Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenosi bar 6 od 9 medija.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovaće sutra u Istanbul na poziv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Tokom sastanaka koji će biti održan u Istanbulu, biće procenjeni koraci koji bi mogli biti preduzeti za unapređenje bilateralne saradnje između Turske i Ukrajine, preneo je portal NTV Haber.
Kako se navodi, dnevni red razgovora obuhvatiće rat između Rusije i Ukrajine i bezbednosnu situaciju u Crnom moru, kao i regionalna i međunarodna dešavanja. Poseta dolazi u vreme kada Turska nastavlja svoje napore da ponovo pokrene diplomatske pregovore u sukobu između Rusije i Ukrajine.
Nakon sastanka sa Erdoganom 23. septembra u Njujorku, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Zelenski je objavio da su otvoreni za to da Turska bude domaćin samita između Rusije i Ukrajine na nivou lidera, podseća portal Sol haber. Zelenski je izjavio da je Ukrajina spremna da učestvuje ako se takav samit održi u Turskoj.
Jedna od ključnih tema sastanka biće bezbednosna situacija u Crnom moru. Posledice rata na pomorsku trgovinu i napadi na komercijalne brodove su istaknute na dnevnom redu Ankare.
Ceo uporedni tekst19 rečenica u više medija, 261 samo u jednom
Tekst iz 10 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 11 se razlikuju.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je da u eventualnom ratu između Rusije i Evrope neće biti pobednika, poručivši da Zapad neće ostvariti strateški poraz Moskve.
U isto vreme ruske snage izvele su nove razorne napade na ukrajinske gradove, izazivajući oštre osude Brisela i zahteve Kijeva za jačanjem sankcija.
Dok pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov najavljuje formiranje jezgra delegacije za trilateralne mirovne pregovore u Abu Dabiju između Rusije, Ukrajine i SAD, ukrajinske vlasti izveštavaju o stradanju najmanje 14 osoba u napadu na železničku stanicu u Dnjepru.
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas osudila je udar kao dokaz da Moskva nije zainteresovana za mir i pozvala na uspostavljanje Specijalnog tribunala, dok je ukrajinski šef diplomatije Andrij Sibiha poručio da su napadi na civile u Dnjepru, Zaporožju, Černigovu i Kremenčuku direktna posledica "slabosti Zapada" i apelovao na hitno pooštravanje sankcija i jačanje protivvazdušne odbrane Ukrajine.
- Putin: Ukoliko dođe do rata između Rusije i Evrope neće biti pobednika
- Sibiha je ruski poziv da dođe u Moskvu ocenio kao neozbiljan.
- Kijev poručuje da mesto sastanka nije presudno, osim ako nije Moskva ili Belorusija, a kao moguće teme navodi i razmenu zarobljenika i povratak ukrajinske dece.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga izjavio je da je Volodimir Zelenski spreman da se sastane sa Vladimirom Putinom i direktno razgovara o teritorijalnim pitanjima u okviru napora za okončanje rata.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Ušakov: Jezgro ruske delegacije za trilateralne pregovore u Abu Dabiju već formirano
- Kalas: Rusija mora da odgovara za smrtonosni napad na železničku stanicu u Dnjepru
- Sibiha:Namerni ruski napadi na civile pravi su odgovor Putina na ublažavanje sankcija
Kako je protekao prethodni dan pročitajte u našem jučerašnjem blogu.
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu:
22.59 Lavrov: EU želi da se ugura u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini
Žreb za četvrtfinale Kupa Srbije u vaterpolu za sezonu 2026/2027 održan je u prostorijama Srpskog vaterpolo saveza, a osam ekipa saznalo je rivale u borbi za plasman na završni turnir.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da evropske zemlje pokušavaju da se "uguraju" u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, ali da je ključno pitanje šta one konkretno mogu da doprinesu pregovaračkom procesu.
Još 19 rečenica, samo Euronews
"Jasno je da Evropljani žele da se po svaku cenu uključe u pregovore i da ih ne prepuste samo Rusiji i SAD, koje planiraju trilateralni sastanak sa ukrajinskim stručnjacima u Abu Dabiju", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare nakon prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti, prenosi TASS.
22.52 Kličko: Ruski napad izazvao nestanak struje i poremećaje u vodosnabdevanju u Kijevu
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je danas da je nekoliko ključnih infrastrukturnih objekata u Kijevu ostalo bez električne energije usled vazdušnog napada ruskih snaga, zbog čega je došlo i do poremećaja u vodosnabdevanju.
"Zbog nestanka struje u nekoliko ključnih infrastrukturnih objekata nakon neprijateljskog napada, u prestonici je opao pritisak u vodovodnom sistemu i trenutno postoje problemi u njegovom radu", napisao je Kličko na kanalu Telegram, navodeći da energetske ekipe rade na obnovi snabdevanja, prenosi Ukrinform.
22.44 Lavrov: Ako Zelenski želi da se sastane sa Putinom, mora da dođe u Moskvu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moraće da otputuje u Moskvu ako želi da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ponovio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
On je napomenuo da je Putin više puta izjavio da, uprkos celokupnoj istoriji poslednjih šest godina otkako je Zelenski došao na vlast, ostaje spreman da se sastane s njim.
22.33 Zelenski: U Turskoj će biti održani važni pregovori o okončanju rata sa Rusijom
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da će u Turskoj održati "važne pregovore" u okviru diplomatskih napora za okončanje rata sa Rusijom.
Zelenski je u večernjem videoobraćanju rekao da su razgovori povezani sa nastavkom pregovora, planiranim za novembar, čiji je cilj pronalaženje rešenja za okončanje sukoba, prenosi Rojters.
