Судећи према најновијим званичним информацијама, енергетска сага о продаји Нафтне индустрије Србије могла би да добије епилог до 11. децембра, односно до истека лиценце која тој компанији омогућава несметан рад иако се… Цео текст
Судећи према најновијим званичним информацијама, енергетска сага о продаји Нафтне индустрије Србије могла би да добије епилог до 11. децембра, односно до истека лиценце која тој компанији омогућава несметан рад иако се налази под америчким санкцијама.
Наиме, до тог датума мађарска нафтна компанија МОЛ могла би да преузме власништво над НИС-ом од руског државног гиганта Гаспромњефта.
Мађарска министарка спољних послова Анита Орбан изјавила је да та земље очекује договор о преузимању руског удела у НИС-у до 11. децембра и да све стране желе да се преговори заврше до истека тог рока.
"Према мојим информацијама, постоји снажна намера свих страна српске, руске, мађарске, да се ова трансакција заврши до 11. децембра", рекла је она у интервјуу за Телекс.
Орбан је казала да би куповина руског удела у НИС-у могла да ојача позицију МОЛ-а према Јадранском нафтоводу, као и да Мађарска жели да постане регионално енергетско чвориште. Према њеним речима, Будимпешта тражи алтернативу за руске енергенте јер привремено изузеће од америчких санкција које омогућава њихову куповину од Лукоила и Росњефта истиче 21. новембра.
Иначе, да би продаја НИС-а могла да буде реализована потребно је да ту траснакцију одобри америчка Канцеларија за контролу стране имовине - ОФАК која је и увела санкције НИС-у због већинског руског власништва. Оно што је важно нагласити је то да не постоји рок у коме је ОФАК дужан да аминује купопродајни уговор за НИС.
У међувремену, ОФАК је 30.октобра издао нову оперативну лиценцу НИС-у која компанији омогућава наставак пословања као и рад Рафинерије нафте у Панчеву.
Продајом НИС-а се на својој конференцији за новинаре бавила и Студентска листа чију су представници истакли да је потребно прибавити документацију о продаји руског дела МОЛ-у. Према Студентској листи битно је анализирати купопродајни уговор, његове кључне комерцијалне услове, цену и начин плаћања. Такође, и будућу власничку структуру, укључујући и евентулно учешће компаније из Емирата АДНОК (каја би требало да буде партнер МОЛ-у), уговор између Владе Србије и МОЛ-а, права и обавезе Србије као мањинског акционара, обавезе будућег власника према панчевачкој рафинерији, Петрохемији и запосленима у компанији.
У Студентској листи сматрају да је потребно успоставити директну комуникацију са релевантним америчким институцијама, посебно Министарством финансија САД и ОФАК-ом. Циљ је разумевање услова за трајно решавање санкционог статуса НИС-а, динамике одлучивања и могућности да се трансакција спроведе без угрожавања енергетског снабдевања Србије.
НИН / Горан Срданов
Представници Студентске листе истичу да Србија мора имати план за случај да трансакција не буде завршена или да ОФАК не продужи оперативну лиценцу. План треба да обухвати алтернативне правце увоза сирове нафте и деривата, државне резерве, транспортну инфраструктуру, рад рафинерије и мере за очување снабдевања домаћег тржишта.
Подсећања ради, ОФАК је увео НИС на листу санкционисаних субјеката у руском власништву 10 јануара 2025 године. Међутим санкције су у пуном обиму ступиле на снагу тек 9 октобра те године након што је њихова примена претходно одлагана седам пута кроз привремене оперативне лиценце.
Вашингтон је увођење санкција образложио тежњом да се Русији онемогући финансирање рата у Украјини, а НИС је њима обухваћем због већинског руског власништва у компанији.
Како би се спречили поремећаји на тржишту и омогућило несметано снабдевање нафтом преко ЈАНАФ-а САД редовно продужавају оперативну лиценцу за НИС која му омогућава пословање иако је под сакцијама. Ове дозволе се углавном обнављају на краће периоде од по 30 или 60 дана.
Вашингтон условљава трајно укидање тих мера потпуним изласком руског партнера из власничке структуре.
МОЛ је преговоре о куповини НИС-а са Москвом почео крајем прошле године.
Са друге стране Влада Србије и МОЛ су у јуну потписали акционарски споразум којим је договорено да у случају да мађарска компанија постане власник НИС-а, држава Србија купи још пет одсто акција те компанији чиме би подигла своје власништво на ниво од 35 одсто. Преласком прага од једне трећине акција, држава осигурава могућност блокирања кључних одлука на скупштини акционара.