
Коначан списак помилованих и аболираних објављен је последњег дана мандата председника Србије Александра Вучића.
Ово наводи један извор
Када је напокон објављен коначан списак помилованих и аболираних, последњег дана мандата председника Србије Александра Вучића, многима је постало јасно зашто та имена раније нису саопштена. Гажење студената и старца од 90 година на блокадама, насиље, корупција, пожар у Наменској – само су неки од кривичних дела која неће добити задовољење правде јер је бивши председник својим потписом помиловао одговорне. О овим помиловањима, али и активностима тужилаштва у претходних 10 дана за 3Д је говорио адвокат Југослав Тинтор.
Адвокат Југослав Тинтор говорио је за 3Д о помиловањима и активностима тужилаштва у претходних 10 дана.
Ово наводи један извор
Када је напокон објављен коначан списак помилованих и аболираних, последњег дана мандата председника Србије Александра Вучића, многима је постало јасно зашто та имена раније нису саопштена. Гажење студената и старца од 90 година на блокадама, насиље, корупција, пожар у Наменској – само су неки од кривичних дела која неће добити задовољење правде јер је бивши председник својим потписом помиловао одговорне. О овим помиловањима, али и активностима тужилаштва у претходних 10 дана за 3Д је говорио адвокат Југослав Тинтор.
Тинтор оцењује да институт помиловања може да поткопа једнакост грађана пред законом и поделу власти, те да прошлогодишња помиловања показују да се тај механизам може користити за остваривање других циљева.
Ово наводи један извор
Тинтор оцењује да институт помиловања, који би требало да се примењује изузетно и у појединачним случајевима, може да поткопа два темељна принципа демократског друштва — једнакост грађана пред законом и поделу власти. Према његовим речима, прошлогодишња помиловања показала су да се тај механизам може користити и за остваривање других циљева.
„Једно је једнакост грађана пред законом, а друго је начело поделе власти. Један такав механизам, који би морао да се користи екстремно селективно и само у неким изузетним, појединим случајевима, практично се ставља у функцију остварења неких других циљева, што се види већ на први поглед“, каже Тинтор.
Тинтор каже да је прва аболиција, којом је ослобођен гоњења један број студената, била везана за испуњавање студентских захтева и да је тада оценио да је политички мотивисана.
Ово наводи један извор
Тинтор каже да се прва аболиција догодила у оквиру испуњавања студентских захтева, када је један број студената ослобођен кривичног гоњења. Председник републике тада је образложио одлуку тиме да жели да испуни један од захтева, али да не зна како другачије да поступи.
„Ја сам тада рекао да је то, без обзира што је, ајде да кажемо, животно било оправдано, сигурно политички мотивисано, али сам као адвокат исто сигнализирао да је отворена Пандорина кутија“, наводи Тинтор.
Тинтор упозорава да се помиловање не може примењивати без јасних критеријума и образложења, и да би преиспитивање правоснажних одлука због спорних помиловања могло да угрози принципе кривичног процесног права.
Ово наводи један извор
Он упозорава да се институт помиловања и ослобађања од кривичног гоњења не може примењивати без јасних критеријума и образложења.
„Ви у том једном изузетном случају морате да имате неко разумно објашњење, морате да имате неки резон којим сте се руководили да бисте оправдали такву своју одлуку. У супротном, ви вршите неко право које вам је поверено, противно циљу због ког вам је дато, и ви практично злоупотребљавате ту моћ.“
Тинтор додаје да у конкретном случају нема образложења нити сазнања о томе да ли је могуће било шта предузети.
Тинтор оцењује да се питање помиловања мистификује, иако закон који уређује ту област има свега двадесетак чланова и не прописује детаљно целокупну процедуру.
Он указује на обим овлашћења председника у случају ослобађања од кривичног гоњења: таквом одлуком председник може да заустави поступак пре него што се утврди да ли је неко крив, без обзира на то што су у поступак укључени тужилаштво и судови у више инстанци.
„Ви у појединачном случају кажете читавом правосуђу, у две или три судске инстанце, тужиоцу, свима: ‘Овде ја одлучујем.’ У овом случају неће ни да се води поступак, нити да се утврђује да ли је неко крив, јер је тако моја воља“, каже Тинтор.
Због тога је, како наводи, склонији томе да се помиловање користи као крајња мера, након што је кривица утврђена и санкција изречена — на пример, у случају појединца који оболи од тешке болести или постоје други разлози који оправдавају чин милости.