"Važni pregovori biće održani u Turskoj.
Takođe radimo na tome da iskoristimo sve dostupne diplomatske mogućnosti", istakao je Zelenski.
On je naveo da očekuje u novembru moguće napredovanje ka formatima o kojima se već dugo razgovara.
Direktor za komunikacije predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Burhanetin Duran, saopštio je na platformi X da će se Zelenski sutra u Istanbulu sastati sa Erdoganom.
Zelenski je ove nedelje izrazio nadu da će od 6. do 10. novembra u Abu Dabiju biti održan trilateralni sastanak pregovarača Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, uz ocenu da bi Evropa trebalo da bude uključena u razgovore o okončanju rata.
Turska je više puta ponudila da posreduje u pregovorima čiji je cilj okončanje rata, a ukrajinski i ruski zvaničnici održali su nekoliko sastanaka u toj zemlji od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
22.07 SAD odobrile prodaju 500 raketa "patriot" Ukrajini za 2,1 milijardu dolara
Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za protivvazdušne raketne sisteme "patriot" Ukrajini za ukupno 2,1 milijardu dolara, saopštio je danas Biro za političko-vojna pitanja Stejt departmenta.
19.47 Sibiha: Zelenski spreman da pregovara sa Putinom oko teritorija, ali ne u Moskvi
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je danas da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski spreman da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i direktno razgovara o teritorijalnim pitanjima u okviru napora za okončanje rata, ali da sastanak ne može da bude održan u Moskvi.
Sibiha je u intervjuu za finski list "Helsingin Sanomat" rekao da mesto sastanka za Kijev nije od presudnog značaja, pod uslovom da to nisu Moskva ili Belorusija, uz šaljivu opasku da bi mogla da bude isključena i Severna Koreja.
Poziv Rusije da Zelenski dođe u Moskvu ocenio je kao "neozbiljan".
"Želimo taj sastanak i spremni smo za njega.
Verovatno samo sastanak Zelenskog i Putina može da donese novu dinamiku pregovorima.
Razgovori će obuhvatiti unapređenje bilateralne saradnje između Turske i Ukrajine i sigurnosnu situaciju u Crnom moru
Zelenski je spreman da razgovara o najtežim i najosetljivijim pitanjima, uključujući teritorijalno pitanje", rekao je Sibiha.
Prema njegovim rečima, direktni razgovori mogli bi da dovedu do mera za izgradnju poverenja, uključujući razmenu zarobljenika i povratak ukrajinske dece koju je, kako tvrdi Kijev, Rusija odvela iz Ukrajine, prenosi Kijev post.
Rekao je da je Kijev podržao razgovor finskog predsednika Aleksandera Stuba i norveškog premijera Jonasa Gara Sterea sa Putinom, ocenivši da je taj poziv otvorio novi diplomatski kanal.
Sibiha je pozvao Evropu da preuzme snažniju ulogu u mirovnim pregovorima i nastupa jedinstveno, ali je istakao da evropska diplomatija treba da dopunjuje, a ne da zameni napore SAD.
2026. Trećina Amerikanaca podržava ponovni pokušaj pogubljenja ako prvi ne uspe, pokazuje anketa Rojtersa i Ipsosa.
CHRISTA Pike (50), Amerikanka osuđena na smrt zbog brutalnog ubojstva 19-godišnje djevojke, prvi je put javno progovorila nakon što je u rujnu preživjela neuspjelo pogubljenje smrtonosnom injekcijom u američkoj saveznoj državi Tennessee.
"Nije realno da se okonča rat bez njih, niti dobiju stvarne bezbednosne garancije za budućnost bez njih", rekao je Sibiha, govoreći o ulozi Vašingtona.
Još 30 rečenica, samo Euronews
On je dodao da su intenzivirani ruski napadi na Ukrajinu dodatni razlog zbog kojeg Kijev traži nove diplomatske kanale preko Finske i Norveške.
Prema njegovim rečima, Rusija je tokom dve nedelje ispalila 100 balističkih projektila na Ukrajinu.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je 28. oktobra da se nada da će se "vrlo brrzo" sastati sa Putinom i Zelenskim.
Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, nije isključio mogućnost sastanka, ali je rekao da bi on zahtevao "opsežne i pažljive pripreme".
Zelenski je ranije predložio sastanak sa Putinom na marginama samita G20 u SAD u decembru, ali je Peskov tu mogućnost odbacio kao "nemoguću", ponovivši poziv Moskve da Zelenski dođe u Rusiju.
19.43 Karni: Kanada će učestvovati u zajmu EU za Ukrajinu sa 500 miliona evra
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da će Kanada učestvovati u zajmu Evropske unije za Ukrajinu sa početnim iznosom od 500 miliona evra, nakon sastanka sa čelnicima Evropske unije na dvodnevnom samitu EU-Kanada održanom u Montrealu
"Ovo šalje snažnu poruku Ukrajini.
Zajedno pojačavamo podršku Ukrajini", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prenosi CTV njuz.
Karni je postojeću grupu "Koalicija voljnih" naveo kao model za budući savez zemalja koje dele zajedničke ciljeve.
"Svet postaje sve opasniji i podeljeniji.
Naša društva potresaju novi izazovi", rekao je Karni na konferenciji za novinare, ukazujući na slabljenje demokratskih normi i "pretvaranje trgovine u oružje".
On je dodao da Kanada i EU zajednički nastoje da očuvaju svoje vrednosti i stvore uslove za bezbednost i prosperitet svojih građana.
Kanada i Evropska unija saglasile su se da prodube saradnju u oblastima bezbednosti, digitalizacije i obrazovanja, podstaknute ocenama o sve nestabilnijem međunarodnom poretku.
