Ана Мирковић, психолошкиња и 159. кандидаткиња на Студентској листи, по писању „Берлинер цајтунга” је једна од могућих министарки у новој Влади Србије.
Ову чињеницу наводе
Ана Мирковић, психолошкиња и 159. кандидаткиња на Студентској листи је, по писању "Берлинер цајтунга", једна од могућих министарки у новој Влади Србије која је, између осталог, за немачки лист поручила да када је реч о начину доношења одлука, "никада не би гласала против сопственог интегритета", али да ће "најјачи коректив" свим кандидатима Студентске листе на државним функцијама бити пленуми.
АНА Мирковић, психолошкиња и 159. кандидаткиња на Студентској листи је, по писању "Берлинер цајтунга", једна од могућих министарки у новој Влади Србије која је, између осталог, за немачки лист поручила да када је реч о начину доношења одлука, "никада не би гласала против сопственог интегритета", али да ће "најјачи коректив" свим кандидатима Студентске листе на државним функцијама бити пленуми.
Мирковић је за „Берлинер цајтунг” рекла да никада не би гласала против сопственог интегритета и да ће пленуми бити најјачи коректив кандидатима Студентске листе на државним функцијама.
Ову чињеницу наводе
Ана Мирковић, психолошкиња и 159. кандидаткиња на Студентској листи је, по писању "Берлинер цајтунга", једна од могућих министарки у новој Влади Србије која је, између осталог, за немачки лист поручила да када је реч о начину доношења одлука, "никада не би гласала против сопственог интегритета", али да ће "најјачи коректив" свим кандидатима Студентске листе на државним функцијама бити пленуми.
АНА Мирковић, психолошкиња и 159. кандидаткиња на Студентској листи је, по писању "Берлинер цајтунга", једна од могућих министарки у новој Влади Србије која је, између осталог, за немачки лист поручила да када је реч о начину доношења одлука, "никада не би гласала против сопственог интегритета", али да ће "најјачи коректив" свим кандидатима Студентске листе на државним функцијама бити пленуми.
Мирковић је рекла да држава не може и не сме да буде вођена анархично.
Ову чињеницу наводе
Како је рекла, држава не може и не сме да буде вођена анархично.
Како је рекла, држава не може и не сме да буде вођена анархично.
Мирковић је навела да структура активистичког покрета не може да се пренесе на државни апарат, јер држави требају јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност, а покрет би пренео „нови модел политичке културе”.
Ову чињеницу наводе
- Структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер су држави потребне "јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност". Оно што би покрет желео да пренесе у институције јесте пре свега "нови модел политичке културе" - навела је Мирковић за "Берлинер цајтунг".
- Структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер су држави потребне "јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност". Оно што би покрет желео да пренесе у институције јесте пре свега "нови модел политичке културе" - навела је Мирковић за "Берлинер цајтунг".
Мирковић је рекла да хоризонталност покрета значи институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона.
Ову чињеницу наводе
Додала је да хоризонталност покрета значи у пракси "институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона".
Додала је да хоризонталност покрета значи у пракси "институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона".
Мирковић је изјавила да ће последњу реч о потезима Студентске листе имати представници изабрани у парламенту, јер носе правну и политичку одговорност за деловање.
Ову чињеницу наводе
Када се ради о потезима Студентске листе, Мирковић је изјавила да ће "последњу реч имати представници изабрани у парламенту јер они носе правну и политичку одговорност за целокупно деловање и морају да одговарају за њега“.
Када се ради о потезима Студентске листе, Мирковић је изјавила да ће "последњу реч имати представници изабрани у парламенту јер они носе правну и политичку одговорност за целокупно деловање и морају да одговарају за њега“.
Мирковић је рекла да би пленуми и грађанске скупштине остали најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас.
Ову чињеницу наводе
- Али пленуми и грађанске скупштине остали би, како наглашава, "наш најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас, који би нас подсећао због чега смо изабрани - открила је Мирковић за немачки лист.
- Али пленуми и грађанске скупштине остали би, како наглашава, "наш најјачи коректив, саветодавни глас и морални компас, који би нас подсећао због чега смо изабрани - открила је Мирковић за немачки лист.
Мирковић је рекла да, ако се не слаже са одлуком пленема, никада не би деловала против сопственог интегритета.
Ову чињеницу наводе
Како је рекла, у случају да се не слаже са одлуком пленема никада не би деловала против сопственог интегритета.
Како је рекла, у случају да се не слаже са одлуком пленема никада не би деловала против сопственог интегритета.
Мирковић је рекла да студентски покрет не жели да понавља бирократске експерименте прошлости, већ да успостави модерну партиципативну демократију, са надзором грађана преко дигиталних алата, локалних скупштина и слободних медија.
