Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ПолитикаНајранији текст Blic, 31. окт, 15:11 · последњи 1. нов, 17:27

Бакарец: Захтев усташке терористкиње Здравке Бушић, саборске заступнице - Гарантована три места за Хрвате у Скупштини Србије!

3 медија · 3 текста · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Информер
Преглед вести

Хронологија

  1. 15:11
    Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Брнабић: Борба супротстављању Студентске листе је почела
    Оптужила је Студентску листу за гажење институција и поништавање Устава и закона Србије Наглашава да ће борба против њих бити вођена правним и демократским средствима В. д. председника Србије Ана Брнабић поручила је… Цео текст

    Оптужила је Студентску листу за гажење институција и поништавање Устава и закона Србије

    Наглашава да ће борба против њих бити вођена правним и демократским средствима

    В. д. председника Србије Ана Брнабић поручила је да је борба супротстављању Студентској листи, свим правним и демократским средствима, почела. Она је на мрежи "икс" објавила и видео под насловом: "Прва четири дана терора Студентске листе. Показали су народу какву Србију желе".

    - Гажење институција, поништавање Устава и закона Републике Србије, гашење медија, малтретирање и шиканирање људи - то је оно што је Студентска листа направила од Србије у првим данима своје владавине. И знамо да је њихов терор тек почео. Зато Србија сада устаје против терора. Борба да им се супротставимо, свим правним и демократским средствима, је почела - поручила је Брнабић у опису видеа.

  2. 17:22
    B92 (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 1 сат 51 мин после првог
    Брнабић за Ниш ТВ: „Формираћемо посланички клуб ‚Србија против терора‘“; „Борићемо се институционалним путем“
    31.10.2026. 17:22 Брнабић за Ниш ТВ: "Формираћемо посланички клуб 'Србија против терора'"; "Борићемо се институционалним путем" Вршилац дужности председника Србије Ана Брнабић говорила је за ТВ Ниш о догађајима након… Цео текст

    31.10.2026.

    17:22

    Брнабић за Ниш ТВ: "Формираћемо посланички клуб 'Србија против терора'"; "Борићемо се институционалним путем"

    Вршилац дужности председника Србије Ана Брнабић говорила је за ТВ Ниш о догађајима након парламентарних избора, притисцима на медије и грађане, као и о наредним корацима опозиције.

    Брнабић изјавила је, гостујући на Ниш ТВ, да се Србија суочава са, како је оценила, шест дана терора након парламентарних избора одржаних 25. октобра.

    Она је навела да су представници "Студентске листе - Србија побеђује", упркос победи на изборима, показали, према њеној оцени, неодговорност.

    "Људи који су, упркос томе што су победили на изборима одржаним 25. октобра, показали у тој победи невероватну, тешко схватљиву неодговорност. Уместо да сада преузму одговорност и покажу свим грађанима Републике Србије да сви имају иста права, да ће оно што су обећавали током изборне кампање, а то је да ће поштовати владавину права, да ће спроводити правду у складу са законима и Уставом Републике Србије, уместо да раде то, они практично раде све супротно", изјавила је Брнабић.

    Она је оптужила представнике нове власти за притиске на институције, грађане и медије.

    Можда вас занима

    Вршилац дужности председника Србије Ана Брнабић огласила се на друштвеној мрежи Икс.

    13:17

    31.10.2026.

    8 х

    Председница Скупштине Србије и в.д. председника Републике Ана Брнабић написала је на мрежи Икс да су представници Студентске листе, после победе на изборима, дали више интервјуа хрватским него домаћим медијима.

    18:20

    30.10.2026.

    1 д

    "Они спроводе револуционарни терор, упадају у институције, малтретирају и шиканирају људе, прете и застрашују. Њихова једина идеја која се тиче медија јесте да гасе медије чија им се уређивачка политика не свиђа", рекла је Брнабић.