Na dvodnevnom samitu u Montrealu, koji je počeo juče, razgovara se i o novom obliku partnerstva EU i Kanade, pri čemu pojedine članice EU, predvođene Nemačkom, imaju rezerve prema ideji da Kanada dobije status "pridružene članice" Unije.
19.25 Ukrajinske oružane snage saopštile da su dronom oborile ruski helikopter Mi-8
Vojnici Treće jurišne brigade uništili su ruski helikopter Mi-8 u Luganskoj oblasti, presrevši ga nakon sletanja, objavio je ukrajinski Treći armijski korpus na Fejsbuku.
Ukrajinska vojska napominje da su, dok su tragali za neprijateljskom logistikom, operateri dronova kamikaze "hornet" iz voda udarnog krila SKYFOM uočili ruski Mi-8.
Međutim, njihov pokušaj da obore neprijateljski avion u letu nije bio uspešan.
"Brzina krstarenja helikoptera je premašila brzinu jurišnih dronova, ali čim su ruski avioni sleteli, lovci su pokrenuli napad u blizini rezervoara za gorivo.
Drugi 'hornet' je uspešno uništio metu", navodi se u saopštenju, prenosi Unian.
Napominje se da Rusi koriste takve helikoptere za prevoz osoblja, tereta, evakuaciju i pružanje vatrene podrške, kao i da je pogođena letelica izgorela do temelja.
19.16 Ukrajina i NATO potpisali memorandum o saradnji u oblasti odbrambenih inovacija
Ministarstvo odbrane Ukrajine i NATO akcelerator odbrambenih inovacija za severni Atlantik (DIANA) potpisali su memorandum o saradnji kojim se uspostavlja okvir za bliže povezivanje inovacionih sistema Ukrajine i NATO-a i unapređenje razvoja, testiranja i primene novih odbrambenih tehnologija, saopštilo je danas ukrajinsko Ministarstvo odbrane.
Kako je navedeno, reč je o prvom sporazumu te vrste koji je DIANA potpisala sa nekom od partnerskih zemalja NATO-a.
Memorandum će omogućiti ukrajinskim proizvođačima i istraživačima da se bolje upoznaju sa standardima Alijanse, olakšati širu primenu i proizvodnju njihovih tehnoloških rešenja i omogućiti dodatno finansiranje zajedničkih projekata Ukrajine i NATO-a.
Dokument predviđa uspostavljanje sveobuhvatnog sistema razvoja odbrambenih inovacija, koji će obuhvatiti evidentiranje tehnoloških rešenja, njihovo testiranje i uvođenje u upotrebu, uz produbljivanje saradnje sa NATO-om i drugim međunarodnim partnerima, preneo je ukrajinski javni servis Suspilne.
Jedan od prioriteta biće i razvoj inovativnih odbrambenih tehnologija, koji će obuhvatiti dronove, sredstva za elektronsko ratovanje, radare i kopnene robotske sisteme.
Memorandum predviđa i intenzivniju saradnju sa institucijama NATO-a, uključujući DIANA i Zajednički centar za analizu, obuku i obrazovanje NATO-a i Ukrajine (JATEC), kako bi se ukrajinska borbena iskustva i potrebe odbrambenih snaga uzimale u obzir prilikom određivanja tehnoloških prioriteta, raspisivanja inovacionih konkursa i testiranja novih rešenja u Ukrajini.
U ukrajinskom Ministarstvu odbrane ocenjuju da će sprovođenje memoranduma ojačati mogućnost Ukrajine da učestvuje u definisanju inovacionih prioriteta NATO-a i obezbedi podršku partnera u skladu sa potrebama svojih odbrambenih snaga.
18.05 Zelenski sutra stiže u Tursku, sastaće se sa Erdoganom
Poseta dolazi u vreme kada Turska nastavlja svoje napore da ponovo pokrene diplomatske pregovore u sukobu između Rusije i Ukrajine.
Erdogan je na Generalnoj skupštini UN osudio napade na brodove
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovaće sutra u Istanbul na poziv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Tokom sastanaka koji će biti održan u Istanbulu, biće procenjeni koraci koji bi mogli biti preduzeti za unapređenje bilateralne saradnje između Turske i Ukrajine, preneo je portal NTV Haber.
Kako se navodi, dnevni red razgovora obuhvatiće rat između Rusije i Ukrajine i bezbednosnu situaciju u Crnom moru, kao i regionalna i međunarodna dešavanja.
Poseta dolazi u vreme kada Turska nastavlja svoje napore da ponovo pokrene diplomatske pregovore u sukobu između Rusije i Ukrajine.
Sjedinjene Američke Države su, tokom mirovnih pregovora sa Ukrajinom i Rusijom, predložile stvaranje demilitarizovanih zona u Donbasu i Kinburnskoj prevlaci u Nikolajevskoj oblasti, rekao je predsednik Volodimir Zelenski novinarima.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da očekuje da će sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog biti održan ubrzo, izrazivši uverenje da bi veliki napredak mogao da bude postignut.
Nakon sastanka sa Erdoganom 23. septembra u Njujorku, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Zelenski je objavio da su otvoreni za to da Turska bude domaćin samita između Rusije i Ukrajine na nivou lidera, podseća portal Sol haber.
Zelenski je izjavio da je Ukrajina spremna da učestvuje ako se takav samit održi u Turskoj.
Jedna od ključnih tema sastanka biće bezbednosna situacija u Crnom moru
Erdogan je 28. oktobra takođe ponovio američkom predsedniku Donaldu Trampu u telefonskom razgovoru da je Turska spremna da doprinese oživljavanju diplomatskih pregovora između Rusije i Ukrajine i okončanju rata.
