњег односа снага у новој парламентарној већини и начина на који ће се она политички профилирати у наредним мјесецима.
Ипак, увјерен је да ће промјена власти у Србији имати непосредне политичке посљедице за руководство Републике Српске.
"Нема никакве сумње да ће, када је ријеч о Републици Српској, то довести до слабљења позиције њеног актуелног руководства", нагласио је Бешић.
У том контексту споменуо је и Милорада Додика, указујући на његову дугогодишњу политичку повезаност с досадашњом влашћу у Београду.
Оцијенио је да изборни пораз Вучићеве политичке опције за Додика представља изразито неповољан развој догађаја.
Анализирајући узроке изборног преокрета, Бешић је казао да је досадашња власт у Србији представљала карактеристичан примјер доминације једне политичке партије с ауторитарним лидером, при чему је током протеклих 14 година дошло до дубоких промјена у политичком, друштвеном и економском систему.
Према његовим ријечима, политички систем је постепено обликован по узору на једнопартијске моделе, умјесто на принципе функционалне вишепартијске демократије.
Такав начин управљања, сматра, годинама је производио све веће незадовољство и отпор грађана, који су се посебно интензивирали након трагедије у Новом Саду, када је пад надстрешнице на Жељезничкој станици постао повод за масовне протесте.
"То је кумулативно произвело снажан ефекат засићења јавног мнијења и висок степен анимозитета код великог броја грађана.
Незадовољство је ескалирало након пада надстрешнице у Новом Саду, када је дошло до концентрације отпора према власти", појаснио је.
Бешић сматра да су изборни резултати посљедица дуготрајног незадовољства ауторитарним тенденцијама, али и низа друштвених околности које су омогућиле окупљање широког фронта грађана против дотадашњег начина владања.
Због тога побједу Студентске листе не посматра само као изборну смјену једне политичке опције другом, већ као израз много шире друштвене промјене.
"Нема никакве сумње да ово није само смјена политичке власти.
Ово је једна врста генерацијског бунта, какав имамо и широм региона, па и свијета, као израз незадовољства младих постојећим устројством и нефункционалним демократским системима који врло лако прерастају у ауторитарне моделе", истакнуо је.
Управо у политичком ангажману младих види један од најзначајнијих елемената изборног преокрета.
Према његовом мишљењу, ријеч је о отпору структурама које, како је оцијенио, ограничавају демократске процесе и смањују могућности младих за друштвени напредак и просперитет.
Ипак, упозорава да ће тек понашање нове власти показати да ли ће изборна побједа резултирати дугорочном демократизацијом Србије или ће остати првенствено промјена политичких актера на власти.
Кључним сматра начин на који ће побједничка политичка структура одговорити на очекивања грађана, али и успјети одржати унутрашње јединство суочена с питањима која су годинама дијелила српско друштво.
Однос према Русији и ЕУ
Једно од таквих питања представља однос Србије према Русији и Европској унији.
Бешић је досадашњу вањску политику Србије, засновану на покушају истовременог одржавања блиских односа с Москвом и европског интеграцијског процеса, оцијенио дугорочно неодрживом.
Сматра да је таква политика могла функционирати у периодима релативно стабилних међународних односа, али да је заоштравање сукоба између Русије и Запада, посебно након почетка рата у Украјини, значајно сузило простор за одржавање такве равнотеже.
"У ситуацији када Запад и Русија улазе у отворене сукобе, ви не можете једноставно сједити на двије столице", казао је Бешић у разговору за Фену.
Према његовој оцјени, досадашња власт покушавала је истовремено номинално подржавати Русију, представљати Србију као државу на европском путу, а истовремено, како тврди, омогућавати испоруке оружја Украјини.
Такву вањскополитичку позицију сматра протурјечном и тешко одрживом.
Међутим, упркос очекивањима да би промјена власти могла отворити простор за јасније вањскополитичко опредјељење Србије, Бешић не очекује да ће нова власт ускоро увести санкције Русији.