    Брнабић је изјавила је да ће листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" у Народној скупштини формирати посланички клуб под називом "Србија против терора" и да ће се против поступака нове власти борити демократским и институционалним средствима.

    "Та борба против терора тек почиње. Због тога још једном морам да кажем да сам изузетно поносна што сам уз Александра Вучића, што смо ми у Српској напредној странци, што ћемо направити посланички клуб који ће се звати 'Србија против терора' и што ћемо се свим демократским, институционалним средствима, у складу са законима и Уставом Републике Србије, које поштујемо на првом месту, за разлику од ових комесара са 'Студентске листе - Студенти побеђују' који су ваљда изнад Устава и закона, борити против тог терора", рекла је Брнабић.

    Она је навела да представници СНС-а неће одустати од политичке борбе упркос, како тврди, покушајима застрашивања њих и њихових породица.

  3. 17:27
    Информер (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 25 сати 56 мин после првог
    Бакарец: Захтев усташке терористкиње Здравке Бушић, саборске заступнице - Гарантована три места за Хрвате у Скупштини Србије!
    Нова колумна Небојше Бакареца, посланик и члан председништва СНС, говори о томе шта нам је донела власт лажне Студентке листе. Пре два дана у Загребу, 30.10.2026. године, у Хрватском Сабору, одржана је заједничка… Цео текст

    Нова колумна Небојше Бакареца, посланик и члан председништва СНС, говори о томе шта нам је донела власт лажне Студентке листе.

    Пре два дана у Загребу, 30.10.2026. године, у Хрватском Сабору, одржана је заједничка седница Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске, Одбора за спољну политику, и Хрватског националног већа (ХНВ) из Србије, уз присуство Гордана Јандроковића, председника Сабора.

    На седници су представници хрватских власти и хрватске националне мањине из Србије, најавили да ће од Студентске листе у Србији затражити гарантовану заступљеност у Народној скупштини, као и учешће у извршној власти, уз политичку подршку Загреба.

    Захтев је образложен принципом реципроцитета, односно настојањем да Хрвати у Србији добију три гарантована посланичка места, колико је за представнике српске националне мањине обезбеђено у Хрватском сабору. Све је преношено на Хрватској радио-телевизији (ХРТ).

    „Покренућемо преговоре о новом начину заступљености у влади и извршним органима Републике Србије“ саопштила је председница Хрватског националног већа у Србији и истовремени заступница (посланица) Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) у Сабору Јасна Војнић. Председница Хрватског националног вијећа у Србији и ХДЗ-ова саборска заступница Јасна Војнић рекла је тада да је из садашње перспективе била мудра одлука хрватске заједнице да не учествује на изборима у Србији, и да подржи СЛ, јер су избори били „референдумска одлука“.

    Наглашавам ово – хрватске странке нису учествовале на изборима у Србији, својом вољом. Јасна Војнић живи у Суботици, где је рођена.

    Она је чланица 11. сазива Хрватског сабора од 16. маја 2024. године, када је изабрана на листи Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) у XИ. изборној јединици за дијаспору. Она је прва представница хрватске националне мањине из Србије која је ушла у Хрватски сабор. Поред заступничке дужности, обавља и функцију председнице Хрватског националног већа (ХНВ) у Републици Србији.

    Захтев за три посланичка мандата у Скупштини Србије, за припаднике хрватске мањине је поновила и нагласила и председница саборског Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске Здравка Бушић.

    Она је поручила је ће Загреб инсистирати на примени принципа реципроцитета у политичком представљању националних мањина.

    „Неуморно ћемо радити све док хрватска национална мањина у Србији не буде имала реципроцитет„ изјавила је Бушићева.

    Према њеним ранијим изјавама, конкретан циљ је да хрватска национална мањина добије три гарантована посланичка места у Народној скупштини Србије, по узору на положај српске заједнице у Хрватској, која у Сабору има три загарантована мандата.