Jedna od ključnih tema sastanka biće bezbednosna situacija u Crnom moru.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, ako dođe u Moskvu, biti garantovana bezbednost, rekao je pomoćnik ruskog predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su tokom razgovora sa izaslanikom predsednika SAD Stivom Vitkofom u Oslu razmatrani predlozi za različite formate prekida vatre, bezbednosne garancije za Ukrajinu i pitanja teritorija.
Posledice rata na pomorsku trgovinu i napadi na komercijalne brodove su istaknute na dnevnom redu Ankare.
U svom govoru na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru, Erdogan je nazvao napade na komercijalne brodove u Crnom moru neprihvatljivim i pozvao sve strane da prekinu te napade.
Još 76 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
14.35 Peskov: Primirje u gradu Oleški teško projektovati na ceo mirovni proces sa Ukrajinom
Privremeni prekid vatre u gradu Oleški u Hersonskoj oblasti teško je projektovati na ceo mirovni proces sa Ukrajinom, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Ovo je izolovana situacija koju je teško projektovati na ceo proces rešavanja spora", rekao je Peskov, preneo je Interfaks.
Primirje u Oleškom uspostavljeno uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp, kako bi se omogućila dostava pomoći i pripremila evakuacija civila preko usaglašenog bezbednog koridora, počelo je 27. oktobra, a trebalo bi da traje do nedelje, 1. novembra, do 22.59.
Prema rečima Peskova, Kremlj smatra da će u budućnosti biti neophodno učešće Evrope u pregovorima o Ukrajini kako bi se došlo do konačnog rešenja.
"Razgovori u Abu Dabiju će se održati u trilateralnom formatu između Rusije, SAD i Ukrajine.
U nekom trenutku evropsko učešće će biti neophodno, ali niko još uvek nije detaljno govorio o tome", rekao je Peskov.
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je ranije, tokom sastanka sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom, spremnost Moskve da obnovi trilateralne pregovore o Ukrajini.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da bi novi razgovori mogli da budu održani u Abu Dabiju tokom prve polovine novembra.
14.22 Ruski napad na Nižinski okrug: Tri povrijeđene osobe i uništene garaže u Černigovskoj oblasti
U ruskim napadima na Nižinski okrug u Černigovskoj oblasti povređene su tri osobe, saopštili su Državna služba za vanredne situacije Ukrajine i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Jutarnji napad izazvao je požar u kojem su povređeni 71-godišnja žena i dva muškarca starosti 23 i 48 godina.
Vatra je zahvatila devet garaža i pomoćni objekat, Vatrogasci su brzo lokalizovali i ugasili požar.
14.07 Grinkevič: SAD snabdevaju Ukrajinu raketama "patriot", isporuke nisu kasnile
Sjedinjene Američke Države nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu raketama za protivvazdušnu odbranu "patriot" i paketima naoružanja koje finansiraju evropski saveznici, izjavio je danas visoki vojni komandant NATO, general Aleksus Grinkevič.
Zapravo, upravo protekle nedelje bila je jedna isporuka.
Neću iznositi brojke niti vrste raketa, ali isporuke se kontinuirano odvijaju", rekao je Grinkevič tokom konferencije za medije u Rigi, prenosi agencija Blumberg.
On je istakao da nije bilo kašnjenja u okviru paketa PURL (sistema pomoći zemalja članica NATO-a koje finansiraju nabavku američkog naoružanja za Ukrajinu).
11.48 Humanitarna pomoć dostavljena stanovnicima grada Oleški
Humanitarna pomoć dostavljena je stanovnicima grada Oleški u Hersonskoj oblasti, saopštio je danas šef poslaničke frakcije Sluga naroda David Arahamija.
Tehnička podrška je u toku za one koji žele da odu", naveo je Arahamija na Telegramu, preneo je Ukrinform.
Humanitarna misija u Oleškom počela je jutros, a njenu realizaciju koordinira ruski ombudsman, komesarka za ljudska prava Jana Lantratova.
Lantratova je rekla da ruska i ukrajinska strana u potpunosti ispunjavaju obaveze u okviru humanitarne misije u gradu Oleški, gde je režim prekida vatre i dalje na snazi, bez prijavljenih incidenata.
Lantratova je najavila da će u tu oblast otputovati zajedno sa ukrajinskim ombudsmanom Dmitrom Lubinecom, prenela je agencija RIA Novosti.
U okviru humanitarne operacije organizovan je veliki konvoj sa 25 autobusa, koji imaju najmanje 750 mesta, a u gradu Oleški radi više od 50 medicinskih specijalista.
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov saopštio je 23. oktobra da će, zbog sprovođenja humanitarne operacije u području Oleški, ruska vojska obustaviti vatru na hersonskom pravcu i uspostaviti režim prekida od 27. oktobra u 4.00 časa po moskovskom vremenu.
Prema ranijim najavama, prioritet tokom humanitarne misije biće pružanje pomoći civilnom stanovništvu.
11.04 Neočekivani mirotvorac: Putin i Kijev složni u pohvalama Melaniji Tramp
Moskva i Kijev saopštili su da je završeno razminiranje puteva do grada Oleškija na jugu Ukrajine, koji se nalazi pod ruskom kontrolom, čime su stvoreni uslovi za početak humanitarne operacije i evakuaciju stanovnika.
Humanitarni konvoj spreman je za polazak, a primirje dogovoreno uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp trebalo bi da omogući bezbednu dopremu pomoći i izlazak civila iz grada.
Opširnije u posebnoj vesti.
