Ана Лалић: Вучић је задужио Додика и обавезао га да му врати услугу масовним транспортом држављана БиХ на гласање у Србију

"Стабилност и нормалност, не само у Србији већ у целом региону, почињу тамо где се завршава политичка ера Вучића и Додика"

само Аутономија

АНА ЛАЛИЋ ЗА „СБ“, НАКОН НЕЗАПАМЋЕНЕ ПОЛИЦИЈСКЕ БРУТАЛНОСТИ У НОВОМ САДУ: „Србија одавно више није држава, већ црна рупа Европе, али пазите шта сада слиједи...“

само Slobodna Bosna

Ана Лалић, истакнута србијанска новинарка која обавља функцију извршне директорице и предсједнице Независног друштва новинара Војводине, говорила је за „Слободну Босну“ о стању у Србији уочи ванредних парламентарних избора.

Било је ријечи и о утјецају фиктивних гласача који организирано стижу у Србију из бх. ентитета Република Српска те шансама Студентске листе против ауторитарног режима Александра Вучића.

Свједоци смо интензивних полицијских акција, претреса станова и хапшења студената и активиста широм Србије уочи предстојећих избора.

Оптужбе попут „рушења уставног поретка“ и „планирања насиља“, те забране уласка страним држављанима звуче изузетно озбиљно.

Јесу ли потези режима пред изборе заправо доказ да власт више није сигурна у изборну побједу коју бивши предсједник Вучић свако мало најављује?

-Мислим да је власт свесна да је први пут суочена са политичком снагом коју не може да контролише на начин на који контролише странке и институције.

Зато се сада криминализују студенти и активисти, подижу оптужбе о рушењу уставног поретка и производи атмосфера застрашивања.

Хапшења непосредно пред изборе, праћена промптним објавама провладиних медија о наводним плановима за насиље, имају и сасвим конкретну политичку функцију: да застраше грађане и унапред делегитимишу сваки отпор изборним манипулацијама.

Вучић не мора нужно да верује да ће изгубити изборе, али више не може да заварава своје гласаче да нема дораслог противника.

Његов проблем је што је незадовољство постало толико широко да га више није могуће неутралисати искључиво пропагандом и дискредитацијом противника, а он мора да обезбеди да, шта год да грађани изгласају, власт остане у његовим рукама.

Најновија истраживања јавног мнијења доносе повијесни преседан – по први пут се једна нова политичка снага, Студентска листа, налази испред владајућег СНС-а, с малом али значајном предношћу.

Чак и угледни свјетски медији попут Тхе Гуардиана пишу о могућој смјени власти.

Колико су те бројке реалне на терену и могу ли студенти, у увјетима неравноправне медијске сцене и притисака, доиста материјализирати ову подршку у парламентарну већину?

-Бројке треба узимати озбиљно, али не и поистовећивати их са коначним изборним резултатима.

У Србији се не води само борба за гласове већ и за услове у којима ће ти гласови бити пребројани и за парламентарну већину која ће из њих произаћи.

Цифре се мењају на дневној бази, али сва истраживања не дају ниједној страни довољно предности да комотно формира већину.

За већину је потребно 126 посланика, а управо ће се око тог броја водити најжешћа борба.

У тој борби Вучић ће се користити свим расположивим средствима и играти прљавије него икада, укључујући уцене, компромитовање или оно што је постало већ разрађена методологија СНС-а – поткупљивање.

Стога студентском покрету неће бити довољна само легитимна изборна победа већ ће морати паралелно да заштити сваки глас, обезбеди контролу изборног процеса и спречи да се резултат накнадно прекроји политичким трговинама.

У Србији Александра Вучића избори се не краду на дан избора, они су већ унапред покрадени.

На дан избора све претходне предизборне махинације, куповина гласова, бугарски возови, дупли и „увезени“ гласачи… само се формализују кроз гласачки поступак.

Нажалост, пристали смо на изборе без уређења бирачког списка и са селективном применом препорука ОЕБС-а за унапређење изборних услова, тако да грађани само огромном излазношћу могу легитимно да победе у овој неравноправној борби.