    Такво решење подразумевало би промену постојећег система парламентарног представљања у Србији, који националним мањинама омогућава учешће на изборима под посебним условима, али не предвиђа унапред резервисана посланичка места за појединачне националне заједнице.

    Постојеће решење у Србији је у складу са европским стандардима. Такву ствар ЕУ, ОЕБС и ОДИХР никада нису тражили од Србије. Проблем је и у томе да евентуално увођење гарантованих мандата, не би могло да важи само за хрватску националну мањину, већ и за остале националне мањина у Србији.

    Због чега нема основа за било какав „реципроцитет“?

    Прво, већина држава у Европи нема загарантована (резервисана) места у парламенту за националне мањине, нити посебне олакшице (Француска, Италија, Аустрија, Грчка, Холандија ,Шпанија, Шведска, Финска, Чешка, Словачка, Бугарска, Уједињено Краљевство, Ирска, Португал, Естонија, Летонија, Литванија). Србија, Пољска и Немачка имају посебне олакшице за мањине, иако им места нису уставно гарантована. Земље које имају уставом или законом стриктно резервисана места (квоте) за мањине су: Хрватска, Словенија, Румунија, лажна држава Косово, Црна Гора, БиХ и Кипар.

    Друго, Срби су суштински конститутивни народ у Хрватској, а Хрвати никада нису били конститутивни народ у Србији. Број Хрвата у Србији је деценијама испод једног процента становништва.

    Треће, осим што су Срби суштински конститутивни народ у Хрватској, према последњем попису становништва из 2021. године, у Хрватској живи 123.892 Срба, што чини 3,20% од укупног броја становника те државе. Да подсетим да је по попису из 1991. године, број Срба у Хрватској износио 581.663 или 12,20%. Из Хрватске је протерано и етнички очишчено 460.000 Срба, од 1991. до 2021. године. По првом послератном попису из 1948. године, у Хрватској је живело 14,48% Срба. По попису из 1931. године, у Хрватској је живело 18,5% Срба. По првом попису Краљевине СХС који је спроведен 31. јануара 1921. године, у Хрватској је живело 19,7% Срба.

    Четврто, према последњем званичном попису становништва из 2022. године, у Републици Србији живи 39.107 Хрвата, што чини 0,59% од укупног броја становника земље. Највећи део хрватске заједнице, чак 83,5% (односно 32.684 лица), живи на територији АП Војводине. Највише их је у Суботици (10.431) и Сомбору (5.029).

    У Београду живи 4.554 Хрвата. Хрвати као мањина могу учествовати на изборима по условима које имају и друге мањине, са мањинским листама и природним прагом, што је изнад евростандарда. Тако су на овим изборима 2026. од 18 листа, пола биле листе мањина и Мађари су освојили 2 посланика, Бошњаци 2 и Албанци 2. Према коначним резултатима последњег пописа становништва из 2022. године, 10 најбројнијих националних мањина у Србији (без података за АП Косово и Метохију) су: 1. Мађари – 184.442 (2,77%), 2. Бошњаци – 153.801 (2,31%), 3. Роми – 131.936 (1,98%), 4. Албанци – 61.687 (0,93%), 5. Словаци – 41.730 (0,63%), 6. Хрвати – 39.107 (0,59%), 7. Румуни – 23.044 (0,35%), 8. Власи – 21.013 (0,32%), 9. Црногорци – 20.238 (0,30%), 10. Македонци – 14.767 (0,22%). Хрватска национална мањина је тек шеста по бројности.

    Ко је Здравка Бушић, заступница (посланица) у Хрватском сабору?

    Ко је Здравка Бушић, заступница (посланица) ХДЗ у Хрватском сабору, која тражи три посланика у Скупштини Србије за Хрвате? Здравка Бушић је рођена 1950. године у Имотском (Хрватска). Здравка Бушић је сестра Звонка Бушића, познатог хрватског усташког терористе који је у САД-у био осуђен за отмицу путничког авиона и погибију њујоршког полицајца 1976. године.