11.00 Peskov: Visok nivo koordinacije Rusije i Ukrajine u sprovođenju humanitarne operacije
U Kremlju ocenjuju da postoji visok nivo koordinacije između ombudsmana Rusije i Ukrajine u vezi sa sprovođenjem humanitarne operacije u Oleškom, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Konstatujemo prilično visok nivo koordinacije između predstavnika za ljudska prava Rusije i Ukrajine.
Jana Lantratova aktivno sarađuje sa svojim kolegama sa ukrajinske strane.
Najvažnije je da će stanovništvo sada dobiti humanitarnu pomoć", rekao je Peskov novinarima, prenosi agencija RIA Novosti.
Humanitarna misija u Oleškom počela je jutros, a njenu realizaciju koordinira ruska ombudsman Jana Lantratova.
10.39 Lubinec: Tokom 75 sati nije bilo kršenja primirja u Oleškom
Tokom 75 sati režima primirja u ukrajinskom gradu Oleški u Hersonskoj oblasti nijedna strana nije prekršila dogovor o prekidu vatre, izjavio je ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec.
Lubinec je, tokom obraćanja medijima zajedno sa ruskom ombudsmankom Janom Lantratovom, rekao da je reč o prvom slučaju od 2022. godine da se režim tišine na tako dugoj deonici fronta poštuje u neprekidnom trajanju.
On je zahvalio svima koji učestvuju u sprovođenju i nadgledanju primirja, ističući da postoji saglasnost obe strane da ulože sve napore kako bi humanitarna misija u Oleškom bila uspešno realizovana, prenosi Ukrinform.
Primirje je dogovoreno radi dopremanja humanitarne pomoći i pripreme evakuacije civila iz tog grada, koji se nalazi pod ruskom okupacijom.
09.40 Eksplozivne naprave bačene na tri škole i 17 vrtića u Brjansku, u toku deaktiviranje
Oružane snage Ukrajine bacile su veliki broj eksplozivnih naprava na područja tri škole i 17 vrtića u Bežickom okrugu ruskog grada Brjanska, saopštio je gubernator Brjanske oblasti Jegor Kovaljčuk.
"Neprijatelj je ciljano izveo napad dronovima na objekte od društvenog značaja u Bežickom okrugu.
Veliki broj eksplozivnih naprava bačen je na područja tri škole i 17 vrtića.
Operativne službe nalaze se na terenu i sprovode aktivnosti na pronalaženju i deaktiviranju eksplozivnih naprava", napisao je Kovaljčuk na platformi Maks.
Kako je naveo, zbog bezbednosnih razloga obustavljen je saobraćaj u tom području.
Kovaljčuk je pozvao građane da ne ometaju rad nadležnih službi i da ne ugrožavaju sopstvenu bezbednost.
"Ne napuštajte svoje domove i ne krećite se po tom području", poručio je on.
09.37 Ruske trupe napale Kijev balističkim naoružanjem, jedna osoba poginula
Jedna osoba je stradala tokom ruskog napada balističkim raketama na Kijev, a u Darnickom rejonu je pogođeno više skladišta koja su se zapalila, izjavio je danas gradonačelnik Vitalij Kličko.
On je na društvenoj mreži Telegram napisao da su pronađeni ostaci rakete u dvorištu jednog od stambenih kompleksa, prenosi Ukrinform.
Po njegovim rečima, građani treba da ostanu u skloništima, a Hitne službe su upućene na teren.
Kijevska gradska vojna administracija saopštila je da su u Dnjeprovskom rejonu oštećeni stambena zgrada i automobili.
Dodaje se da je delimično uništena zgrada prodavnice koja se zapalila.
Kako je izvestio Ukrinform, Ujedinjene nacije bi mogle da proglase hitan apel za pomoć radi pokrivanja dodatnih potreba Kijeva koje su prouzrokovane ruskim napadima na kritičnu infrastrukturu.
08.34 Novi talas ruskih napada širom Ukrajine
Više od 350.000 potrošača električne energije u Dnjepru i okolnim mestima ostalo je bez struje nakon ruskih napada kasno u četvrtak, 29. oktobra, dok je Moskva rano u petak pokrenula još jedan talas napada raketama i dronovima širom Ukrajine, prenosi Kyivpost.
Oleksandr Handža, šef Dnjepropetrovske regionalne vojne administracije, potvrdio je na Telegramu rasprostranjene nestanke struje, rekavši da hitne službe rade na ponovnom uspostavljanju snabdevanja električnom energijom.
08.22 Noćni napad dronovima na Moskvu, jedan od najvećih ove godine
Protekle noći izveden je pokušaj napada ukrajinskih bespilotnih letelica na Moskvu koji je bio jedan od najmasovnijih ove godine, objavio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.
Prema njegovim navodima, od četvrtka uveče do jutros ka Moskovskoj oblasti upućena su 862 drona.
Snage protivvazdušne odbrane neutralisale su većinu bespilotnih letelica na prilazima regionu, dok je 170 dronova oboreno prilikom približavanja ruskoj prestonici, prenosi agencija RIA Novosti.
Prethodni veći napad dronovima na Moskvu dogodio se u noći između 28. i 29. oktobra, kada je prema gradu bilo upućeno 613 bespilotnih letelica.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je, komentarišući poslednji napad, da je "neobično" to što je Kijev pokušao da izvede napad dronovima na Moskvu tokom održavanja samita Rusija - Afrika.
08.10 Pentagon traži od baltičkih zemalja da ublaže retoriku prema Rusiji
Zvaničnici Pentagona zatražili su od Litvanije, Letonije i Estonije da ublaže javne izjave o pretnji koju predstavlja Rusija, uz obrazloženje da oštra retorika evropskih lidera može da poveća tenzije, izjavile su četiri osobe upoznate sa razgovorima.
