
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат, представљајући годишњи извештај истакао је како су одржани парламентарни избори кључан тренутак за Србију. „Грађани Србије су јасно изразили своју вољу”, рекао је амбасадор фон Бекерат.
„Желе владу која се бори против корупције. Желе слободно и независно правосуђе.
Желе слободне и независне медије, демократске институције које служе грађанима и људска права која се штите.” Поздравио је спремност коју је изразила победничка изборна листа да демократију и владавину права постави у средиште свог будућег мандата.
„Управо су то питања која су последњих година успоравала напредак Србије ка чланству у ЕУ”, рекао је он. У њему се додатно истиче низак степен усклађености Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Текст из 3 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 22 се разликују.
Представљајући најновији годишњи извештај Европске комисије о Србији, који обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године, амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат оценио је да извештај долази „у посебно важном тренутку за Србију“.
Извештај показује да је Србија испунила техничка мерила за отварање Кластера 3 у приступним преговорима са ЕУ, али да је неопходно побољшање у области слободе медија, јавне управе, образовања и културе, као и појединих аспеката спољне политике.
Амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат, представљајући годишњи извештај истакао је како су одржани парламентарни избори кључан тренутак за Србију.
„Грађани Србије су јасно изразили своју вољу”, рекао је амбасадор фон Бекерат.
„Желе владу која се бори против корупције.
Желе слободно и независно правосуђе.
Желе слободне и независне медије, демократске институције које служе грађанима и људска права која се штите.”
Поздравио је спремност коју је изразила победничка изборна листа да демократију и владавину права постави у средиште свог будућег мандата.
„Управо су то питања која су последњих година успоравала напредак Србије ка чланству у ЕУ”, рекао је он.
„Она су такође у средишту овогодишњег извештаја.
Ту се сусрећу тежње грађана Србије и очекивања Европске уније.”
Назадовање у областима, поларизација у друштву…
Наведени Извештај обухвата период од 1. септембра 2025. до 1. септембра 2026. године и њиме се оцењује напредак Србије у процесу приступања ЕУ.
Шеф делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Андреас фон Бекерат уручио је данас Националном конвенту о ЕУ (НКЕУ) годишњи Извештај Европске комисије (ЕК) о напретку Србије, док је председница НКЕУ Бојана Селаковић Бекерату предала годишње препоруке радних група Конвента.
Бекерат је, на примопредаји извештаја у Европској кући у Београду, рекао да извештај долази у кључном тренутку за Србију и да су недавни парламентарни избори “отворили ново поглавље у политичком животу Србије и створили прилику за обновљени политички ангажман и реформе”.
Истакао је да извештај долази у тренутку који је кључан и за ЕУ, оценивши да ”проширење постаје стварност и да је присутан замах када је реч о политици проширења ЕУ.
У Извештају се наводи да Србија и даље спада међу земље кандидате са највишим степеном усклађености са правним тековинама ЕУ и да је добро припремљена у областима које се односе на јединствено тржиште и конкурентност.
Такође се понавља да је Србија испунила техничка мерила за отварање Кластера 3. Истовремено, амбасадор фон Бекерат истакао је да током извештајног периода није било напретка у приступним преговорима са Србијом, уз назадовање у области темељних реформи.
Указао је на све већу поларизацију у друштву, нарушавање поверења између власти и цивилног друштва, све веће притиске на правосуђе, континуирано присуство корупције и стални ризик од заробљавања државе.
У извештају се такође констатује назадовање у неколико области, укључујући додатно погоршање стања у области слободе медија и слободе изражавања, јавне управе, образовања и културе, као и појединих аспеката спољне политике.
У њему се додатно истиче низак степен усклађености Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Истовремено, извештај наводи да Србија и даље спада међу земље кандидате са највишим степеном усклађености са правним тековинама ЕУ и да је добро припремљена у областима које се односе на јединствено тржиште и конкурентност.
Амбасадор фон Бекерат нагласио је да реформе у области владавине права морају бити на првом месту.
Такође је истакао значај обезбеђивања услова у којима ће читаво друштво, а не само институције, обликовати процес приступања.
„Тај процес мора да се заснива на чињеницама и отвореној дебати, а не на манипулацијама или искривљеном представљању стварности.”
Амбасадор је позвао на стварање већег простора за деловање цивилног друштва и његову бољу заштиту, истичући да постоји и одговорност да се прошлост сагледа искрено.
„Величање осуђених ратних злочинаца у јасној је супротности са европским вредностима”, рекао је он.
Поново је истакао и значај конструктивног ангажовања Србије у дијалогу са Приштином, уз посредовање ЕУ, као и спровођења преузетих обавеза без даљег одлагања.
Говорећи о наредном периоду, амбасадор фон Бекерат поручио је да је Европска унија спремна да пружи подршку будућој влади у спровођењу реформи неопходних за даље напредовање у процесу приступања.
„ЕУ жели снажну и демократску Србију као део наше Уније”, рекао је он.
„Уз нову енергију, посвећеност и усклађивање приоритета са ЕУ, Србија поново може да постане једна од предводница међу земљама кандидатима.”
Амбасадор фон Бекерат рекао је да су изборни резултати створили стварну прилику за нови почетак.
„Грађани Србије заслужују институције којима могу да верују, медије на које могу да се ослоне и политички систем који њима полаже рачуне”, рекао је он.
„Резултати избора отворили су прозор могућности.
Када је реч о цивилном друштву, Бекерат је казао да извештај даје приказ колико је ситуација за цивилни сектор била тешка током протеклих година и да се констатује, како је навео, појачан притисак, као и учестали напади и застрашивање организација цивилног друштва.
Поздравио је спремност Студентске листе да, како је рекао, демократију и владавину права стави у средиште своје политике и додао да је ЕУ спремна да блиско сарађује са будуц́ом владом и да пружи подршку реформама које, како је рекао, морају бити приоритет.
– Наш годишњи извештај је директан, изазови су значајни.
Пред новом владом је захтевна агенда.
Искористимо га, рекао је он.
Раније истог дана, фон Бекерат је извештај представио и Немањи Старовићу, министру за европске интеграције у Влади Србије која ради у техничком мандату, као и представницима Студентске листе.
Председница НКЕУ Бојана Селаковић казала је да су радне групе Конвента у књизи препорука оцениле око 130 препорука из претходне године од којих је, како је рекла, испуњено осам, 61 препорука је ”делимично испуњена”, а остале нису.
– Највећи проблеми су у областима које се тичу поглавља 23 и 24 и ту је највећи број препорука делимично усвојен.
А оно што је урађено је да су направљени, пре свега, некакви административни помаци код усвајања одређене подзаконске документације – рекла је Селаковић.
Додала је да је већина препорука усклађена са оним што Србија треба да ради у погледу испуњавања обавеза из реформске агенде.