    Здравка Бушић је 1967. године побегла из СФРЈ у САД. Здравка Бушић је блиска рођака другог усташког терористе, Бруна Бушића. Супруга је осуђеног усташког терористе Винка Логорушића. На Википедији стоји да је по доласку у САД била изузетно ангажована у усташким терористичким групама, уз свог брата и супруга.

    На Википедији стоји: „Током 1970-их, Здравка Бушић је била чланица Хрватског народног отпора (ХНО), познатог и као Отпор, усташке организације одговорне за неколико терористичких напада на југословенске циљеве широм света.

    Отпор је основао Вјекослав „Макс“ Лубурић, заповедник концентрационих логора у Независној Држави Хрватској (НДХ) током Другог светског рата. Здравка Бушић се појављује 1977. године у шведском документарном филму о хрватским емигрантима у САД под насловом „Хрвати: Терористи или борци за слободу“, у којем се Здравка Бушић појављује заједно са својом пријатељицом Мерцедес Шкегро, позирајући са оружјем и хрватским фашистичким обележјима. И њен брат Звонко Бушић и њен супруг Винко Логарушић били су чланови исте групе ХНО и осуђени су за тероризам у САД. Здравкин брат, Звонко Бушић, осуђен је на доживотни затвор због отмице авиона и убиства полицајца у Њујорку 1976. године. Године 1982. супруг Здравке Бушић, Винко Логарушић, осуђен је на 20 година затвора заједно са још петорицом чланова ХНО-а због серије терористичких напада. Њујорк тајмс (Тхе Неw Yорк Тимес) је извештавао о овом случају, истичући да је то „један од ретких случајева у којима су кључни актери једне терористичке групе осуђени““.

    У том тексту стоји: „Прошлост хрватске државне тајнице Здравке Бушић: Под грбом НДХ припремала се за терористичке акције. Данашња државна тајница Министарства вањских и еуропских послова Републике Хрватске Здравка Бушић седамдесетих година у Америци припремала се за терористичке акције. Брат Звонко и муж Винко у САД осуђени за тероризам. Била је одјевена у маслинасто зелену униформу. У руци је имала пиштољ, а на њеним раменима био је грб фашистичке Независне државе Хрватске. У шуми поред америчког града Цлевеланда, средином седамдесетих, заједно са својом пријатељицом вјежбала је гађање. Тада двадесетпетогодишња дјевојка звала се Здравка Бушић и била је припадница Хрватског народног отпора - организације коју је након Другог свјетског рата основао генерал Вјекослав Макс Лубурић, усташки командант познат као управник логора Јасеновац у којем су почињени масовни злочични над балканским Јеврејима, Србима и осталим противницима фашистичког режима. Двадесетак година касније, дјевојка из кампа постала је једна од битнијих карика хрватске вањске политике. Данас је Здравка Бушић државна тајница Министарства вањских и еуропских послова Републике Хрватске и честа сапутница хрватске предсједнице Колинде Грабар – Китаровић“. (...)

    Заједно са осталим припадницима усташке терористичке скупине Хрватски народни отпор, Звонко Бушић је отео путнички авион који је из Неw Yорка летио за Чикаго. Након што је привремено слетио у Монтреал, а како би доказао да су његове намјере озбиљне, Бушић је из отетог авиона обавијестио полицију да је на жељезничкој станици у Неw Yорку поставио бомбу. Приликом деактивирања те бомбе погинуо је њујоршки полицајац Бриан Мурраy. Годину касније, због тог терористичког напада, Звонка Бушића је америчко правосуђе осудило на доживотну робију. Данашња државна тајница Министарства вањских и еуропских послова Здравка Бушић тих је година, навели смо већ, била припадница исте терористичке ћелије, што доказују и фотографије које је у Цлевеланду средином седамдесетих снимио Никола Мајстровић (аутор документарног филма).

