Након избора, Српска напредна странка (СНС) и даље контролише значајан део локалних самоуправа и институција, али је Александар Вучић изгубио кључне функције. Дража Анђелковић, историчар и аналитичар, истиче да су… Цео текст
Након избора, Српска напредна странка (СНС) и даље контролише значајан део локалних самоуправа и институција, али је Александар Вучић изгубио кључне функције. Дража Анђелковић, историчар и аналитичар, истиче да су напредњаци у фази силаска са власти, што је процес чије ће трајање зависити од њихове опструкције.
„Вучић је направио најгору могућу комбинацију, картел државе по узору на Мила Ђукановића. Спојио је криминалне картеле, приватизовану државу, партијске институције. То је све постало једно.“
Анђелковић, гостујући на Балкан инфо, упозорава да је СНС дубински ушла у све поре друштва, контролишући велике компаније и запошљавајући трећину радне снаге у Србији. Нова власт мора да се суочи са овим проблемом без угрожавања привреде, док грађани очекују промене и избацивање напредњака из узурпиране економије и друштвених сектора.
Изазови за Студентску листу: Од криминала до Косова
Иако се Анђелковић национално разликује од већине на Студентској листи, он подржава њихов пројекат враћања државе грађанима, укидања партијске државе и борбе против корупције. Истиче да је Вучићев пад позитиван, јер „од Вучића нема горе“.
„Вучић је спојио велеиздају косовску, антисрпску политику прикривену лажним патриотизмом и криминал.“
Нова власт ће, према његовим речима, морати да се бори против системског криминала, што је нешто што Вучићева власт није радила. Такође, Студентска листа ће морати много обазривије да приступа националним питањима, посебно Косову, јер јавност неће прихватити наставак Вучићеве политике.
„Не верујем да већина грађана која је подржала студентску листу је спремна да прихвати наставак предаје Косова или да су грађани спремни да прихвате да ставови неких људи, не већине, али неких људи са студентске листе, да је Ратко Младић злочинац, да је Сребреница место геноцида, да то буде институционализовано.“
Анђелковић наглашава да је Сребреница злочин, али не и геноцид, посебно у контексту непризнавања Јасеновца као геноцида на међународном нивоу. Грађани, према његовом мишљењу, неће пристати на такво тумачење историје.
Мирна транзиција и улога спољних фактора
Анђелковић је изненађен мирном транзицијом власти, коју приписује притиску западних центара моћи који нису желели нови сукоб у Србији. Постоји бојазан да ће Вучић и његов ужи круг бити заштићени од кривичног гоњења, слично ситуацији са Милом Ђукановићем у Црној Гори, што би изазвало револт народа.
„Немојте више да се уљуљкавамо да некоме пође за руком да ишта уради тако. Уопште нећу да пребацим да ће то Студентска листа, да, ево, да је Милош Јовановић у власти, на нешто, а кога сам подржао. Прву ствар да уради нешто што мислим да није око националног, одмах бих га напао.“
Избори су, према Анђелковићу, били обележени „референдумском атмосфером“ и високим одзивом, а Вучић није могао да спроведе бруталну крађу гласова због спољних фактора. Западни интереси су, иако су раније сарађивали са Вучићем, схватили да је он „истрошен“ и да је боље контролисано га пустити „низ воду“ како би се избегао сукоб и очувао континуитет њихових интереса.
„Немачка само што није потонула. Она јесте фактор овде код нас. Њихова дубока држава и службе се нама баве, али у Немачкој су у проблему. Видећемо какве ће резултате Алтернатива постизати у Немачкој, шта ће се тамо дешавати, колико ће имати времена нама да се баве.“
Будућност политичког живота и медија
Вучић је укинуо нормалан политички живот, сводећи партнере на сателите, а опозицију на ништа. Долазак Студентске листе, која је изнутра разнолика, може да врати плурализам. Анђелковић истиче да је важно да се не ствара нови култ личности, већ да се одмах изнесу очекивања и критике.
Кључно је и питање медија. Анђелковић сматра да Студентска листа треба да се усредсреди на гашење Вучићевих „лажних медија“ које контролише Телеком (Курир, Блиц, Телеграф) и оних попут Пинка и Информера, који су финансирани из буџета. То није реваншизам, већ увођење реда.
„Ово је тек почетак битке. Видећемо како ће радити. А друго, ми морамо сви, и чак и ако добро раде, да вршимо притисак на њих, да не би тамо преовладао онај анационални део.“
Националне странке, укључујући и Аутентичну десницу коју је Анђелковић подржао, нису успеле да пређу цензус због „референдумске атмосфере“. Сада је на њима да превазиђу сујете и створе „српску мрежу“ која ће обезбедити недвосмислено српски глас на политичкој сцени, чак и ван парламента. Иако је осећај одушка и позитивне енергије присутан, Анђелковић упозорава да је ово тек почетак борбе и да је неопходно вршити притисак на нову власт како би се водила национална политика и спречило преовладавање анационалног дела.