Ову чињеницу наводе
- Данашњи студентски покрет не жели да понавља "бирократске експерименте прошлости", већ да успостави модерну партиципативну демократију. Зато тачно одређује одговорности, ко под којим условима доноси одлуку, ко управља буџетом и преко којих политичких и правних механизама контроле грађани треба да надгледају управу: дигиталним алатима, локалним скупштинама и слободним медијима - казала је Мирковић.
- Данашњи студентски покрет не жели да понавља "бирократске експерименте прошлости", већ да успостави модерну партиципативну демократију. Зато тачно одређује одговорности, ко под којим условима доноси одлуку, ко управља буџетом и преко којих политичких и правних механизама контроле грађани треба да надгледају управу: дигиталним алатима, локалним скупштинама и слободним медијима - казала је Мирковић.
Мирковић је рекла да је свесна да хоризонтално организоване групе без јасне структуре могу да западну у парализу одлучивања и створе скривене неформалне центре моћи, те да је хијерархија неопходна, али заснована на стручности и функционалној одговорности.
Ову чињеницу наводе
Додала је да је потпуно свесна да "хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у парализу одлучивања" и да "створе скривене, неформалне центре моћи" који не сносе никакву јавну одговорност".
- Тога смо потпуно свесни и не гајимо никакве илузије. Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности и функционалној одговорности, а не на слепој послушности и култу личности - каже проф. Ана Мирковић.
Додала је да је потпуно свесна да "хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у парализу одлучивања" и да "створе скривене, неформалне центре моћи" који не сносе никакву јавну одговорност".
- Тога смо потпуно свесни и не гајимо никакве илузије. Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности и функционалној одговорности, а не на слепој послушности и култу личности - каже проф. Ана Мирковић.
Ана Мирковић је професорка на Факултету организационих студија Едука, где предаје Креативност и психологију, Психологију маркетинга, Живот у дигитално доба и Политичку психологију.
Ову чињеницу наводе
Ана Мирковић је професорка на Факултету организационих студија Едука, где предаје предмете Креативност и психологију, Психологију маркетинга, Живот у дигитално доба и Политичку психологију.
Ана Мирковић је професорка на Факултету организационих студија Едука, где предаје предмете Креативност и психологију, Психологију маркетинга, Живот у дигитално доба и Политичку психологију.
По сајту Студентске листе, Мирковић је завршила мастерске студије психологије у Београду, докторирала на Универзитету за мир Уједињених нација, суоснивачица је Института за дигиталне комуникације и креаторка серијала „Породична мрежа” на РТС-у.
Ову чињеницу наводе
- Завршила је мастерске студије психологије на Универзитету у Београду. Докторирала је на Универзитету за мир Уједињених нација, на Катедри за стратешки менаџмент. Суоснивачица је Института за дигиталне комуникације, на ком студентима предаје Стратегију и планирање и комуникацију. Креаторка је ТВ серијала „Породична мрежа” у оквиру школско-образовне редакције РТС-а, на емисији је радила као водитељка и ауторка - стоји на званичном сајту Студентске листе.
- Завршила је мастерске студије психологије на Универзитету у Београду. Докторирала је на Универзитету за мир Уједињених нација, на Катедри за стратешки менаџмент. Суоснивачица је Института за дигиталне комуникације, на ком студентима предаје Стратегију и планирање и комуникацију. Креаторка је ТВ серијала „Породична мрежа” у оквиру школско-образовне редакције РТС-а, на емисији је радила као водитељка и ауторка - стоји на званичном сајту Студентске листе.
Мирковић је у марту 2020. на X мрежи написала да по физиономији лица може да закључи да ли је неко СНС-овац, што је изазвало бурне реакције представника тадашње власти.
Ову чињеницу наводе
- Развила сам способност да по физиономији лица могу да закључим да ли неко СНС-овац. Искључен тон на телевизији, бацим поглед и знам да ли је њихов - написала је Мирковић на X мрежи у марту 2020. године.
Потом је прецизирала на шта мисли.
- Све некако, облик главе, позиција очију, руменило, висина/низина чела, све - закључила је Мирковић.
Ова изјава је наишла на бурне реакције представника тадашње власти.
- Развила сам способност да по физиономији лица могу да закључим да ли неко СНС-овац. Искључен тон на телевизији, бацим поглед и знам да ли је њихов - написала је Мирковић на X мрежи у марту 2020. године.
Потом је прецизирала на шта мисли.
- Све некако, облик главе, позиција очију, руменило, висина/низина чела, све - закључила је Мирковић.
Ова изјава је наишла на бурне реакције представника тадашње власти.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.