    Након што је Здравкин брат Звонко Бушић осуђен на доживотну робију због отмице авиона и убиства њујоршког полицајца, на ред је дошао и њен супруг Винко Логарушић.

    У случају познатом као хрватска шесторка, 1982. године америчка полиција хапси Логарушића и још пет чланова Хрватског народног отпора. Супруг актуалне државне тајнице Министарства вањских послова Хрватске осуђен је на 20 година затвора. "Затворске казне од 20 до 40 година изречене су шесторици хрватских националиста осуђених на Менхетну по федералним оптужбама за убиства, паљевине и изнуде. Шесторица мушкараца који се залажу за независност Хрватске од Југославије осуђени су 15. маја након тромјесечног суђења. Суткиња Цонстанце Бакер Мотлеy окарактерисала их је као политичке терористе, приликом изрицања пресуде прошле сриједе на Федералном окружном суду", објавио је у свом издању од 4. јула 1982. године Неw Yорк Тимес“.

    У том тексту под насловом „Здравка и терористи“ хрватски новинар Хрвоје Шимичевић каже:

    „Ексклузивно доносимо извјештај о дјеловању кандидаткиње за потпредсједницу ХДЗ-а Здравке Бушић у проусташким терористичким круговима одговорнима за низ напада у САД-у и Европи 1970-их и 1980-их. Осим брата Звонка Бушића, због тероризма је 1980. ухапшен и њен тадашњи супруг Винко Логарушић, а у њиховој кући нађени су муниција и материјали за израду бомби. У вријеме њихових најгорих терористичких акција, Здравка Бушић је у службеном листу ХНО-а 1978. године била представљена као ‘жена отпора’. Из те је позиције позвала хрватске жене да се придруже својим мужевима у борби за Хрватску, намећући као узор отмицу авиона у којој је 1976. судјеловао њен брат Звонко Бушић. Апел је изашао у листу ‘Отпор’ који је 1976. године, уз подружницу ХНО-а, забрањен у Њемачкој због отвореног позивања на тероризам. Била је сурадница у САД, усташких злочинаца Вјекослава Лубурића и Динка Шакића“.

    Да закључим, Здравка Бушић усташка терористкиња, припадница усташке терористичке организације која је починила низ злочина у САД и остатку света, данас је заступница у хрватском Сабору, и председница саборског Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске. Таква усташка терористкиња данас испоставља неосноване захтеве и ултиматуме Србији. Здравка Бушић је и даље фанатична заступница усташког, нацистичког покрета. То је апсолутно могуће и пожељно у усташкој Хрватској, у којој је усташтво главна идеологија и религија. Сачувај нас Боже куге и Хрвата!

    Аутор је посланик и члан председништва СНС - Небојша Бакарец

    Гажење институција, поништавање Устава и закона Републике Србије, гашење медија, малтретирање и шиканирање људи - то је оно што је Студентска листа направила од Србије у првим данима своје владавине. И знамо да је њихов терор тек почео. Зато Србија сада устаје против терора. Борба да им се супротставимо, свим правним и демократским средствима, је почела.

    Посланик у Скупштини Србије Небојша Бакарец оценио је да је биланс Студентске листе шест дана након победе на ванредним парламентарним изборима у Србији - катастрофалан.

    Како и због чега се догодило велико изборно изненађење и шок? Узрок тог великог изненађења је неочекивано велика излазност младих, коју је пратила неоправдана и вештачки изазвана референдумска хистерија.

    Небојша Бакарец пружио је подршку редакцији Информера након синоћњег напада на просторије наше медијске куће, у којем је тешко повређен сниматељ Кристијан Михајловић. Поводом овог инцидента огласила се и посматрачка мисија "ОКО", чијем је директору на дан избора блокиран аутомобил.

    Гажење институција, поништавање Устава и закона Републике Србије, гашење медија, малтретирање и шиканирање људи - то је оно што је Студентска листа направила од Србије у првим данима своје владавине. И знамо да је њихов терор тек почео. Зато Србија сада устаје против терора. Борба да им се супротставимо, свим правним и демократским средствима, је почела.