Тинтор упозорава да би преиспитивање правоснажних одлука због спорних помиловања могло да угрози основне принципе кривичног процесног права, међу којима је правило да се правоснажна одлука не може изменити на штету окривљеног.
„То је абецеда кривичног процесног права. Не могу, као неко ко се бави овим послом 25 година, да подржим, колико год то било друштвено оправдано, да се све то доведе у питање, преиспита и шта ја знам, али би тиме урушили тај један други принцип који нам опет омогућава да живимо у оквирима једног друштва у коме правосуђе функционише на принципима“, каже Тинтор.
Тинтор сматра да би одлуке о помиловању требало преиспитивати опрезно, јер изостанак одређеног претходног корака не значи нужно да је одлука ништава, а правници о томе немају јединствен став.
Ово наводи један извор
Тинтор сматра да би одлуке о помиловању требало преиспитивати опрезно, јер закон предвиђа различите процедуре за ослобађање од кривичног гоњења и помиловање. Упозорава да изостанак одређеног претходног корака не значи нужно да је одлука ништава, али и да правници о томе немају јединствен став.
Тинтор не подржава преношење решења по узору на Северну Македонију, јер би тиме законодавац задирао у судске одлуке, и упозорава да би то могло довести до новог хаоса.
Ово наводи један извор
„Ја не мислим да је Северна Македонија баш неки регионални пример да би ми требали сад, чим нешто чујемо, ајмо ми то да применимо, и нисам неко ко би подржао то решење, јер на тај начин опет законодавац иде и задире у нешто што је суштински судска власт“, каже Тинтор.
Он упозорава да би интервенције законодавца у појединачне судске одлуке могле да доведу до новог хаоса и додатно поткопају правну државу.
„Немојмо да генеришемо хаос“, поручује Тинтор.
Тинтор указује на аутоцензуру у правосуђу која, по његовој оцени, траје већ две деценије, и боји се да она само мења матрицу уместо да нестане.
Ово наводи један извор
Тинтор сматра да би било веома тешко појединачно издвојити неке од случајева помиловања, јер би то отворило питање по којим критеријумима би се одлучивало ко може да буде изузет, а ко не. Истовремено, указује на шири проблем аутоцензуре у правосуђу, за коју оцењује да је присутна већ две деценије.
„Не зове њих неко на телефон за сваки предмет и каже: ‘Урадићеш то и то’, него он размишља сам са собом шта је одлука коју би у једном оваквом предмету ваљало да донесем да би неко тамо препознао да сам ја добар део система, односно да нисам толико свој“, каже Тинтор.
Он упозорава да би и промена политичке климе могла да доведе до наставка истог обрасца понашања, само у односу на нове носиоце политичке моћи.
„Ја бих волео да је то ослобађање институција, да је одједном, преко ноћи, пробудили смо се, сад је слобода од страха, али ја се бојим да она иста аутоцензура само окреће другу матрицу“, наводи Тинтор.
Тинтор сматра да суштинске промене у институцијама захтевају темељнији приступ од замене појединаца, и да би Службу унутрашње контроле МУП-а требало темељно реформисати.
Ово наводи један извор
Он сматра да би суштинске промене у институцијама захтевале темељнији приступ, а не само замену појединаца. Као пример наводи полицију, за коју се често каже да је „рак рана“, али упозорава да се проблем не може решити тако што ће једни оперативци бити замењени другима.
„Не значи да је свако ко је био у полицији и отишао из ње адекватан да дође и да му дате руководећи положај“, наводи Тинтор.
Осврћући се на предлоге да се пензионери врате на важне функције, Тинтор истиче да би требало пронаћи људе на које се може ослонити, без свођења избора на повратак пензионисаних кадрова.
„Ваљда има неко на кога се може ослонити у том раду, а да нам једина опција није да пензионери преузму тако важне сегменте државе који подразумевају монопол физичке принуде“, каже Тинтор.
Тинтор очекује да би Служба унутрашње контроле МУП-а могла да буде представљена као један од носилаца реформи, али сматра да је управо ту службу неопходно темељно променити.
„Да би МУП реформисали, то је прва служба коју морате да реформишете и да ставите људе који нису под шапом тих структура“, каже Тинтор, упозоравајући да су у полицији, како наводи, присутни обрасци међусобне заштите.
