Студентска листа у програму најављује заокрет у економској политици – од подстицаја за директне инвестиције ка субвенцијама за мала и средња домаћа предузећа. Економиста Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије… Цео текст
Студентска листа у програму најављује заокрет у економској политици – од подстицаја за директне инвестиције ка субвенцијама за мала и средња домаћа предузећа. Економиста Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије изјавио је за РТС да досадашњи модел економског развоја заснован на великим страним и јавним инвестицијама достиже своје границе и да су Србији потребне промене.
Никола Алтипармаков, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да због пропасти Алта банке корисници других банака немају разлога за забринутост, јер је та банка чинила свега три одсто банкарског сектора у Србији, што је, како каже, на нивоу статистичке грешке.
Када је реч о клијентима Алта банке, Алтипармаков потврђује да ће им бити исплаћен осигурани депозит у износу до 50.000 евра, док ће они који су у банци имали више новца преостали износ моћи да потражују из стечајне масе, након окончања стечајног поступка.
– И јавна предузећа немају никакву предност у односу на друге приватне депоненте, што је лоша порука за пореске обвезнике јер ће на крају они морати да покрију те трошкове, као што смо пре више од деценије покривали трошкове пропалих Агробанке и Универзал банке – објашњава Алтипармаков.
Критиковао је и изјаве председника Савета гувернера Народне банке Србије, који је, како каже, на селективан и некритичан начин говорио о економским успесима, без осврта на могуће ризике, док је у сектору за који је најодговорнији, само неколико сати касније, стигла вест о пропасти Алта банке.
Модел страних инвестиција достиже максимум
Према његовим речима, то показује да Народна банка Србије није радила како је требало, јер, истиче, ако се ради професионално и независно, чињенице се не могу посматрати селективно. Тако се, на пример, може тврдити да Србија има највећи раст у региону, али само ако се из анализе искључе године у којима је имала лошије економске резултате.
– Да Србија стварно има импресиван раст током дужег времена, не бисмо имали ситуацију да је животни стандард у Бугарској за трећину већи него у нашој земљи, а у Румунији за половину. Ако радите професионално, морате да гледате читаву слику критички и све податке – сматра Алтипармаков.
Алтипармаков подсећа да Фискални савет већ неколико година упозорава да модел економског развоја заснован на великим директним страним и јавним инвестицијама достиже максимум, најкасније до 2027. године, односно до Експа, и да Србија не може да настави тим путем јер се налази у економском ћорсокаку.
– Која год да је Влада у питању, мора да се направи заокрет у економској политици. Штета је што као друштво нисмо кренули годину или две раније да разговарамо о томе, јер бисмо имали више времена да спроведемо реформе. Студентска листа ће, нажалост, морати то да уради у кратком року – указује Алтипармаков.
Исплативост Експа
Говорећи о специјализованој изложби Експо, Алтипармаков наводи да је Фискални савет указивао на то да велики државни пројекти немају адекватне анализе трошкова и користи нити студије оправданости, што представља ризик за њихову економску исплативост и буџет.
– Да смо имали прилику да спроведемо студију исплативости када се Србија пријављивала за одржавање изложбе, вероватно би резултат био негативан и показало би се да не треба да учествујемо. То је пре свега ствар престижа и постоје могућности за економске контакте, али то не може да буде дугорочан извор раста – каже гост Дневника.
Напомиње да је у овом тренутку једино рационално да се настави са припремама за изложбу, уз испитивање евентуалних малверзација или проневера, како би се нова влада и Србија представиле у најбољем светлу.
Коментаришући план Студентске листе да се издавањем штедних обвезница створи алтернатива банкарском сектору, Алтипармаков сматра да би тај модел могао да заживи у мери у којој за њега буде постојало интересовање грађана, с обзиром на то да штедне обвезнице доносе већу камату него штедња у банкама.
Извор: РТС