    Највећа албанска лобисткиња Виола фон Крамон, позната по томе што је годинама гурала независност лажне државе и ширила срамне тезе о Србима као геноцидном народу, не крије одушевљење новим потезима блокадерске власти у Београду!

    Водитељ Алекса Ерски желео је да чује како Михаило Аџић гледа на ситуацију у којој Ивана Ивановић, која га, како тврди капитен Црвених, блати, утеху тражи управо у њему.

    Белоглави суп Зора, птица обележена и праћена из Србије, налази се у Сирији где је, како наводе из Фондације за заштиту птица грабљивица, заробљена и страда, а они који је држе очигледно очекују да за њено пуштање добију новац.

    Два месеца након троструког убиства на стрелишту "Чешка збројевка" у Даниловграду, истражитељи још нису открили шта је био мотив руског држављанина Михаила Николајевича Шабуњина (30) да убије тројицу мушкараца.

    Рамиз Зеко Гусинац, познати новопазарски фризер, ТикТокер и учесник једног ријалитија учествовао је синоћ у физичком сукобу у Улици Стевана Немање у Новом Пазару

    Иран је купио руске вишенаменске борбене авионе Су-35, али ће њихова испорука бити завршена тек након окончања рата са Сједињеним Америчким Државама и Израелом, саопштио је портпарол иранске војске, бригадни генерал Мохамед Акраминија.

    Представници НАТО страхују да би амерички председник Доналд Трамп могао драстично да појача притисак на Алијансу уколико републиканци изгубе контролу над Конгресом на изборима 3. новембра.

    Украјински председник Володимир Зеленски поручио је америчком председнику Доналду Трампу да ће Оружане снаге Украјине (ОСУ) обуставити нападе на руске рафинерије на месец дана, али само уколико Вашингтон обезбеди ракете за противваздушне системе „Патриот“ за исти период.

    Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је спречила серију напада на руске војнике, након што је открила експлозивне направе скривене у ФПВ наочарима за управљање дроновима.

    Глумац Џон Лисон, који је остао упамћен по томе што је позајмљивао глас омиљеном псу-роботу К9 у култној серији "Доктор Ху" (Доцтор Wхо), преминуо је у 83. години.

    Један од најзначајнијих пионира детроитског техна и човек који је оставио неизбрисив траг у историји електронске музике, Хуан Еткинс (Јуан Аткинс), преминуо је у 64. години.

    Познати холивудски редитељ и продуцент Мајкл Ман (83) хитно је превезен у болницу након што је на стрелишту у Лос Анђелесу случајно упуцао самог себе.

    Глумица Огњанка Огњановић биће сахрањена у уторак, 3. новембра, у 14.30 сати на Новом гробљу у Београду, саопштили су из Народног позоришта у Београду.

Особе и институције у овој вести

  • Студентска листа
  • Српска напредна странка
  • Ана Брнабић
  • Народна скупштина Србије
  • Александар Вучић
  • Информер
  • Хрватска радио-телевизија
  • Хрватски сабор
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Ана БрнабићАна БрнабићЈасна ВојнићЈасна ВојнићНародна скупштина СрбијеНародна скупштина Срб…Српска напредна странкаСрпска напредна стран…Хрватско национално веће у СрбијиХрватско национално в…Хрватски саборХрватски саборНебојша БакарецСтудентска листаТВ НишСтудентска листа - Србија побеђујеАлександар ВучићГордан ЈандроковићЗдравка БушићХрватска демократска заједницаИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

17

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

17 од 17 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

3медија
3текста
  • Blic
  • B92
  • Informer

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1028
  • Друштво827
  • Економија577
  • Спољна политика560
  • Правосуђе489
  • Медији407
  • Безбедност228
  • Политика163
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4335 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете