Београд има највише предузетника, Шумадија и Западна Србија највећи промет У Србији је током 2025. године пословало 267.560 предузетника који су запошљавали укупно 253.723 радника, показују подаци Републичког завода за… Цео текст
Београд има највише предузетника, Шумадија и Западна Србија највећи промет
У Србији је током 2025. године пословало 267.560 предузетника који су запошљавали укупно 253.723 радника, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС). Иако је Београдски регион имао највећи број регистрованих предузетника, Шумадија и Западна Србија предњачиле су по броју запослених и оствареном промету.
Оваква расподела отвара питање шта регионалне разлике говоре о структури и начину пословања предузетника у Србији, али и о томе колико број регистрованих радњи одражава стварну привредну активност у појединим деловима земље.
Званична статистика показује да је највећи удео у укупном броју запослених имао региону Шумадије и Западне Србије, где је радило 76.028 људи, односно 30 одсто свих запослених код предузетника. У Војводини је било запослено 70.509 радника, што је 27,8 одсто укупног броја, док је у Јужној и Источној Србији радило 53.788 људи, односно 21,2 одсто. Београдски регион имао је 53.398 запослених, што представља 21 одсто укупног броја.
Предузетници из Шумадије и Западне Србије остварили су и највећи удео у промету, од 30,8 одсто. Следе Београдски регион са 26 одсто, Војводина са 24,8 одсто и Јужна и Источна Србија са 18,4 одсто.
Међутим, када је реч о бруто додатој вредности, предњачио је Београдски регион са уделом од 31,5 одсто, испред Шумадије и Западне Србије са 26,4 одсто, Војводине са 25,9 одсто и Јужне и Источне Србије са 16,3 одсто.
У разговору за Бизнис.рс Дарко Мајсторовић, председник Удружења за заштиту предузетника и привредника Србије, оцењује да регионална расподела предузетника не одражава у потпуности стварну слику пословања, између осталог и због пореских погодности које подстичу поједине паушалце да региструју делатност у мање развијеним општинама, иако посао обављају у другим градовима.
Према његовим речима, један од разлога за овакву праксу јесте начин обрачуна паушалног пореза, на чију висину утичу године старости предузетника, седиште радње, године пословања и радни статус.
„Држава је правилно одредила да је износ тог пореза углавном мањи ако се предузетничка радња оснује у општинама које имају низак степен развијености или се сматрају неразвијеним. Тако, на пример, предузетничка радња са истом шифром делатности, истим бројем година пословања и предузетником истих година у Београду и, рецимо, Владичином Хану неће имати исти износ паушалног пореза. Он ће бити мањи у неразвијеној општини“, објашњава Мајсторовић.
Он наводи да предузетници паушалци управо због тога оснивају радње у мање развијеним срединама, иако у пракси послују у другим градовима, најчешће у Београду, где већина и живи. То, према његовој оцени, може да утиче на статистичку слику регионалне заступљености предузетника.
„Гледано према броју становника Београда и других градова, требало би да има далеко више предузетника управо у главном граду. Ова политика је, међутим, добра јер делимично доводи до тога да се део новца који се одлива у буџет слива у мање развијене општине“, каже Мајсторовић.
Које делатности доминирају у градовима Шумадије и Западне Србије
Угоститељство, транспорт и услужне делатности међу најзаступљенијим су пословима којима се баве предузетници у кључним градовима Шумадије и Западне Србије, показују подаци бонитетне куће ЦомпанyWалл. Ипак, структура се разликује од града до града – друмски превоз терета најзаступљенији је у Чачку, ресторани у Крагујевцу, Крушевцу и Новом Пазару, док су у Краљеву на првом месту фризерски и козметички салони, а у Ужицу такси превоз.
У Чачку је регистровано 394 предузетника који се баве друмским превозом терета, док се 354 бави ресторанима и покретним угоститељским објектима. Следе одржавање и поправка моторних возила са 270 предузетника, консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем са 246, као и делатност фризерских и козметички салона са 218 предузетника.
У Крагујевцу предњаче ресторани и покретни угоститељски објекти, са 519 предузетника. На другом месту су консултантске активности у вези са пословањем и управљањем са 490, а на трећем фризерски и козметички салони са 480. Међу пет најзаступљенијих делатности налазе се и такси превоз, са 420 предузетника, као и рачунарско програмирање, са 419.
У Краљеву је највише предузетника регистровано за фризерске и козметичке услуге, укупно 354. Следе друмски превоз терета са 285, ресторани са 283, консултантске активности са 236 и услуге припремања и послуживања пића са 217 предузетника.