Он оцењује да је полиција у Србији „држава за себе“ и да такво стање није од јуче. Због тога, како каже, очекује да се након свега што је јавност видела као проблематично направе суштински помаци, а не само да се успостави контрола над радом МУП-а.
„Надам се да ће се ту направити неки помаци, а не само да се негде обезбеди контрола над радом МУП-а, него да се неке ствари промене после свега што смо видели да не ваља“, наводи Тинтор.
У предмету студенткиње коју је припадница ЈЗО вукла за косу испред Правног факултета, поступак је окончан применом опортунитета, а предмет је преузела комисија Вишег јавног тужилаштва.
Ово наводи један извор
У разговору се Тинтор осврће и на случај студенткиње коју је припадница Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) вукла за косу испред Правног факултета, покушавајући да јој откључа телефон. Тинтор је у том предмету био њен заступник.
Предмет је преузела комисија Вишег јавног тужилаштва, а поступак је окончан применом опортунитета. Питање је да ли је то први корак ка расветљавању случаја и утврђивању одговорности.
Тинтор каже да му је први утисак био да је стечај над Алта банком, уведен у року од 24 сата, контролисани стечај, чиме је сачуван новац у оквиру банке.
Ово наводи један извор
Тинтор каже да не очекује да ће случај студенткиње бити разрешен, али истиче да је боље да се поступак покрене него да се ништа не предузима. Слично, како наводи, не жели унапред да одбацује ни поступак стечаја над Алта банком, иако је његов први утисак био да би могло да буде речи о „контролисаном стечају“.
„Мој први рефлекс на Алта банку, где се стечај уводи у року од 24 сата, био је да је то контролисани стечај“, каже Тинтор.
Он објашњава да у Србији, како оцењује, постоји пракса да се проблем уведе у судски оквир, чиме се омогућава контрола над његовим даљим током. У случају Алта банке, сматра да је могла да постоји бојазан од наглог повлачења депозита, што би потенцијално изазвало ланчане последице у банкарском систему.
„Мени је логично да се уради контролисани стечај, да се онемогући да депоненти крену да повлаче новац. Тиме је сачуван новац у оквиру Алта банке“, наводи Тинтор, уз ограду да за сада нема одговор на питање где је 380 милиона евра.
Тинтор наводи да за сада нема одговор на питање где је 380 милиона евра у случају Алта банке.
Ово наводи један извор
„Мени је логично да се уради контролисани стечај, да се онемогући да депоненти крену да повлаче новац. Тиме је сачуван новац у оквиру Алта банке“, наводи Тинтор, уз ограду да за сада нема одговор на питање где је 380 милиона евра.
Тинтор упозорава да брза хапшења без детаљне припреме предмета могу краткорочно задовољити јавност, али да би каснији неуспех поступака додатно нарушио поверење у институције.
Ово наводи један извор
Тинтор упозорава да би брза хапшења, без детаљне припреме предмета, могла да задовоље очекивања јавности само краткорочно, док би касније неуспех поступака додатно нарушио поверење у институције.
„Брзим хапшењима тренутно задовољавате објективно постојећу глад грађана за задовољењем правде. Добијате краткотрајни ефекат: ‘Ево, кренуло је, биће све ово-оно’, а онда ће се десити да се поступци ужасно брзоплето нагомилају, без детаљне припреме“, каже Тинтор.
Тинтор предлаже формирање професионалних радних група и пажљив одабир предмета, истичући да јавна очекивања не смеју потиснути права окривљених.
Ово наводи један извор
Он сматра да би уместо тога требало формирати професионалне радне групе и пажљиво одабрати предмете који могу да буду квалитетно процесуирани.
„Треба да се формирају праве радне групе професионалаца и да се кандидује десет предмета, као што сте имали 20 спорних приватизација, али да их урадите како треба, да знате да ћете исходовати осуђујуће пресуде“, наводи Тинтор.
Упозорава да би неуспех таквих поступака значио пропуштање још једне прилике да се направи озбиљан искорак у друштву. Истовремено, истиче да јавна очекивања не смеју да потисну права окривљених.
„Не смемо да сметнемо с ума да и ти људи имају своја права у поступку и могу да се боре. Не сме да превлада хистерија да кажемо: ‘Ови људи су проскрибовани, дајте тамо иза решетака и баците кључ’“, каже Тинтор.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.