U izjavi koju su danas objavili njezini odvjetnici opisala je kako se probudila u bolnici, zbunjena i u bolovima, te da i mjesec dana kasnije trpi ozbiljne fizičke i psihičke posljedice.
"Nije prošao nijedan trenutak od te noći u kojem nisam osjećala bol", poručila je Pike u izjavi objavljenoj na društvenim mrežama.
Još uvijek teško govorim.
Krista Pajk (50), koja je osuđena na smrt u američkoj saveznoj državi Tenesi, saopštila je danas da se i mesec dana nakon neuspelog pokušaja pogubljenja smrtonosnom injekcijom i dalje suočava sa snažnim fizičkim i psihičkim bolovima, kao i da još pokušava da pronađe smisao u onome što joj se dogodilo.
2026. Trećina Amerikanaca podržava ponovni pokušaj pogubljenja ako prvi ne uspe, pokazuje anketa Rojtersa i Ipsosa.
U svom prvom javnom saopštenju koje je objavio njen pravni tim, Pajk je navela da od noći kada je trebalo da bude pogubljena nije prošao nijedan trenutak bez bola.
"Boli me telo, bole me ruke, šake i grlo.
I dalje teško govorim.
A bol nije samo fizička.
Osjećam bol i u umu i u duši", navela je.
Još 20 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Pike je 30. rujna trebala biti pogubljena zbog ubojstva Colleen Slemmer 1995. godine.
Međutim, preživjela je dvije doze pentobarbitala, lijeka koji se koristi za izvršavanje smrtnih kazni.
Nakon neuspjelog pogubljenja završila je u kritičnom stanju u bolnici.
"Probudila sam se sama, zbunjena i u bolovima"
Pike je u izjavi opisala kako je u prostoriju za pogubljenje ušla uvjerena da će umrijeti te da je pokušala prihvatiti ono što je čeka.
Umjesto toga, nekoliko dana kasnije probudila se u bolnici, ne znajući gdje se nalazi ni što se dogodilo.
Rekla je da prije pogubljenja nije zamišljala život nakon 30. rujna jer je vjerovala da ga neće biti.
Posebno ju je pogodilo to što je, kako tvrdi, zbog propusta tijekom izvršenja kazne ostala teško ozlijeđena, dok je njezina budućnost potpuno neizvjesna.
Zahvalila je medicinskom osoblju koje joj je spasilo život, kao i odvjetnicima i ljudima koji su joj pružili podršku.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Poručila je i da razmišlja o obitelji svoje žrtve te o patnji koju im je prouzročilo ubojstvo Colleen Slemmer.
Pajk je navela da je na dan kada je trebalo da bude pogubljena u zatvor "Riverbend" došla spokojna i spremna da umre, nakon što je prethodne dane provela opraštajući se od svojih najbližih.
U prostoriji za izvršenje smrtne kazne svedocima je poručila da ih napušta u duhu "ljubaznosti i ljubavi", pozivajući se na budističku molitvu koju ju je naučio njen duhovni savetnik.
"Nisam razmišljala o životu posle te noći i duboko me je povredila nesposobnost zbog koje se toliko ljudi našlo u ovoj strašnoj situaciji", navela je Pajk.
Pre nego što je izgubila svest, Pajk se žalila da ima osećaj kao da će joj ruka eksplodirati i da je peče, naveli su njeni advokati.
"Oporavljam se i znam da postajem sve jača.
Ali oporavak ne znači da je sve u redu", istakla je ona.
U saopštenju je Pajk navela da i dalje razmišlja o porodici žrtve i strašnom bolu i gubitku kroz koji su prošli.
Zahvalila je i pripadnicima hitnih službi, lekarima i medicinskim sestrama koji su se, kako je navela, prema njoj odnosili sa saosećanjem, dostojanstvom i poštovanjem.
Iako ne zna kakva je sudbina čeka, Pajk je rekla da pokušava da pronađe smisao u onome što joj se dogodilo, pošto je postala prva osoba za koju se zna da je preživela smrtonosnu injekciju nakon što joj je preparat već ubrizgan.
"Ne znam zašto sam preživjela.
Još 19 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ne znam što slijedi", navela je Pike, dodajući da pokušava ozdraviti dan po dan.
Primila dvije smrtonosne doze, ali nije umrla
Pogubljenje je započelo 30. rujna u zatvoru u Nashvilleu.
Pike je bila pričvršćena za krevet kada joj je osoblje počelo davati pentobarbital.
Prema svjedocima, već nekoliko minuta nakon početka postupka požalila se na bol u ruci.
Kasnije je izgledalo kao da je izgubila svijest, ali nastavila je disati.
Unatoč dvjema dozama lijeka, smrt nije nastupila.
Postupak je prekinut, a Pike je vozilom hitne pomoći prevezena u bolnicu.
Ondje je danima bila bez svijesti i priključena na respirator.
Odvjetnici su u jednom trenutku strahovali da neće preživjeti.
Ipak, 6. listopada osvijestila se i počela govoriti.
Tijekom oporavka imala je teške ozljede ruku, otekline, upalu pluća i krvni ugrušak.
U početku nije mogla gutati ni samostalno pomicati ruke.
Ne znam šta me čeka.
Nekim danima je teže pronaći nadu nego drugim.
Za sada pokušavam da se oporavim, dan po dan.
Čuvam u sebi ljubav i dobrotu mnogih ljudi koji su me podsetili da nisam sama", poručila je Pajk.