Бивши предсједник Србије Александар Вучић најављује увјерљиву побједу, док опорба упозорава на његове планове о „инжењерингу“ постизборних коалиција.

Што Србију очекује дан након избора ако СНС, у случају пораза, не призна изборне резултате?

Очекујете ли радикалне потезе режима?

-Најопаснији сценарио јесте да Вучић прогласи победу неколико сати након затварања биралишта, независно од стварног резултата, и да свако оспоравање представи као покушај насилног рушења државе.

Управо зато хапшења и медијске приче о наводно припреманом насиљу не треба посматрати само као изоловане полицијске акције.

Оне могу да послуже као унапред припремљено оправдање за обрачун са људима који би одбили да прихвате прекрајање изборне воље.

Ако се изборни резултат оспори, Србија би могла да уђе у продужену политичку кризу, мада се у њој већ годинама налази, уз могућност понављања избора.

А поновљени избори сами по себи не решавају ништа ако се понове и исти услови.

Не могу да прејудицирам да ли ће власт посегнути за конкретним репресивним мерама, али не треба искључити покушај да се улица представи као безбедносна претња и тако оправда репресија.

Истовремено, ни масовни протести сами по себи не гарантују расплет.

Власт која је годинама везивала личне и пословне интересе својих људи за опстанак режима неће се лако одрећи моћи, јер би губитак власти за многе значио и губитак привилегија, новца, а за немали број њих и губитак заштите од кривичног прогона.

У том моменту ће много зависити од институција, првенствено полиције и тужилаштва.

Најављени су и масовни доласци фиктивних гласача из бх. ентитета Република Српска у Србију на дан парламентарних избора.

Податак да је у кратко вријеме у Србији и бх. ентитету Република Српска издано око 100.000 особних докумената, те како гласачи из РС-а имају плаћене дневнице од стране Додиковог и Вучићевог режима више није тајна.

Колико би побједа Студентске листе могла утјецати на односе с Босном и Херцеговином, с обзиром да се у кампањи могло чути да ће се истраживати криминал повезан с врхом власти у Бањој Луци?

-Организовано довођење бирача, манипулације бирачким списковима и злоупотреба институција ради очувања власти нису новост у Србији под Вучићем, већ део обрасца који се понавља из изборног циклуса у изборни циклус.

Зато је тешко прихватити да су наводи о бирачима из Републике Српске изолован инцидент, посебно имајући у виду политичку повезаност Вучића и Додика и њихове заједничке интересе, који увелико превазилазе оквире политике.

Немојте заборавити да је, између осталог, и акцијом Вучића – Милорад Додик изашао ојачан и као неспорни победник избора одржаних 4. октобра у БиХ.

Један од важних разлога Додиковог јачања јесте и чињеница да је управо по налогу врха режима у Србији циљано ослабљена опозиција у мањем бх. ентитету, која је наслоњена на званични Београд.

Тиме је Вучић задужио Додика и обавезао га да му врати услугу кроз организовање инфраструктуре за масовни транспорт држављана БиХ како би гласали на изборима у Србији.

Такође, Вучић и Милорад Додик не граде само политику узајамне подршке.

Манипулацијама сопственим грађанима изазивају хроничну политичку нестабилност која угрожава читав регион.

Једино у таквој атмосфери сталних тензија могу да се намећу као велики заштитници наводно вечито угроженог српског етницитета, којем непрестано прети имагинарна „опасност“ од суседа.

Такође, несумњиво је да ће обећане истраге о корупцији и трагови новца прећи Дрину.

Победа студентске листе могла би да доведе до озбиљног заокрета у односима Србије и Босне и Херцеговине, под условом да нова власт прекине политичко покровитељство над Милорадом Додиком и престане да се меша у унутрашње политичке процесе у БиХ.

Стабилност и нормалност, не само у Србији већ у целом региону, почињу тамо где се завршава политичка ера Вучића и Додика.