Слична слика је и у Крушевцу, где је на првом месту угоститељство, са 350 предузетника који се баве ресторанима и покретним угоститељским објектима. Фризерских и козметичких салона има 257, а консултантских делатности 242. Међу пет водећих делатности налазе се и одржавање и поправка моторних возила, са 184 предузетника, као и трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном, са 181.
У Новом Пазару ресторани су такође на првом месту, са 400 предузетника. Следи трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном, са 307, а затим друмски превоз терета са 280. Услуге припремања и послуживања пића обавља 224 предузетника, док је фризерских и козметичких салона 205.
За разлику од осталих градова, у Ужицу је најзаступљенији такси превоз, са 304 предузетника. На другом месту су фризерски и козметички салони са 198, а на трећем ресторани са 157. Следе одржавање и поправка моторних возила са 147 и друмски превоз терета са 143 предузетника.
Трговина прехрамбеним производима највише приходовала
Подаци ЦомпанyWалл-а о приходима у 2025. години у шест посматраних градова показују да се делатности са највећим бројем предузетника не поклапају нужно са онима које остварују највећи укупан приход.
Највећи приход међу издвојеним делатностима остварила је трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном, са око 29,6 милијарди динара. Том делатношћу бавило се укупно 1.029 предузетника у Чачку, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару и Ужицу.
Ресторани и покретни угоститељски објекти остварили су око 11 милијарди динара прихода, а овом делатношћу бавила су се 2.063 предузетника. Сличан приход, од око 10,9 милијарди динара, остварили су предузетници који се баве друмским превозом терета, којих је било 1.579.
Међу пет делатности са највећим укупним приходима нашле су се и остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама, са око 8,7 милијарди динара и 535 предузетника, као и производња хлеба, свежег пецива и колача, са око 5,8 милијарди динара и 555 предузетника.
Иако производња хлеба, свежег пецива и колача није међу пет најзаступљенијих делатности ни у једном од шест градова појединачно, збирни подаци показују да је ова делатност остварила значајан приход на нивоу свих шест градова.
Пореска реформа, мање администрације и повољније финансирање
Говорећи о проблемима са којима се суочавају мали предузетници, Мајсторовић оцењује да су они бројни, али решиви. Удружење за заштиту предузетника и привредника Србије годинама се залаже за побољшање њиховог положаја и надлежним институцијама, најчешће Министарству финансија, упућује предлоге за измене прописа и пословног окружења. Једна од највећих иницијатива удружења је „Не затварај“, којом се тражи укидање казне затварања малих предузетничких радњи због неиздавања фискалних рачуна. „Сматрамо да је та казна непримерена учињеном прекршају“, истиче Мајсторовић.
Поред тога, залаже се за реформу пореске политике и другачији однос државне администрације према привреди.
„Привредници у Србији заслужују реформисану пореску политику. Данас имамо ситуацију да је стопа пореза на добит правних лица иста за онога ко годишње заради 200.000 динара и онога ко заради 200 милиона динара“, наводи Мајсторовић.
Према његовим речима, један од кључних предуслова за унапређење положаја малих привредника јесте приступ повољнијим изворима финансирања, због чега сматра да би Србија требало да има развојну банку.
„Мали привредник не може да се ослања на скупље банкарске кредите са кратким роковима отплате. Онај ко нема изграђен бонитет или средства обезбеђења изузетно тешко долази до таквих извора финансирања“, указује Мајсторовић.
Електронске фактуре додатно компликују пословање
Као један од проблема који у последње време посебно оптерећује привреднике, Мајсторовић издваја систем електронских фактура и, како оцењује, све сложеније процедуре повезане са његовим функционисањем.
Посебно проблематичним сматра предлог да се пореске ПДВ пријаве за правна лица која су у систему ПДВ-а подносе преко Система електронских фактура (СЕФ), уместо преко портала Пореске управе, као што је до сада био случај.
“Практично је Пореској Управи онемогућено право примања пореских пријава већ се такво право сада додељује засебном систему који је наводно под надзором Министарства финансија. Ова ситуација многим привредницима задаје главобоље због потребе за додатним техничким решењима, непознавања ионако компликованих процедура, али и питања безбедности података који се сада тамо приказују“, каже Мајсторовић.
Прочитајте још:
Он сматра да измене додатно оптерећују предузетнике и привреднике, посебно због забринутости у вези са заштитом пословних и књиговодствених података.
„Простор за унапређење је огроман, али је потребно да администрација у држави схвати да се мора окренути домаћем и малом привреднику“, закључује Мајсторовић.