Pajk, koja je zbog ubistva na smrt osuđena pre tri decenije, prebačena je 30. septembra iz prostorije za izvršenje smrtne kazne u bolnicu, nakon što je tokom pokušaja pogubljenja došlo do komplikacija.
Bila je priključena na respirator, a svest je povratila nekoliko dana kasnije.
Iz bolnice je otpuštena 10. listopada i vraćena u zatvor, gdje je nastavila primati medicinsku skrb.
Još 17 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Što je pošlo po zlu?
Točan uzrok neuspjelog pogubljenja još nije službeno utvrđen.
Medicinski stručnjaci upozorili su na mogućnost da intravenske igle nisu bile pravilno postavljene, zbog čega je smrtonosni lijek mogao završiti u tkivu ruku umjesto u krvotoku.
Odvjetnici tvrde da je osoblje više puta pokušavalo postaviti igle te da nitko nije na vrijeme uočio problem.
Sud je naložio očuvanje svih dokaza povezanih s postupkom, uključujući šprice, medicinsku opremu, ostatke lijekova i komunikaciju osoblja.
Guverner Tennesseeja Bill Lee nakon incidenta obustavio je preostala pogubljenja planirana za ovu godinu i naredio neovisnu istragu.
Nakon neuspjelog pogubljenja ostavku je podnio i čelnik zatvorskog sustava te savezne države.
Prema organizaciji Death Penalty Information Center, Pike je prva poznata osoba koja je preživjela pogubljenje nakon što su joj već bili primijenjeni lijekovi za smrtonosnu injekciju.
Prema navodima njenog pravnog tima, ruke su joj ostale otečene i u modricama nakon što je osoblje zaduženo za izvršenje smrtne kazne pokušalo da joj uvede intravenske kanile i ubrizga dve doze pentobarbitala, sredstva koje se koristi za pogubljenja.
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Nakon neuspelog pokušaja pogubljenja, portparol ministarstva izjavio je da su nadležni "ispoštovali svaki korak zakonom propisanog protokola za izvršenje smrtne kazne, koji je odobrila kancelarija državnog tužioca", kao i da se hemijska supstanca predviđena protokolom dosledno pokazala efikasnom.
Za sada nije poznato da li bi vlasti Tenesija mogle ponovo da pokušaju da izvrše smrtnu kaznu nad Pajk.
Advokati Pajk očekuju "dugotrajnu pravnu borbu" ukoliko Tenesi odluči da nastavi postupak izvršenja smrtne kazne.
Sudija je ovog meseca prihvatio zahtev odbrane da država sačuva sve dokaze u vezi sa neuspelim pokušajem pogubljenja, uključujući špriceve, intravenske kanile, lekove i evidenciju o osoblju koje je učestvovalo u postupku.
Tužilaštvo je tada navelo da ne postoji "važeći nalog za izvršenje smrtne kazne" i da nema saznanja da bi takav nalog uskoro mogao da bude izdat.
Krista Pajk osuđena je na smrtnu kaznu zbog brutalnog, unapred planiranog ubistva 19-godišnje Kolin Slemer 1995. godine.
Zašto je osuđena na smrt?
Još 55 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Christa Pike osuđena je zbog ubojstva 19-godišnje Colleen Slemmer, počinjenog u siječnju 1995. godine u Knoxvilleu u Tennesseeju.
Pike, koja je tada imala 18 godina, zajedno je s drugim osobama namamila Slemmer na osamljeno područje.
Djevojka je ondje brutalno pretučena, mučena i izbodena nožem.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tijekom suđenja utvrđeno je da je Pike sudjelovala u napadu te da je žrtva pretrpjela teške ozljede prije smrti.
Godine 1996. osuđena je na smrt i od tada je bila u zatvoru.
U trenutku planiranog pogubljenja bila je jedina žena osuđena na smrt u Tennesseeju, a njezino bi pogubljenje bilo prvo pogubljenje žene u toj saveznoj državi nakon više od 200 godina.
Odvjetnici traže da je više ne pokušavaju pogubiti
Nakon neuspjelog pogubljenja odvjetnici Christe Pike zatražili su da joj se smrtna kazna zamijeni doživotnim zatvorom bez mogućnosti uvjetnog otpusta.
Tvrde da bi novi pokušaj pogubljenja, nakon svega što je već pretrpjela, predstavljao okrutno i neuobičajeno kažnjavanje, zabranjeno američkim Ustavom.
Vlasti Tennesseeja zasad nisu objavile hoće li ponovno pokušati izvršiti smrtnu kaznu niti kada bi se to moglo dogoditi.
Pike je u današnjoj izjavi poručila da ne zna kakva je budućnost čeka, ali da pokušava nastaviti oporavak.
"Katkad je teško imati nadu", poručila je.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. "Svaki pojedinačni zahtev za prenos naoružanja iz trećih zemalja, upućen vladi SAD, dobio je odobrenje", rekao je Grinkevič.
2026. Evropska komisija predstaviće 4. novembra Paket o proširenju za 2026. godinu, sa procenom napretka 10 zemalja kandidata za članstvo u EU.
2026. Organizatori pozivaju na mirne skupove, ali stručnjaci upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle da ih iskoriste.
2026. Si je poručio Štajnmajeru da je dužnost obe zemlje da preuzmu vodeću ulogu i uspostave novi model saradnje.
2026. Antoan de Masi imao je 29 godina.
Zbog njegove smrti optužen je državljanin Ukrajine, a istraga utvrđuje šta je prethodilo kobnom padu.
2026. "Zabrinjava me što ekstremi postaju sve snažniji i što ono što mi je u politici bilo veoma važno - mera i umerenost - sve više nestaje".