"Моје лично увјерење јесте да неће доћи до увођења санкција Русији", навео је.
Као први разлог истиче чињеницу да Студентска листа није идеолошки хомогена политичка формација те да унутар ње постоје значајне разлике у ставовима према Русији, Европској унији и другим кључним вањскополитичким питањима.
Увођење санкција Русији, сматра, могло би изазвати озбиљне подјеле унутар побједничке листе већ на почетку њеног дјеловања, чиме би се нова власт довела у политички и институционално нестабилну позицију.
Други разлог види у расположењу јавног мнијења Србије.
Позивајући се на истраживања јавног мнијења, Бешић је казао да велики број грађана Србије подржава Русију у њеном сукобу с Украјином, иако није тврдио да такав став нужно представља већинско опредјељење.
Сматра да би инсистирање на избору између Европске уније и Русије додатно продубило постојеће друштвене подјеле.
"Уколико би грађани морали да се опредјељују између Европе и Русије, имали бисмо прилично подијељено друштво.
То су питања која су дубоко укоријењена у српском друштву и према њима треба бити опрезан", оцијенио је.
Управо због тога очекује да ће након формирања власти услиједити процес политичког прегруписавања унутар снага које су се ујединиле с циљем смјене досадашњег режима.
Према његовом мишљењу, заједнички отпор ауторитарном начину владања био је довољно снажан да окупи идеолошки различите актере, али ће се њихова међусобна неслагања вјероватно јасније испољити када дође вријеме за доношење конкретних политичких одлука.
Не искључује ни могућност настанка нових политичких странака и групација, које би током наредног периода могле заузети различите позиције на политичкој сцени Србије.
"Сваки сљедећи корак бит ће мучан и болан.
Сигурно ће доћи до поновног реструктурирања свих снага које су се ујединиле ради смјене власти, а тек онда ће се у друкчијем политичком амбијенту разрјешавати ова питања", појаснио је.
Сличну опрезност исказао је и када је ријеч о будућем односу Србије према Косову.
Бешић не очекује промјену званичног става Београда о признавању независности Косова, без обзира на то која политичка опција буде формирала власт.
Ипак, сматра да постоји простор за друкчији приступ билатералним односима, прије свега кроз смањивање политичких напетости и избјегавање потеза који додатно погоршавају ситуацију.
"Ниједна власт у Србији не може на традиционалан начин признати независност Косова, али може релаксирати ситуацију.
То и очекујем, односно да нова власт неће радити ствари којима би појачавала тензије, као што је то чинила досадашња власт", истакнуо је.
Када је ријеч о европским интеграцијама, сматра да ће будућа политика Србије зависити од односа идеолошких и политичких снага унутар нове власти те од демократског процеса кроз који ће се обликовати њени конкретнији ставови.
Упозорава да се од политичког покрета који је настао првенствено као одговор на ауторитарни начин владања не може очекивати да одмах понуди јединствене одговоре на сва важна питања унутрашње и вањске политике.
За Бешића је стога једно од кључних питања хоће ли нова политичка генерација успјети успоставити друкчији модел демократског дјеловања, који неће поновити обрасце претходне власти.
Сматра да студентски покрет, осим изборног успјеха, отвара и питање будућности традиционалних облика политичког организирања, односа грађана према институцијама и начина на који младе генерације разумију демократско учешће.
Иако очекује одређене промјене у том погледу, наглашава да ће њихов домет зависити од способности нове власти да се одржи, изгради функционалне институције и одговори на сложене унутрашње и међународне изазове.
У том контексту сматра посебно важним да се нова политичка структура не распадне под теретом идеолошких разлика и очекивања која су произашла из изборног успјеха.
Коначни карактер политичких промјена у Србији, закључује Бешић, неће одредити само изборни резултат, већ начин на који ће нова власт дјеловати у наредним данима, седмицама и мјесецима, у околностима озбиљних политичких промјена у региону и Европи.
