Банк оф Америца: промена власти у Србији не угрожава фискалну дисциплину и монетарну стабилност

Политичка промена у Србији не би требало да доведе до слабљења фискалне дисциплине, раста јавног дуга или промене монетарне политике, оценила је Банк оф Америца у извештају објављеном данас, пренео је Недељник.рс.

само Бизнис и финансије

Политичка промена у Србији не би требало да доведе до слабљења фискалне дисциплине, раста јавног дуга или промене монетарне политике, оценила је Банк оф Америца у извештају.

Аналитичари банке сматрају да су страховања инвеститора због децентрализованог одлучивања у студентском покрету претерана, а да би нова власт, уколико спроведе најављене институционалне реформе, могла да убрза европске интеграције и побољша инвестициону позицију земље.

Банка је задржала позитивну препоруку за српске државне обвезнице деноминоване у страној валути и поновила стратегију куповине српских обвезница које доспевају 2033. године.

Банк оф Америца очекује да би Србија почетком 2027. могла да добије инвестициони кредитни рејтинг агенције Фич (Фитцх), која је тренутно оцењује са ББ плус уз позитивне изгледе.

Ипак, њени аналитичари напомињу да је мало вероватно да ће до унапређења доћи на наредном планираном пресеку, 20. новембра, јер до тада можда неће бити формирана нова влада.

Једна од главних бојазни инвеститора односи се на способност студентског покрета да координира рад нове власти, с обзиром на то да нема централизовано руководство.

Банк оф Америца оцењује да су те забринутости претеране, подсећајући да је покрет током готово две године протеста показао способност организовања и координације, а затим успео да протестну активност претвори у изборну победу.

Аналитичари не очекују значајније попуштање фискалне политике, пре свега зато што изборни програм не садржи конкретна обећања о повећању плата, пензија, социјалних давања или субвенција.

Уместо тога, предвиђа већу транспарентност јавних финансија и набавки, прогресивније опорезивање дохотка и имовине и ограничавање дискреционих овлашћења владе у одређивању зарада у јавном сектору.

Једини конкретан циљ значајнијег повећања улагања односи се на истраживање и развој, чија би издвајања требало повећати са садашњих око један одсто БДП-а на два одсто до 2032. године.

Банка очекује и континуитет у спољној политици, односно наставак европских интеграција, противљење санкцијама Русији и непризнавање независности Косова.

Најаву поштовања постојећих обавеза државе локални стручњаци тумаче и као сигнал да би требало да буде настављена сарадња са ММФ-ом, додају у анализи.

Банк оф Америца не очекује промену режима стабилног курса динара према евру нити угрожавање независности Народне банке Србије.

Ипак, сматра да постоји могућност промене руководства централне банке због политичке повезаности гувернерке Јоргованке Табаковић са СНС-ом и указује да њен мандат траје до 2030. године, док мандати појединих вицегувернера истичу 2027. и 2028. године.

Изборни програм Студентске листе предвиђа и повећање удела јавног дуга у динарима са садашњих 22,5 на 30 одсто до 2032. године.

Србија би то могла да постигне већим ослањањем на динарске обвезнице, укључујући хартије намењене грађанима.

„Током мандата нове владе доспеваће еврообвезнице вредне око 5,4 милијарде евра, а рефинансирање половине тог износа динарским задуживањем могло би да допринесе остварењу циља“, истичу из Банк оф Америца.

Дугорочно, закључују, већи прилив капитала и напредак ка ЕУ могли би поново да отворе питање флексибилнијег курса или ревалвације динара.

Као главне ризике за Србију банка наводи одлагање формирања владе, евентуални популистички заокрет у економској политици и раст цена енергената.

Насупрот томе, убрзање реформи и европских интеграција, као и нижи трошкови енергије, могли би додатно да побољшају инвестициону позицију земље.

Као најважнији средњорочни позитивни фактор Банк оф Америца издваја могућност убрзања преговора са ЕУ.

Србија је, како напомињу, од 35 преговарачких поглавља привремено затворила два, док 13 још није отворено.

Европска комисија је као кључне области за напредак издвојила правосуђе, слободу медија, изборну реформу и усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Аналитичари банке оцењују да је програм студентског покрета усклађен са европским захтевима у најмање три од те четири области.

Убрзање европских интеграција могло би да подстакне прилив страних директних инвестиција и другог капитала, оцењују у анализи.