2026. Prema poslednjim podacima, identifikovano je 13 poginulih, a porodice osam žrtava obaveštene su o njihovom identitetu.
Budi deo Republika zajednice.
Najmanje dve osobe su poginule, a jedna je povređena kada se urušila stena poznata kao "vilinski dimnjak" u mestu Goreme, u Kapadokiji u centralnom delu turske provincije Nevšehir, javljaju danas turski mediji.
Centralna izborna komisija (CIK) Izraela saopštila je da je počelo brojanje glasova u dvostrukim kovertama, koje obuhvataju glasove birača koji su glasali u odsustvu, među kojima su vojnici izraelske vojske (IDF), zatvorenici, medicinsko osoblje, osobe sa zdravstvenim problemima i izraelski predstavnici u inostranstvu.
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Najmanje dve osobe su poginule, a jedna je povređena kada se urušila stena poznata kao "vilinski dimnjak" u mestu Goreme, u Kapadokiji u centralnom delu turske provincije Nevšehir, javljaju danas turski mediji.
Čuveni francuski političar Žan-Len Lakapel i dugogodišnji iskreni prijatelj Srbije i srpskog naroda, oglasio se povodom dešavanja u Srbiji i uputio snažnu podršku redakciji Informer TV, oštro osuđujući brzu odmazdu i progon koji se sprovodi nad novinarima naše televizije.
Glavni urednik Informera Dragan J.
Vučićević hitno je večeras prekinuo program i pročitao najnoviju vest, koju je nazvao šokantnom - Zagorka Dolovac je izdala nalog za lov na srpskog heroja Milana Radoičića!
Režimska televizija Nova S pokazala je svu bahatost, mržnju i trijumfalizam nove blokaderske vlasti, blokaderi i njihovi mediji sprovode teror i prete ukidanjem slobodnih medija.
Lider opozicije Aleksandar Vučić prilikom gostovanja na Informer televiziji, govorio je o medijskim dvostrukim aršinima i razbio laži kojima se napada jedina slobodna televizija u Srbiji Informer TV.
Bolesna mržnja pristalica nove vlasti prelazi sve granice ljudskosti.
Na društvenoj mreži Iks osvanula je ispovest žrtve haosa blokadera koja je ostala bez posla i sredstava za život.
Direktor Niš TV Bojan Avramović otkrio da policija upala u televiziju, pretresali stanove i priveli njegovog mlađeg sina na informativni razgovor samo zato što su pomislili da je profesionalna oprema za strimovanje i snimanje - zapravo automatska puška?!
Nakon što su blokaderi danima organizovano krečili i uništavali patriotske murale i grafite širom Srbije, dobili su žestok odgovor naroda i navijača te su pojedini grafiti obnovljeni, a sada umesto da se pokriju ušima, pokrenuli su novi talas mržnje otvoreno vređajući pravoslavnu veru.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Prema narodnom verovanju, vreme na Svetog Luku može da nagovesti kakva nas zima očekuje.
Naši stari su posebnu pažnju obraćali na to da li je danasnji dan sunčan, kišovit ili snežan.
U istoriji dugoj gotovo šest vekova, malo je događaja koji su za Smederevo imali takav istorijski značaj, koji bi se mogli meriti sa prenosom moštiju Svetog Luke u ovaj grad,1453. godine.
Srbin Saša Stojanović (35), koji je 30. avgusta pobegao iz nemačkog zatvora Duizburg-Hamborn, već dva meseca izmiče policijama širom Evrope, a prema novim informacijama iz istrage, on je sam sebe zvao Spajdermen.
Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, određeno je zadržavanje do 48 sati K.
(31) zbog sumnje da su brutalno pretukli osobu na platou ispred SPENS-a.
Suđenje kriminalnoj grupi optuženoj za ubistva pripadnika kriminalne škaljarske organizacije Damira Hodžića i njegovog zeta Adisa Spahića, koji nije imao kriminalni dosije, juče je u Višem sudu u Podgorici odloženo za 11. decembar.
Zdravko Radojević iz Koteža, navijač Crvene zvezde, brutalno je zlostavljan, otet i ubijen u klanici u Ritopeku u periodu od 30. oktobra do 10. novembra 2020. godine.
Glumica Ognjanka Ognjanović biće sahranjena u utorak, 3. novembra, u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, saopštili su iz Narodnog pozorišta u Beogradu.
I tokom zime dom može biti ispunjen bojama i cvećem, a za to su zaslužne biljke koje cvetaju upravo u najhladnijem delu godine, božićni kaktus, kalanhoja, orhideja i ciklama.
Turistička organizacija Finske pokreće globalni projekat u okviru kojeg će besplatno ugostiti 16 samaca iz celog sveta i spojiti ih na večeri iznenađenja.
Pop diva Jelena Karleuša oglasila se na društvenoj mreži Iks povodom slučaja direktora Jovine gimnazije, a zbog njegovog vezivanja lisicama žestoko je kritikovala sud i policiju.
Nakon burnog perioda u emotivnom životu i brojnih obaveza na poslovnom planu, pevač Vladan Savić se oglasio na Instagramu i pokazao kako provodi vreme nakon razvoda.
Bivša rijaliti učesnica Milena Kačavenda oglasila se na društvenim mrežama povodom vanrednog ubacivanja u rijaliti program "Elita 10", te otkrila da nije ona ta koja će ući.
Pevač Peđa Vujić privukao je pažnju na društvenim mrežama nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografije lepe ćerke pevačice Mine Kostić i muzičara Igora Iksa.
Dok pojedine pevačice ulažu u grudi, usne i zadnjice, pevačica Ivana Milojević, poznatija kao estradna Hurem, rešila je da osigura jedan deo svog tela - noge!